Београд+ 2°C
Ниш+ 1°C
Слушајте Sputnik
    Срећко Ђукић
    © Sputnik/

    Односи Русије и Турске поправљају се филмском брзином (аудио)

    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Александра Станић
    194

    Помирење са Русијом је за Турску превасходно економско питање, али мислим да ће Путин покушати да добије и неке политичке поене, односно да издејствује да Анкара више не инсистира на одласку Башара ел Асада с власти, каже за „Свет са Спутњиком“, Срећко Ђукић, бивши дипломата.

    Након најновијег терористичког  напада у Турској, и телефонског разговора руског и турског председника Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана, аналитичари покушавају да одгонетну да ли су експлозије на аеродрому „Ататурк“ у Истанбулу порука Анкари због намере да поправи односе са Русијом и Израелом.

    За напад у Истанбулу још увек нико није преузео одговорност, али турска полиција сумња на припаднике ДАЕШ-а. Истражује се и такозвана „чеченска веза“ са терористичким ћелијама из те руске републике.

    Гости овонедељне радијске емисије „Свет са Спутњиком“ били су Срећко Ђукић, бивши дипломата и Драган Ђукановић са Института за међународну политику.

    Ђукић  је у разговору с Александром Станић оценио, између осталог, да се преко региона у којем се налази Турска тренутно прелама целокупна светска политика.

    „Ту је Сирија, ту је Блиски исток, ту је Закавказје, ту су путеви нафте и гаса. Турска је у последње време заправо добила један изузетан геополитички значај, и има велике амбиције, које по мом мишљењу превазилазе њене могућности —  веће су од онога што та земља може да поднесе. Поред тога, у последње време Анкара је дубоко пореметила односе с многим земљама, иако се сада стање полако поправља — то је Израел, то је Египат, додуше до захлађења је дошло кривицом Каира, али ту је пре свега Русија. Ердоганов корак у правцу помирења са Путином заиста обећава. Оно што је кључно јесте да је Турска сада у центру међународне пажње, али да све време носи тај свој синдром ’болесника с Босфора‘ — јер и даље није решила курдско питање. Док год се то питање не реши, проблеми у Турској неће престати. Тиме, као и близином ратишта у Сирији, објашњавам учестале терористичке нападе на турској територији“, каже Срећко Ђукић.

    На питање да ли сматра да је ДАЕШ одговоран за напад у Истанбулу, Драган Ђукановић каже да је, иако постоји више потенцијалних починилаца, општи утисак за Турску и међународну заједницу заиста поражавајући.

    „Остаје нам један горак укус — сви смо дубоко поражени тим нападом. Зна се колико је тај аеродром битан за цео свет, и терористи су заиста овиме послали јаку поруку. Турска тренутно покушава да консолидује односе са многим земљама, и највећи заједнички именитељ за ту консолидацију мора бити борба против тероризма — само овакви догађаји, какав је напад у Истанбулу, могу да доведу до брже нормализације односа и заједничке, координисане акције против терориста.“

    На питање да ли би напад у Истанбулу, конкретно, могао да допринесе бржем побољшању односа Турске и Русије, Ђукановић каже да је то врло вероватно и напомиње да се на много планова показало да  је руска војна акција у Сирији, покренута прошле године, упркос многим протестима, ипак имала своју сврху.

    „Близина сиријске границе је најозбиљнија претња безбедности у Турској“, каже Ђукановић, „и једино би координисана противтерористичка акција са Русијом могла да доведе до зауздавања оваквих напада, који проузрокују огромне људске жртве“.

    На питање Спутњика да ли је можда отопљавање односа Москве и Анкаре, односно најава разговора и сусрета Путина и Ердогана, била „окидач“ за напад на аеродром у Истанбулу, Срећко Ђукић каже да је вероватно посреди случајност, али да је разумљиво да многи сада то не доживљавају као пуку коинциденцију.

    Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган и председник САД Барак Обама
    © Sputnik/ Дмитрий Астахов

    „Лично не бих то повезао — мислим да је напад раније био планиран, па се поклопио с политичким развојем догађаја, и то је у јавности довело до утиска да су те две ствари директно повезане. Што се тиче помирења Русије и Турске, за мене је оно очекивано. Тај корак је висио у ваздуху, било је питање дана — али нико од аналитичара није могао да претпостави овакву, готово филмску брзину развоја догађаја — мислим пре свега на ’скидање‘ економских санкција Турској. Очигледно је да су улози у том санкционом рату били велики и на једној и на другој страни, како економски, тако и политички. Рецимо, грађевинари из Турске имали су уговорене послове од 50 милијарди долара на руском тржишту, штета за туризам била је између 9 и 12 милијарди… Сад ће бити потребно неко време да се све то обнови. Ту су, поред туризма и грађевинарства и нуклеарна електрана, гасовод ’Турски ток‘, робна размена која је практично десеткована… То се осећало и на тржишту, и у и привреди обе земље. Мислим да ће две стране од сада покушавати да сарадњу заснивају на јачим темељима. Све ово је за Турску било превасходно економско питање, али мислим да ће Владимир Путин покушати да добије политичке поене у вези са Сиријом, односно да издејствује да Анкара више не инсистира на одласку Башара ел Асада с власти“, каже у разговору за „Свет са Спутњиком“ бивши дипломата.

     

    Тагови:
    ДАЕШ, Реџеп Тајип Ердоган, Владимир Путин, Башар Асад, Египат, Сирија, Русија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога