Београд+ 18°C
Ниш+ 15°C
Слушајте Sputnik
    Први човек руског Савета за спољну и одбрамбену политику Сергеј Караганов

    Србија на кинеској листи најпожељнијих европских партнера

    © Sputnik/ Антон Денисов
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Тимур Блохин
    12086702

    Кина се определила за експанзију на Запад, а Србија је на кинеској листи најпожељнијих партнера, каже за Спутњик Сергеј Караганов, први човек руског Савета за спољну и одбрамбену политику.

    „Пут свиле“ није само саобраћајни коридор, иако сви говоре углавном о томе. То је део стратегије заокрета ка Европи и ка југозападној Азији, пре свега Индији и Пакистану, каже Караганов. Он истиче да је Кина свесна да јој се САД све активније супротстављају у Пацифичком региону, и зато се ова земља определила за економску експанзију на Запад.

    — Србија се налази на кинеској листи најпожељнијих европских партнера, и Кина је спремна да улаже новац у српску привреду и да купује инфраструктурне објекте како би повећала капацитете за даљу економску експанзију на Запад. Колико знам, Кина има веома позитиван однос према Србији јер је Србија релативно независна земља — наглашава саговорник Спутњика.

    Поставићу Вам директно питање: Са ким је Кина? Јер у случају САД, економија је далеко испред политике, а што се тиче односа са Русијом — обрнуто…

    — Кина је самостална земља и ни под којим околностима неће бити са Русијом или са САД или са било којом трећом земљом. Кина има јаке економске односе са САД, али се са друге стране политички односи са Вашингтоном истовремено погоршавају. Што се тиче руско-кинеских политичких односа, они су сјајни, али политика је заиста испред економије. Разлог томе је тешка економска ситуација у Русији, као и чињеница да кинески пословни кругови раде веома споро. Осим тога, одређени део кинеског пословног света још увек покушава да избегне Русију јер се боји међународних санкција. Али упркос свему, руско-кинеска трговина расте. Штавише, ако је пре шест година Русија извозила у Европу око 55 одсто њених производа, сада она извози 44 одсто. Дошло је до преусмеравања трговинских токова ка истоку, укључујући Кину.

    Понављам, руско-кинески политички односи су у успону, и побољшавају се из дана у дан, јер је Кина кренула на Запад, а Русија је најавила преокрет ка Истоку. Може се рећи да су се среле на пола пута, па се договориле да неће сметати једна другој, већ напротив, да ће се међусобно помагати у складу са споразумом о сарадњи у оквиру пројекта „Пут свиле“ и Евроазијске економске уније.

    Ви сте једном рекли да је главни проблем у руско-кинеским односима одсуство стратешке визије заједничког циља. Како бисте дефинисали тај заједнички циљ?

    — Савет за спољну и одбрамбену политику је својевремено објавио документ „Стратегија за Русију“. У њему је као заједнички циљ означено формирање заједнице Велике Евроазије, укључујући, наравно, и Европу, која би имала јединствен финансијски и саобраћајни систем, као и јединствену филозофију заједничког развоја. Приоритет Велике Евроазије би пружао подршку суверенитету земаља-чланица и био подршка плурализму. Окосница ове заједнице би могла да постане Шангајска организација за сарадњу.

    Постоји мишљење да би успоравање кинеске привреде могло да има негативне последице по глобалну економију. Да ли је то алармизам или реално сагледавање ствари?

    — То је реалност. Али, као прво, не ради се о катастрофалном успоравању, као друго, тај пад је био очекиван. Друго је питање да конкуренти Кине претерују и покушавају да представе тај пад као пропаст кинеске економије. Наравно да се успоравање кинеске привреде негативно одражава на глобалну привреду, између осталог и на руску. Кина је економска велесила коју тренутно мучи вишак производње, а истовремено и смањивање извоза и увоза.

    Тагови:
    Сергеј Караганов, Кина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога