Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Ни данас ми није јасно зашто је Војислав Коштуница напустио странку.
    © Sputnik / Радоје Пантовић

    Санда Рашковић Ивић: И еврофили се шапатом залажу за окретање леђа ЕУ (аудио)

    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    6496

    На овим изборима је остављено бирачима да се сами досете о чему би требало да одлучују. Ипак, ово ни у ком случају не сме да буде референдум за ЕУ и НАТО, њих морамо посебно да организујемо.

    Мислим да ћемо успети да се вратимо у српски парламент, јер је важно да се чује и неки други глас поред оног да ЕУ нема алтернативу. Сигурна сам да ћемо ми бити та опозиција која ће допринети да се чује и неки други став. Верујем да ће наш резултат бити двоцифрен и да ће барем 10 одсто наших бирача имати довољно храбрости и одлучности да нашој опцији у коју, иначе, верује пола Србије да своје поверење, каже у предизборном разговору за Спутњик Санда Рашковић Ивић, лидер ДСС-а и представник Коалиције ДСС-Двери на овим изборима.

    Која је кључна тема ових избора? О чему, заправо, одлучујемо?

    — Ови избори, нажалост, немају кључну тему због власти која не жели да опозиција излази са својим темама, било да су оне националног карактера, типа ЕУ и НАТО, или стандард грађана. На овим изборима је остављено бирачима да се сами досете о чему би требало да одлучују. Ипак, ово ни у ком случају не сме да буде референдум за ЕУ, НАТО, њих морамо посебно да организујемо, али ово ће бити неки референдум о томе да ли је ова власт учинила за грађане оно што је обећала: сто милијарди инвестиција, да се неће даље приближавати НАТО-у, да ће се отварати нова радна места, процват пољопривреде… Власт ништа од овога није испунила.

    Шта би, по Вашем мишљењу, требало да буду циљеви нове владе?

    — Главни циљеви нове владе требало би да буду очување територијалног интегритета државе, престанак срљања ка НАТО-у и стандард грађана, нова радна места, а то значи економски патриотизам, односно давање предности нашим домаћим пољопривредницима, занатлијама и произвођачима и одупирање свакој врсти продаје великих државних система као што су „Телеком“, „Електропривреда“, плодно земљиште, лековите бање и вода. То треба да остане у власништву државе најмање 51 проценат, а остало наравно може да се докапитализује. У сваком случају, треба дати предност домаћим људима.

    Помињете економски патриотизам. Да ли је то економски програм Ваше странке?

    — Економски патриотизам је програм како ДСС-а тако и наше коалиције. Оно што бисмо урадили на самом почетку јесте да повећамо субвенција за пољопривреду, и оних 300 милиона евра које је Вучић одредио за финансирање страних инвеститора пребацимо на домаћи терен. Тако би свако пољопривредно домаћинство бесповратно добило 10.000 евра, свака занатска радња, сваки млади брачни пар који се одлучи да живи на селу.

    Да ли то значи да имате спремне пројекте за пољопривреду?

    — Имамо пројекте и врло озбиљан одбор за пољопривреду, а и на нашој листи налази се доктор Миладин Шеварлић који је истакнути агроекономиста, не само у Србији него и у свету.

    Какав би став требало будућа влада да заузме, с обзиром на то да имамо с једне стране Русију а с друге Запад? Да ли треба да се одричемо једне или друге стране?

    — Србија не треба да се одрекне ни Запада ни Истока. Она треба да балансира и да буде посредник између Истока и Запада, слично као што је била Југославија, или Финска у своје време и за време Хладног рата. Ко сада мисли да нема хладног рата, тај греши, тај се рат чак мало и угрејао. Мислим да би то одговарало обема странама, нарочито руској, која је и отворено расположена да Србију промовише у некога ко би био и војно и политички неутралан. Морам да се похвалим да је ДСС 24. марта потписао споразум са Јединственом Русијом о подржавању савеза балканских земаља, који би се састојао од Србије, Црне Горе, и Републике Српске, који би подржавала Руска Федерација, а који би био ванблоковски и војно неутралан.

    Председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић (С) и  члан Двери Бошко Обрадовић (Д) на протесту против продаје Телекома
    © Tanjug / NEMANJA JOVANOVIC
    Председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић (С) и члан Двери Бошко Обрадовић (Д) на протесту против продаје Телекома

    Да ли би тако нешто могло да доведе до трајног помирења у региону? Да ли постоји заједнички именитељ за све земље региона за помирење?

    — Што се тиче помирења у региону, за то је потребно више ствари. Не можемо да имамо један рецепт који нам каже — морате се помирити тако што ће се помирење мерити мером српске кривице и српског повлачења. Оно што би могло да буде кључно јесу Срби који се налазе у свим бившим југословенским републикама, и тај српски корпус треба да представља једну црвену нит око које ће се градити помирење.

    Да ли ће се на европском путу Србије наћи препреке као што су признање Косова или приступање НАТО-у као услов?

    — Није случајно отворено Поглавље 35, оно регулише статус Косова, ту се траже две ствари: да Србија не омета пут Косова ка ЕУ, што значи државност, јер не иду месне заједнице ни аутономне покрајине у ЕУ него државе, и тражиће се за Косово неометање столице у УН од стране Србије, што је опет друга реч за признавање државности Косова. Што се НАТО-а тиче, очевидно је да ће се од нас тражити улазак у НАТО. Садашња власт је потписала ИПАП споразуме са НАТО-ом који су највиши ниво сарадње са НАТО-ом пре самог пуног чланства, иако ми као држава имамо Резолуцију о војној неутралности која је донета за време Владе ДСС-а 2007. године и коју је изгласала тадашња скупштинска већина. Не дај боже да се сада направи таква скупштинска већина која може да дерогира ту резолуцију и да донесе нову резолуцију, и да се ми једног јутра пробудимо а оно — опа, стигао позив за преговарање о НАТО-у! Онда ће бити прича „Па ето, немамо друго, сви су около у НАТО-у па морамо и ми“… А народ забављен својим преживљавањем од 1. до 31. просто неће имати снаге или свести да се томе одупре.

    Зашто десничарски покрет све више расте и у свету и код нас?

    — Пре бих рекла да су то антиглобалистички покрети који се „лепе“ десници. То су покрети који се заснивају на томе да држава и нација има више права од неке „супердржаве“ као што је ЕУ. Људи су увидели да много губе чланством у ЕУ, да се њихов глас не чује и полако се сви враћају на ону Де Голову Европу нација. У Србији ће ови покрети постајати све снажнији јер, колико ја могу да видим по колегама који су заклети еврофили или еврофанатици, и код њих има, додуше врло тихо, шапатом изречених гласова који личе на оно за шта се ми залажемо, а то је евроскептицизам, односно окретање леђа ЕУ. Одмах да кажем да ДСС није против ЕУ. Нека њих, нека се они, што би се рекло „о свом јаду забаве“, али прикључивање ЕУ је за Србију штетно. За њен суверенитет, јер ће се тражити предаја Косова и за стандард грађана пошто ЕУ тражи преко ММФ-а распродају свих наших националних ресурса. Поред тога утиче и на стандард грађана јер је управо ММФ тражио да се смање плате и пензије и повећа цена струје.

    Имамо и левичарску идеју у Србији као појаву подељену у више сегмената. Да ли је Србија спремна за левицу?

    — Мислим да је добро да цвета хиљаду цветова и да има разних идеја. Волим да кажем за нас да смо ми грађански националисти. Али националисти у смислу односа према држави, државном суверенитету, према нашој самобитности, породици, економији, али код социјалних питања ми смо национално и левичарски врло обојени јер сматрамо да садашњи закони о раду не штите српског радника, већ страног послодавца.

    Слично:

    Избори у Србији — хајде да се дрогирамо...
    Избори у Сирији — није важно мишљење Запада, важно је да се одржавају
    Захарова: Избори у Сирији важан корак за стабилизацију
    Зашто Западу не одговарају ванредни избори у Србији?
    10 типова просечног српског гласача
    Тагови:
    борба за власт, ДСС, парламент, избори, власт, опозиција, парламентарни избори, Санда Рашковић Ивић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога