Београд+ 29°C
Ниш+ 28°C
Слушајте Sputnik
    Министар одбране Зоран Ђорђевић

    ЕКСКЛУЗИВНО: Ђорђевић: Нисмо закорачили у НАТО (видео)

    © Sputnik / Милица Марковић
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    6552

    Нема притисака на Србију да смањи војну сарадњу са Русијом. Сарадња Србије са другим државама је наше унутрашње питање и мени је драго што сви наши партнери то увиђају и поштују, каже министар одбране у техничкој влади Зоран Ђорђевић.

    У ексклузивном интервјуу за Спутњик Ђорђевић говори и о самиту НАТО-а у Варшави, где је Србија била присутна у својству земље-чланице програма „Партнерство за мир“, о жељи Црне Горе да уђе у НАТО, о војној сарадњи Србије и Русије, о ситуацији у региону и безбедносним изазовима.

    © Sputnik .
    Интервју са Зораном Ђорђевићем

    Управо сте се вратили са самита НАТО-а, где сте поновили став Србије да жели да сарађује са НАТО-ом, али да остаје неутрална. Какве сте утиске понели са тог скупа? Какве поруке Србији су упућене са тог скупа?

    — Учешћем на самиту у Варшави, који је спада у ред најважнијих догађаја на међународној политичко-безбедносној сцени у 2016. години, Србија је потврдила да у међународним оквирима заузима позицију стабилног и одговорног партнера. Сам позив за учешће је знак да наша држава има капацитет да допринесе изградњи мира и безбедности и на глобалном, али пре свега на регионалном нивоу. Морам да истакнем да је самит био веома добра прилика за разговоре са највишим представницима бројних државних делегација (54) и међународних организација (6). Током разговора смо размотрили актуелна питања која се тичу међународне безбедности. Као држава остварили смо континуитет учешћа на скуповима највишег нивоа и наставили са активним праћењем иницијатива које имају за циљ продубљивање политике партнерства и унапређење достигнутог нивоа интероперабилности. Лично истичем задовољство што смо још једном промовисали ставове наше државне политике и јасне политике неутралности.

    У многима говорима могла се чути теза да се због руске претње мора појачати присуство НАТО-а на истоку Европе, али се могла и чути порука да је неопходан дијалог са Русијом. Колико је, по вашем мишљењу, важан дијалог Русије и НАТО-а?

    — Поруке које су слали, пре свега европски савезници и не само током самита, већ и пре њега, показатељ су намере Алијансе да се и поред тренутно комплексних односа, поправи и ревитализује комуникација са Руском Федерацијом. Највиши званичници НАТО држава су користили сваку прилику у последње време да ојачају солидарност унутар НАТО-а, али се исто време наглашавао значај чвршћих односа са Русијом, те је и мој лични утисак да се самит у Варшави није одржан под „знаком конфронтације“. На разговорима са страним званичницима заступао сам став да дијалог нема алтернативу и да је пут за превазилажење свих спорова и проблема, као и за одржавање потписаног споразума из Минска, од кључног значаја за унапређење регионалне и глобалне безбедности.

    У говору на самиту сте рекли да је НАТО незаобилазан фактор евроатлантске безбедности са снажним утицајем на безбедносну архитектуру Балкана. Какав сматрате да је тај утицај?

    — НАТО је незаобилазан фактор евроатлантске безбедности из више разлога и мислим да је то јасно свим актерима на међународној сцени. Током нашег учешћа на самиту, уверили смо се да је за савезнике Балкан регион од стратешког значаја и да ће то остати и у наредном периоду. За Србију је НАТО врло важан партнер јер је сарадња са мисијом Кфора један од наших приоритетних задатака. Сматрамо да је Кфор најодговорнији чинилац за одржавање безбедности за све становнике КиМ што, сложићете се, најдиректније доприноси безбедности Западног Балкана. Поред тога, имајући у виду европске аспирације држава Западног Балкана, расположиви механизми програма „Партнерство за мир“ пружају доста добре могућности да се развијају потребне способности за активан допринос Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици.

    Сматрате ли да би улазак Црне Горе повећао или смањио безбедност у региону?

    — Иако је по политичком опредељењу војно неутрална, Република Србија у потпуности поштује евроатлантска опредељења својих суседа, самим тим и чланство Црне Горе у НАТО-у. Регионална сарадња, поред очување територијалног интегритета и суверенитета, као и чланства у ЕУ, остаје један од спољнополитичких циљева Републике Србије. У складу са тим, Влада Републике Србије, на чијем челу је Александар Вучић, води озбиљну и одговорну политику која показује сталну заинтересованост за унапређење сарадње са свим суседима, што може само да позитивно утиче на укупну стабилност у региону.

    Министар одбране Зоран Ђорђевић
    © Sputnik / Милица Марковић
    Министар одбране Зоран Ђорђевић и новинарка Тања Трикић

    Како видите даљу сарадњу Србије и НАТО-у? У ком смеру се може унапредити Платформа за достизање интероперабилности?

    — Сарадња Србије и НАТО-а ће се превасходно одвијати под окриљем програма „Партнерство за мир“. Досадашње ангажовање у механизмима Процес планирања и прегледа и Концепт оперативних способности, као и учешће у заједничкој обуци и мултинационалним вежбама, доприносило је развоју интероперабилности, чији је значај за Војску Србије био највидљивији током мировних мисија под окриљем УН и ЕУ. У наредном периоду смо оријентисани на припрему за учешће у некој од борбених група ЕУ, те су иницијативе попут Платформе за достизање интероперабилности увек добродошле. Иако су приоритетне теме самита у Варшави биле кризе на Блиском истоку и Украјини, односно јачање одбрамбених способности самог Савеза, нагласио бих да је поприлично времена посвећено и унапређењу односа са партнерским државама. Подсетићу вас да је то питање једно од три кључна задатка НАТО-а.

    Наравно, у оквиру партнерских иницијатива са државама-партнерима, постоји један број земаља које имају повлашћенији статус. Он је сразмеран доприносу у актуелним мисијама НАТО-а и другим садржајима који су важни за унапређење интероперабилности. Наведено не подразумева да се остале партнерске државе, међу којима је и Србија, налазе на маргини и да им се не посвећује довољно пажње.

    Многи су склони да кажу да смо потписивањем споразума о сарадњи са НАТО-oм већ једном ногом ушли у НАТО? Шта ви кажете за те коментаре?

    — Да, у праву сте. Било је доста спекулација у јавности у вези са ратификацијом Споразума Владе Републике Србије и НАТО Организације за подршку по питању сарадње у области логистике. Желим још једном да нагласим да су оквири сарадње између Републике Србије и НАТО-а дефинисани 2007. године када смо у Презентационом документу изнели своја опредељење и циљеве учешћа у Партнерству за мир. Ни дан-данас нисмо изашли из тих оквира. Сви споразуми који су закључени са НАТО-ом служе ради стварања оптималних услова за реализацију тада договорене сарадње. Нетачна су и тенденциозна тумачења у јавности да је потврђивање споразума СОФА и споразума у области логистичке подршке Србија закорачила у НАТО. Истина је да се потписаним споразумима уређује партнерски однос, чиме се штите безбедносни и одбрамбени интереси наше стране.

    Може ли Србија да остане војно неутрална ако је окружена чланицама НАТО-а? Има ли притисака да Србија уђе у НАТО или је, како се често може чути, условљавања да не може у ЕУ ако не уђе у НАТО?

    — Током учешћа на самиту у Варшави потврдили смо, као и много пута пре тога, да смо привржени општим демократским вредностима и темељним принципима међународног права. То остварујемо као чланица кроз рад у оквиру УН, али и кроз деловање у другим међународним и европским организацијама. Србија активним приступом показује да је спремна за наставак сарадње са чланицама савеза, као и са учесницима програма „Партнерство за мир“. Kада је реч о развоју политичког дијалога са НАТО-ом, није тајна да Алијанса тражи начин да продуби политички дијалог са Србијом, при чему се указује да интензивнији дијалог ни на који начин не противречи војној неутралности Србије, нити прејудицира било какве понуде за чланство наше државе у НАТО-у. Пред Србију до сада нису постављани било какви услови у виду чланства у НАТО-у на путу ка ЕУ. Са НАТО-ом ћемо и даље градити најбоље могуће партнерске односе, на основама добровољности и самоопредељења, при чему ће искључиво Србија да пројектује динамику сарадње са НАТО-ом, у складу са својим интересима, а што је у потпуности прихваћено од стране званичника Алијансе.

    Очекујете ли да ће сарадници Руско-српског хуманитарног центра добити у Србији исти статус као што имају и припадници НАТО-а?

    — Наведено питање није у надлежности Министарства одбране.

    А како видите делатност тог центра?

    — Војска Србије има три мисије, једна од њих јесте помагање становништву у ванредним ситуацијама и у том смислу свака помоћ је добродошла, па и помоћ Руско-српског хуманитарног центра.

    Да ли би Ваше министарство подржало отварање тренажне базе Руско-српског хуманитарног центра у Ечкој код Зрењанина?

    — Руско-српски хуманитарни центар у Нишу не налази се у надлежности Министарства одбране, већ Министарства унутрашњих послова Србије.

    Министарство одбране ће, са своје стране, пружити сву неопходну помоћ и асистенцију овом центру уколико се за тим укаже потреба и уколико буде донета било каква одлука надлежних државних органа у том смислу.

    Како видите сарадњу са Русијом? Шта је планирано од заједничких активности у наредним месецима?

    — Сарадња у области одбране са Руском Федерацијом је веома важна за Србију, и то из много разлога. Пре свега, Русија је један од четири стуба спољне политике Србије, а уз то још и наш стратешки партнер. У таквој ситуацији сасвим је природно да тежимо остварењу што боље билатералне сарадње у свим сегментима, па тако и у области одбране.

    У не тако далекој прошлости имали смо потпуно неприродну ситуацију да су општи и политички односи са Русијом били на највишем нивоу, а да је билатерална војна сарадња каскала за њима, и то је морало да се промени. Данас можемо са задовољством да констатујемо да је сарадња у области одбране достигла висок ниво општих и политичких односа двеју страна, и да је суштински унапређена у свим сегментима за које су обе стране испољиле интерес.

    Ово се односи на наставак квалитетне сарадње у области војног образовања, а посебно на продор који смо начинили у области војно-војне сарадње, и то у сегменту заједничких вежби и обуке, али и у области војно-техничке сарадње. Ипак, још увек има пуно простора да наведени облици сарадње буду интензивирани у наредном периоду, барем онолико колико нам то буду допуштали неповољни услови свеприсутне економске кризе и отежаног финансирања.

    То, претпостављам, подразумева и даље учешће у заједничким војним вежбама?

    — Интероперабилност подразумева да ви имате искуства са различитим војскама. И наравно да је нама интерес да имамо са најјачим државама света највећу сарадњу и највише војних вежби јер тиме Србија на неки начин постаје изузетак у свету која има привилегију да сарађује са свима. И то је једна од ствари која показује да је наша војна неутралност врло добра за Србију.

    У априлу сте били у Москви, састали сте се са колегом Сергејом Шојгуом. Да ли сте разговарали о томе како Русија може да помогне у модернизацији наше војске?

    — Био сам почаствован да будем један од неколико министара одбране Републике Србије који су узели учешће на овогодишњој 5. Московској конференцији о међународној безбедности. На маргинама тог скупа реализован је и билатерални сусрет са министром Шојгуом, чиме је одржан континуитет посета високог нивоа, који је изузетно значајан за утврђивање стратешких смерница развоја будуће сарадње.

    Том приликом размотрена су сва питања од значаја за обе стране и постигнута је заједничка сагласност о корацима које треба предузимати у наредном периоду.

    Једно од питања о којима се том приликом расправљало била је и помоћ у модернизацији и опремању Војске Србије, па слободно могу рећи да сам изузетно задовољан што је део тих договора већ почео да се остварује.

    Наиме, као што знате, недавно смо појачали капацитете РВ и ПВО Војске Србије са два нова транспортна вишенаменска хеликоптера, први пут након дугих 36 година. То ће, надам се, бити само добар увод у суштинско унапређење војно-техничке сарадње, за шта су створени формално-правни услови оснивањем и првим заседањем Међувладине српско-руске комисије за војно-техничку сарадњу. У овој области тренутно се врши усаглашавање на експертском нивоу, а ја верујем да ће ускоро бити и видљивих резултата који треба да буду остварени кроз операционализацију конкретних пројеката.

    Недавно су стигла два хеликоптера из Русије. Да ли се планира и набавка другог наоружања од Русије и докле се стигло у договорима с тим у вези?

    — Војно-техничка сарадња између министарстава одбране Републике Србије и Руске Федерације је на високом нивоу, што потврђује и успешна реализација уговора за набавку нових хеликоптера. Имајући у виду чињеницу да је Војска углавном опремљена средствима наоружања и војне опреме руског порекла, константне су активности у набавци потребних резервних делова, као и ремонта наоружања.

    Заинтересовани смо да и у наредном периоду наставимо опремање руским наоружањем и војном опремом уколико се за то стекну одговарајући услови: финансијски, комерцијални, организациони и други. Тренутно се разматра више пројеката заједничке индустријске сарадње који би допринели подизању капацитета и додатном ангажовању на међународном тржишту наше одбрамбене индустрије и ремонтних завода. На тај начин, кроз сферу војно-индустријске сарадње могуће је стимулисати даље активности и у области набавки наоружања.

    Има ли притисака са Запада да се смањи војна сарадња са Русијом? Да ли сте на самиту можда чули такве тонове, да ли вам је неко пребацио сарадњу са Русијом?

    — Одоговор би требало да буде кратак — не. Али да образложим: Република Србија је самостална и суверена држава и у складу са тиме води независну спољну политику са приоритетима који су свима добро познати а могу се сажети у једној реченици: пуноправно чланство у ЕУ уз истовремене одличне односе са свим државама света, на бази равноправности и међусобног уважавања. Сходно томе, Сарадња Србије са другим државама је наше унутрашње питање и мени је драго што сви наши партнери то увиђају и поштују.

    Треба ли и како да се интензивира сарадња Србије са ОДКБ?

    — Верујем да сте упознати са чињеницом да Министарство одбране и Војске Србије у пракси потврђују декларисану војну неутралност Србије. Таква позиција омогућава нам да, кроз избалансиран приступ и сарадњу са нашим партнерима и на Истоку и на Западу, подижемо реноме наше земље и делујемо као извозник безбедности.

    У том светлу треба посматрати и односе са ОДКБ. Након сарадње са овом организацијом на парламентарном нивоу, као и сусрета које сам имао са генералним секретаром ОДКБ Николајем Николајевичем Бордјужом, у наредном периоду биће размотрени модалитети проширења војно-војне сарадње, пре свега у области заједничке обуке и вежби, а у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и у другим областима попут борбе против тероризма и дроге.

    Које су најургентније потребе наше војске у смислу осавремењивања наоружања?

    — Недвосмислени приоритет јесте осавремењивање наоружања у РВ и ПВО. Набавка хеликоптера представља један од корака ка том циљу. У наредном периоду тежишно ћемо се бавити осавремењивањем ловачке авијације и система ПВО. Што се самог модела реализације тиче, он је сам по себи условљен низом како финансијских тако и техничких околности, те се може реализовати кроз ремонт и модернизацију постојећих система, али и набавку нових, о чему ће се у наредном периоду, по усвајању потребних планских докумената, конкретније разговарати са руском страном.  

    Набавка ових средстава, међутим, првенствено зависи од финансијског фактора, модалитета и конкретних аранжмана које би утврдиле надлежне државне институције. Све војске света се у последњој декади, обележеној глобалном финансијском кризом и ограничењима економског раста, сусрећу са изазовима неадекватног буџетирања одбране. Војска Србије се, поред набавки нове опреме, определила превасходно за концепт модернизације сложених борбених система са којима располаже, кроз сопствени развој и унапређење капацитета у области одбрамбених технологија. Ово је тренутно једини начин превазилажења технолошког јаза међу генерацијама наоружања. У вези с тим, у току је реализација развоја авиона за почетну и основну обуку пилота „Ласта“, модернизација школско-борбених авиона, модернизација ракетних система, мобилног центра ваздушног осматрања и јављања и осматрачко-аквизицијских радара.

    Утисак је да у је у региону и најмањи разлог довољан да тензије ескалирају. Како Ви видите регионалну ситуацију и које су кључне претње по безбедност Србије? Може ли Војска Србије да одговори на те претње?

    — Тренутно највећа регионална безбедносна претња јесте могућност извођења терористичких напада и ескалација међуетничких сукоба, каквих смо у протеклом периоду имали на територији Бивше Југословенске Републике Македоније.

    Бранислав Гашић у Напуљу
    © Фото : Министарство одбране Србије

    Осим тога, кључни проблеми глобалне и регионалне безбедности су и мигрантска криза и деловање радикалних екстремиста у свету, који се одражавају и на безбедност Републике Србије. Иако је мигрантска криза више хуманитарни него безбедносни проблем, постоје озбиљне индиције и наше процене да поједини исламски екстремисти и терористи могу да злоупотребе те проблеме за остварење сопствених циљева.

    Иначе, стање безбедности на територији Републике Србије у целини је стабилно, иако постоје индикатори могуће дестабилизације на Косову и Ме­то­хији, док је безбедносна ситуација на југу централне Србије осетљива, првенствено због актуелне мигрантске кризе.

    Министарство одбране и Војска Србије предузели су конкретне кораке у вези са мигрантском кризом у смислу пружања помоћи Министарству унутрашњих послова Републике Србије у обезбеђењу појединих делова границе и у спречавању илегалних улазака на нашу територију.

    Војнобезбедносна агенција предузима превентивне и друге мере из своје надлежности на откривању било каквих облика претњи према систему одбране, у вези са чим и остварују непосредну сарадњу и размењује информације са сродним службама у земљи.

    Није тајна да су екстремни исламисти појачали активност у региону на територијама где живе становници исламске вероисповести, као што су БиХ, Косово и Метохија, Албанија, југ Србије. Колика је претња од тероризма?

    — Не располажемо сазнањима да се тренутно припрема организовани терористички напад у Републици Србији, али се не искључује могућност деловања појединца; џихадиста — повратника са ратишта у Сирији и Ираку, нарочито имајући у виду да их је већина учествовала у борбеним дејствима и да су прошли кроз процес интензивне верске индоктринације.

    Посебну опасност за Републику Србију и регион представљају тзв. усамљени вукови, лица која су наклоњена радикалним исламским организацијама или су симпатизери њихових идеологија. Та лица нису директно или индиректно учествовала у активностима у ратним подручјима (нарочито у Сирији и Ираку) и не припадају до сада идентификованим екстремистичким или терористичким организацијама, али могу да буду спремна за спровођење појединачних терористичких напада. Појава таквог вида испољавања тероризма отежала би рад служби које су задужене за антитерористичку заштиту.

    И нови талас миграната носи са собом безбедносне ризике. Може ли Србија да те ризике држи под контролом уколико не буде сарадње других земаља на балканској рути?

    — Затварање балканске руте почетком марта ове године и постизање одређених договора између Европске уније и Турске у вези са мигрантском кризом у одређеној мери је спречило масовне миграције становништва ка Европи. Међутим, након затварања балканске руте појачане су активности криминалних група које се баве њиховим кријумчарењима преко државне границе.

    Србија предузима све мере како би се нови талас миграната држао под контролом, а за то је неопходна и сарадња са другим земљама на балканској рути. Уколико та сарадња изостане, то би могло да отежа, па и онемогући решавање мигрантске ситуације. Сигуран сам да то имају у виду и државна руководства земаља у региону.

    Када су у питању Република Србија и Министарство одбране, спремни смо да одговоримо на све безбедносне претње и ризике који би могли да проистекну из мигрантске кризе.

    У Приштини се упорно покушава прогурати идеја о формирању Војске Косова. Да ли се то може без сагласности Србије?

    Република Србија има децидиран и јасан став: КиМ је саставни део Србије, за нас је једно меродавна резолуција 1244 и ми се у том правцу и крећемо. Подржавамо дијалог и мислимо да дијалогом све можемо да решавамо. У овом тренутку нам је најбитније да се наше становништво осећа сигурно, да живе нормалан живот и да имају генерално визију будућности шта и како желе да раде. Што се тиче војске Косова, за нас је то потпуно неприхватљиво. У претходном периоду Влада Србије се показала као конструктиван партнер, али се исто тако показало да друга страна нешто потпише и договори а после спровођење тога или ставља под знак питања, или одуговлачи. На ЕУ је да види ко је какав и да утиче на њих да се договорено спроведе.

     

    Тагови:
    Зоран Ђорђевић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога