Слушајте Sputnik
    НИС петрол

    Рецепт НИС-а за успешнији „Телеком Србије“

    © Фото: званични сајт НИС петрола
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    2152

    Компанија „Телеком Србија“ престигла је НИС по добити оствареној 2015. године. Саговорници емисије „Енергија Спутњика“ кажу да разлог треба тражити у паду цене нафте на светском тржишту. Они оцењују да је пред НИС-ом још светлија будућност, јер се његовим акцијама тргује на берзи. То би могао да буде рецепт и за још успешнији „Телеком Србије“.

    За мали број фирми у Србији може се дати оцена — успешан. Две најуспешније су „Телеком Србија“ и НИС. Иако се баве различитим пословима, пословање тих компанија може да се пореди зато што је, са становишта капитала, реч о берзанским компанијама, сличне су и по броју акционара, али и са становишта профита који остварују. 

    ИС је у претходних пар година имао значајно већи профит од „Телекома“, који се кретао и до 400, а ове године је 130 милиона евра. Сличан профит има „Телекома Србија“. Разлика између те две компаније је у томе што је НИС на београдској берзи и његова цена је тржишно верификована, док Телеком није на берзи, иако је по закону то већ требало да се деси, четири године после поделе акција, а његова цена није тржишно верификована. 

    Директор „Брокерске куће Јоргић“ Бранислав Јоргић (Л) и пројектни менаџер у „Вајс брокеру“ Ненад Гујаничић
    © Sputnik /
    Директор „Брокерске куће Јоргић“ Бранислав Јоргић (Л) и пројектни менаџер у „Вајс брокеру“ Ненад Гујаничић

     

    Пројектни менаџер у „Вајс брокеру“ Ненад Гујаничић каже да није могуће рећи да ли би Телеком био још успешнији да је на берзи, али да би његова контрола свакако била ефикаснија. Подсетимо да је реч о акционарском друштву чији је држава већински власник, па зато нема индиректну контролу инвестиционе јавности, каже Гујаничић. 

    „Када је компанија на берзи, као што је случај са НИС-ом, сваки пут када је квартални финансијски извештај финансијског директора компаније можемо да питамо шта год желимо о резултатима пословања. Инвеститори који имају више акција могу да учествују на скупштинама акционара, могу да буду и номиновани за чланове надзорног одбора. Компаније које нису јавна акционарска друштва, а ’Телеком Србија‘ се тако понаша, директор се поставља на нетранспарентан начин, у надзорном одбору су политички дириговани функционери. Ту нема нимало контроле, ни одговорности, тако да су ови резултати фантастични, без тих полуга контроле“, каже Гујаничић. 

    Од приватизације „Телекома“ се одустало јер није било понуде која је одговарала Влади Србије, био је то притисак под којим је радила управа компаније, која у тим условима није могла да се усредсреди на само пословање. Иако је недавно најављена промена менаџмента, саговорници „Енергије Спутњик“ сматрају да и ново руководство, због начина на који се бира, колико год да је професионално, не може до краја да буде успешно. У свету искључиво тржиште говори о томе да ли је компанија успешна, што овде није случај, зато је функционисање компанија преко берзанског тржишта доминантан облик пословања на Западу, речено је у емисији „Енергија Спутњика“ коју уређује Јелица Путниковић. 

    Директор „Брокерске куће Јоргић“ Бранислав Јоргић сматра да ипак треба имати у виду да се Телеком на нашем тржишту бори са светским успешним компанијама, а то су „Теленор“ и ВИП. Кад говоримо о берзанском пословању, није неопходно да он буде берзанска компанија, али је неопходно да има јасну власничку структуру, каже Јоргић. 

    „Постоје различите методе како до ње доћи, један од начина је налажење стратешког партнера, који заговара Влада. Али није увек неопходно да се појави стратешки партнер, да би те компаније биле ефикасне. Могуће је да то буду класичне берзанске компаније са конституисаним власништвом у оквиру инвестиционих фондова појединачних власника. Држава може да задржи део. Добар модел у поступку приватизације је достигао ’Дојче телеком‘, део акција држава је пренела на развојну банку, део понудила на слободном тржишту, инвестиционим, пензионим фондовима и појединачним улагачима. То је добар модел и за нас“, предлаже Јоргић. 

    Он објашњава да је тај систем продаје одличан, јер је довео до тога да је 70 одсто компаније у власништву државе, а 13 одсто има развојна банка, која је новац од касније продаје деоница инвестирала у развој немачке привреде.

    Акцијама НИС-а тргује се од 2010. године. Компанија је успела да се позиционира у Србији, али и у региону, успешно послује у Румунији, Бугарској и Мађарској. Јоргић сматра да је пример добре приватизације и корпоративног управљања, али и доброг односа менаџмента према власницима. 

    „Већински власник је мултинационална компанија ’Гаспром‘, чије су акције котиране на светским берзама, тако да он мора да води рачуна како управља својим фирмама-ћеркама. Подсетимо да је преузео НИС у јако лошем стању у погледу покривености тржишта, губици су били преко сто милиона евра годишње. У релативно кратком периоду обављени су рационализација пословања и реконструкција виталних постројења за производњу и прераду нафте, а у трећој фази дошло је до ширења у региону. Резултат свега су изванредни резултати пословања. У 2013. години добит је била око 400 милиона долара, у 2014. 250 милиона, а прошле око 130 милиона долара“, каже Бранислав Јоргић. 

    Саговорници „Енергије Спутњика“ оцењују да су резултати компаније ове године нешто лошији због пада цене нафте на светском тржишту, али и смањене куповне моћи на нашем тржишту. И у тим околностима НИС је успео да опстане на тржишту, али и да остварује изванредне резултате и да се шири, па је данас једина права берзанска компанија, међутим, профит није једини показатељ успешности неке фирме, каже Гујаничић. 

    „Мислим да је НИС на одличном путу развоја, стратешких планова и инвестиција. Ове године вероватно неће имати бољи крајњи финансијски резултат него прошле, из простог разлога што је цена нафте и даље прилично ниска. Што се тиче ’Телекома‘, та бранша доживљава стагнацију у свету, па и код нас. Ту би морало много да се поради на ефикасности компаније, а бојим се да се то неће десити пре проналажења мањинског или стратешког партнера који би довео до реструктурирања. Оно што је ’Гаспром‘ урадио у НИС-у протеклих година фактички показује шта треба да се уради са Телекомом“, закључује Гујаничић. 

    Иначе, „Гаспром“ је једна од ретких руских фирми којој Европа и САД нису увеле санкције, али НИС-у, као компанији са већинским руским власништвом, јесу,  иако је регистрован у Србији.

    Саговорници емисије сматрају да то није пресудно утицало на добре пословне резултате НИС-а. Они закључују да смањење профита треба пре свега тражити у паду цене сирове нафте, јер је количински гледано производња и продаја НИС-а на историјски рекордном нивоу. 

    Тренутна тржишна вредност компаније је око 800 милиона евра, па је нереално очекивати да ће ускоро изаћи и на иностране берзе, а „Гаспром“ отворено истиче да има намеру да од НИС-а направи регионалног лидера у његовом сектору.

     

    Тагови:
    приватизација, пословање, нафта, профит, Бранислав Јоргић, Ненад Гујаничић, Русија, Србија, Мађарска, Румунија, Бугарска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога