Слушајте Sputnik

    #SvetSaSputnjikom: Русија је војна и цивилизацијска алтернатива Западу (аудио)

    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    1300
    Пратите нас

    Ове среде у емисији „Свет са Спутњиком“ разговарали смо Међународном економском форуми у Санкт Петербургу, а бавили смо се и предстојећом посетом кинеског председника Си Ђинпинга Србији.

    У првом делу емисије разговарали смо о економском форуму у Санкт Петербургу. Учесници скупа, који и ове године окупља лидере економских сила, разматраће кључна економска питања која стоје пред Русијом, тржиштима у развоју и светом у целини. Ко долази у Русију од 16. до 18. јуна? Ко су представници Србије на форуму? Који је интерес странаца за учешће на форуму у Санкт Петербургу?


    Какав је политички карактер економског скупа и због чега су учешће најавили и генерални секретар УН Бан Ки Мун и председник Европске комисије Жан Клод Јункер? Наши гости били су Бојан Бркић, новинар спољно-политичке редакције РТС-аСлободан Ерић, главни и одговорни уредник „Геополитике“, и Миладин Ковачевић, економиста.

     

    Бојан Бркић
    © Sputnik
    Бојан Бркић

    — Бојан Бркић: Кључ је да Европљани помире своју Алијансу са оне стране Атлантика и овамо према Азији, како би се светска привреда хармонизовала и брже расла. Уколико би оно што Москва тражи, слободан ток робе, људи и капитала на Евроазијском пространству, и уколико би се трговина либерализовала, остали делови света би се осећали маргинализованим, и Америка то неће допустити. Европа мора да се уклопи и са Азијом и са Америком.  

    — Слободан Ерић: Потребан је дијалог цивилизација, јер су оне у сукобу.

    — Миладин Ковачевић: Очекује се да ће на самиту бити посвећена пажња политичким темама, јер глобални развој трпи. Русија се труди, иако под санкцијама, да диверсификује своју производњу и привреду. Перспектива Русије је да одржи курс развоја прерађивачке индустрије. Ниске цене енергената највише су имплициране великом понудом на тржишту нафте и производњом нафте из шкриљаца. Цена нафте почиње да расте и за пар година ће се вратити на близу 100 долара по барелу и то ће за Русију значити бољи биланс.  

    — Слободан Ерић: Кључан је однос Москве и Берлина. Када су те две земље ратовале, ратовале су жестоко, а у миру су изузетно сарађивале. Интелектуална елита у Немачкој жели дугорочну сарадњу са Русијом. 

    — Бојан Бркић: Италија верује да ће последице санкција Русије бити дугорочне. Због санкција је у Русији дошло до промена на тржишту радне снаге. Сада радници имају већу сигурност у домаћим, руским, компанијама. У привреди Русије долази до реструктуирања привреде и страних улагања. Русија данас може да прехрани своје становништво и не зависи од туђе хране… Скептичан сам да ће се градити „Јужни ток". Неуспешна диверсификација руске привреде је можда највећи неуспех Русије у последњим деценијама. Сада се види покушај да се интензивно улаже у друге делове привреде, на пример пољопривреду… Нису ти самити увек били овако велики, али треба имати у виду да је овај двадесети по реду. На једном од првих самита могле су се чути интригантне идеје, између осталог и да би се у међународној трговини могла користити нека друга валута уместо долара… Официјелно, овај форум сличан је многим другим. Већина таквих форума служи као добро место за финализацију неких договора или почетак нових пројеката. 

    — Миладин КовачевићСвако ко је позитиван верује у могућност обнављања овог пројекта, јер је он свима у интересу.  Није баш сасвим јасно зашто је пројекат „Јужни ток" суспендован, јер нисмо добили јасно објашњење ни са једне ни са друге стране.

    — Слободан Ерић: Снага Русије почива и на идеологији, јер су у тој земљи идеје увек биле важне. Постала је војна и цивилизацијска алтернатива Западу, а представља и бранитеља хришћанства. …Санкције Русији доживеле су пораз. Русија има посебну улогу јер је једина земља на свету која може да парира НАТО-у.

    — Миладин Ковачевић:  Ниска цена нафте на берзама која траје годинама произвело је турбуленције у земљама извозницама нафте… Смисао овог скупа је више политички, јер су политички проблеми снажнији, него неки други. Верујем да ће тема санкција Русији доминирати на овом скупу…Европска економија је далеко од кинеске, коју карактерише заокрет ка унутрашњем тржишту, пласирање инвестиција ка иностранству и померање ка услугама и високим технологијама. Овакви скупови креирају добру климу и шаљу поруку да стижу нове инвестиције. 

    Миладин Ковачевић
    © Sputnik
    Миладин Ковачевић

    — Бојан Бркић: Нова реалност је да Азија игра водећу улогу, у економији, политици и војно. Санкције против Русије су неефикасне и то већина земаља ЕУ мисли, док је Италија ту најгласнија. Долазак Јункера је добар знак јер је Европа подељена. Свако окупљање на којем се нађу руски и европски званичници је добар знак.

     

    У другом делу емисије бавили смо се предстојећом посетом кинеског председника Си Ђинпинга Србији.

    Каква је сарадња Србије и Кине и да ли некоме смета стратешко партнерство две земље? Може ли Србија да буде „мост“ између Кине и Европске уније?

    Наши гости били су др Јован Чавошки, истраживач-сарадник са Института за новију српску историју, Борислав Коркоделовић, новинар и Никола Јанковић из Привредне коморе Србије.

     

    — Борислав Коркоделовић: Из српске перспективе једне мале, осиромашене земље, у сарадњи са Кином само је машта граница, јер Кинези имају пуно идеја… Не би ме чудило да Европској унији засмета добра сарадња Србије са Кином. 

    — Јован Чавошки: Посетом кинеског председника Србији поставиће нови политички оквир међусобних односа. Прва фаза кинеских инвестиција у овом делу света је изградња инфраструктуре и то ће за Србију бити јако значајно и остаће јој као трајно наслеђе добрих односа са Кином.

    — Борислав Коркоделовић: Мислим да ће нови кинески "пут свиле" бити велико искушење, јер Кинези многе тачке на том путу не контролишу, и тога су свесни… Американци се не осећају лагодно гледајући како се Кина уздиже невероватном брзином. Нови кинески "пут свиле" не може да прође без Америке, али је питање у којој ће се мери она укључити. 

    — Јован Чавошки: Најопасније су ситне чарке, које могу нагло да ескалирају. Јужно кинеско море је проблематично жариште већ деценијама, и утиче на односе Кине и САД-а… Крећемо се ка мултиполарном поретку, што је циљ Русије и Кине. 

    — Борислав Коркоделовић: Хладни рат је престао на Истоку, али не и на Западу, јер се тамо Русија и Кина и даље доживљавају као "црвене" земље. Русији и Кини је заједничко то што су обе угрожене политиком Сједињених америчких држава. 

    — Јован Чавошки: Најстабилнији коридор новог кинеског "пута свиле" биће кроз Русију… Југословенски ПКВ је био модел по коме је Кина хтела да реформише своју привреду… Кинези су јако тврди преговарачи, а свету приступају врло уравнотежено. Нови економски "пут свиле" се заснива на узајамној користи и заједничкој добити, и кинески председник на томе инсистира. 

    — Никола Јанковић: У Кини нам је потребно озбиљно представништво ПКС. Тешко је пробити се на кинеско тржиште, јер су на њему већ пристутне највеће компаније. Прехрамбене производе Србија, на жалост, не извози у Кину. ПКС на све начине покушава да помогне нашим привредницима да отворе неко ново тржиште. Наше фирме, иако скромно, извозе на кинеско тржише.

    — Борислав Коркоделовић: Кинези су слушали искуство југословенских реформи 70-тих година. Веза између Кине и земаља централне и источне Европе је врло интересантна, Кинези памте признање своје младе државе. 

    — Никола Јанковић: Србија, у складу са својим могућностима, ради на привлачењу кинеских инвестиција. 

    — Јован Чавошки: Кини је Русија кључни копнени коридор, а Србија је препозната као центар за инфраструктуру. Модалитет 16+1 ствара нови модалитет односа Кине са земљама Европе, без обзира да ли су чланице Уније или не, и Србија ту игра важну улогу. Обични кинески грађани имају јако пријатељски однос према Србији. На политичком нивоу ти односи констрантно напредују, а Србија фугурура као пријатељска земља јер никада није заузела контроверзну позицију према Пекингу. Ова посета је значајна јер је прва после тридесет година.  

    — Никола Јанковић: Тешко је поредити Србију и Кину, бројке довољно говоре, али има пуно могућности за унапређење односа. Србији су јако битне кинеске инвестиције у производне делатности. Кина осваја европско тржиште својим производима и све је присутнија и на источно-европском тржишту. Србија је на "путу свиле" једна степеница ка Европи. 

    — Борислав Коркоделовић: Србија је једна од капија кинеског уласка у Европу, али је размена те земље са Србијом занемарљива у односу на размену коју Кина има са Европом. 




    Тагови:
    Свет са Спутњиком, Међународни економски форум у Санкт Петербургу, Санкт Петербург
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога