Слушајте Sputnik

    #SvetSaSputnjikom: Интерна борба у Бриселу добра за Русију (аудио)

    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    0 170
    Пратите нас

    Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини послала је државама-чланицама нацрт „Глобалне стратегије ЕУ“, како је многи називају — кровног документа Уније. То је занимација за бирократију, она је „брегзитом" учињена потпуно неважном, каже за Спутњик професор Факултета за медије и комуникације Александар Фатић.

    Овонедељна емисија „Свет са Спутњиком“ бави се питањима да ли у новој глобалној стратегији Европске уније има места и за Србију, да ли је Русија реална претња унији и како ће Москва на то одговорити.

    У првом делу емисије гости су Милан Игрутиновић и Стеван Гајић са Института за европске студије, као и Александар Фатић, професор Факултета за медије и комуникације.

    — Милан Игрутиновић: Европски званичници се плаше за опстанак ЕУ, зато што је „брегзит“ дошао као шок, нису веровали да ће се то догодити. Камерон је последњих месеци самоуверено говорио да ће све бити у реду како би, између осталог, хендловао десно крило своје партије. Следеће године су избори у две кључне земље, у Немачкој за Бундестаг и председнички у Француској. Видећемо како ће „брегзит“ утицати на њих. Време је за подвлачење црте испод многих тема, фискалне уније, односа север-југ, свега што је на тапету последњих година. Трежиће се нова решења у прилично неповољним околностима.

    — Стеван Гајић: Уколико Британија одлучи да укине демократију, она неће изаћи из ЕУ. Ако буде поштовала вољу својих грађана, а свакако да хоће, мислим да је то решена ствар.

    — Александар Фатић: Брисел на „брегзит“ реагује на начин који је резултат стечене ароганције и свести о сопственог корпоративној моћи током деценија. Они су доживели Камеронову одлуку да одложи активирање процеса изласка из ЕУ до јесени као некакву врсту страха од резултата сопственог реферндума, као оклевање. И онда су из те перспективе моћи реаговали тражећи да се свака неизвесност уклони. Да се одмах разјасни да ли ће Британија изаћи или не. Сви који се заваравају тиме да Британија неће изаћи из ЕУ не познају британску демократију. Треба рећи и да су се тржишта у Британији вратила на позиције пре „брегзита“, а тржишта  у Француској, Немачкој и Италији крахирају.

    Емисија „Свет са Спутњиком“, гости Стеван Гајић, Милан Игрутиновић и Александар Фатић
    © Sputnik
    Емисија „Свет са Спутњиком“, гости Стеван Гајић, Милан Игрутиновић и Александар Фатић

    — Милан Игрутиновић: Шкотска је имала референдум пре две године, игром случаја су гласали за останак у унији, али сада ствари иду у супротном смеру. Формални проблем је што нови референдум, као и претходни, мора ићи уз одобрење из Лондона. Све док се не заврши питање „брегзита“, од покретања Члана 50, па још две године, то питање неће бити формално актуелизовано. Они ће притискати Лондон, ако не да се покрене референдум, онда да се економски интереси и позиција најбоље могуће заступа у преговорима са ЕУ.

    — Стеван Гајић:  ЕУ нема јасну стратегију односа са Русијом. Свака земља има своје билатералне односе, објективно, имају различите геополитичке интересе. Немачкој је потребан гас, какви год били односи са Русијом, због тога ће „Северни ток 2“ бити изграђен. И друге земље имају потребу за руским енергентима,  али основни проблем ЕУ је утицај Вашингтона. Без последње речи Вашингтона досада Брисел није доносио озбиљне одлуке. Амерички стратези о отме отворено говоре. Ипак, објективни интереси немачке привреде су одлични односи са Русијом. Као колектив Европа ће наставити да тумара, као и до сада, а поједине државе ће имати паралелне односе са Русијом, што ће опет рушити кохезију ЕУ.

    — Милан Игрутиновић: Занимљива је интерна борба у Бриселу, покушај да се формира језгро неке будуће заједничке армије ЕУ, који се шапатом проноси кроз бриселске ходнике како да се стави на папир, јер бриселска администрација нема ту врсту аутономије, већ то мора доћи као формални предлог држава-чланица, а ни једна се не усуђује да то уради. Многи чупају косу и кажу, шта је ово сад, па нисмо ми то хтели. С друге стране, они кажу да се мора појачати сарадња са НАТО-ом.  Сад је излазак Британије јако занимљив, јер она је војно ипак друга сила у Европи после Француске, не рачунајући Русију. Њен излазак може да делује отрежњујуће на Немачку и Француску, у смислу да морају да ураде нешто да би стекле стратешку аутономију у време сталних криза које ударају у обале ЕУ. Чини ми се да би то био добитак и за Русију, јачање европске комноненете унутар западног света био би добар и за њу.

    — Александар Фатић: Мислим да „Гобална стратегија ЕУ“ не значи ништа. То је занимација за бирократију, она је „брегзитом“ учињена потпуно неважном. Европа се већ извесно време заноси илузијама, једна од њих је стварање војног блока, који би био алтернатива НАТО-у. О томе је било говора пре петнаест година, па се то завршило формирањем европског безбедносног идентитета  у оквиру НАТО-а. Ни једна земља осим САД и Русије нема могућност транспорта механизације и великог броја војника на велику даљину. До колапса те идеје дошло је из овог разлога. Данас је ситуација потпуно иста.

    — Милан Игрутиновић:  Излазак Британије из ЕУ може бити безболан и лак и по њу и по унију. Евентуални излазак Француске завршава причу, ту нема дилеме. ЕУ заправо погодује мањим државама у Европи, по територији и броју становника. Видећемо да ли ће се распадати у формалном смислу, „брегзит" није то, још увек, видећемо шта ће бити с Француском следеће године, како ће проћи Марин ле Пен.

    — Стеван Гајић:  Иако Брисел делује статично, политика у еврпоским земљама је прилично динамична и може се лако десити да политичке елите, укључујући и нашу буду збрисане на исти начин како се то догодило у Грчкој са доласком Сиризе. ЕУ је прошла своје најбоље дане. Тешко је тачно предвидети шта ће даље бити. То је могло да се деси са Грчком, да је њихова влада остала чврсто при резултатима референдума.

    —Александар Фатић:  ЕУ се не може спасити стратегијама, већ конкретним деловањем. Као што се љубавни однос не може спасити декларацијама, већ променама у односу, то је заправо љубавни однос између европских нација који је почео да губи на емоционалном интензитету, јер се нације осећају злоупотебљеним.  

    У другом делу емисије емитујемо интервју који са директором „Србијагаса“ Душаном Бајатовићем води Јелица Путниковић.

    Поред тога што говори о најновијим информацијама које се тичу изградње „Јужног“ и „Турског тока“ Бајатовић одговара и на питање ко одређује политичку судбину Србије.

     

    Тагови:
    Свет са Спутњиком
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога