Слушајте Sputnik
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    0 73
    Пратите нас

    „Брегзит, избеглички талас, катастрофа евра — како да ресетујемо Европу“ поднаслов је нове књиге „Црни јун“ чувеног немачког економисте, бившег председника Института за економске студије Ханса Вернера Зина. У интервју за Спутњик Зин каже да се Европа налази у најдубљој кризи откако се завршио Други светски рат и да је време за реформисање ЕУ.

    Да ли сматрате да је референдум у Великој Британији почетак краја Европе?

    — Не, то би било претеривање. Али појавиле су се нове претње, створени су услови за формирање другачије Европе. У економском смислу излазак Велике Британије је једнак изласку 20 земаља ЕУ. Мислим да ће ова одлука имати негативне последице за саме Британце, јер она ће закомликовати економску ситуацију у земљи. Прошле године сам се залагао против „брегзита“, али истовремено и за излазак Грчке из зоне евра, јер сам сматрао да би ова земља требало да спроведе девалвацију сопствене валуте да драхма поново постане конкурентна. Али нисам хтео да протерујем Грке из ЕУ.

    А да ли се залажете за што тешњу сарадњу ЕУ и Велике Британије?

    — То би била најбоља опција. Али Британци више не желе принцип слободе кретања јер се боје доласка миграната. Можда ће неки такво понашање назвати фобијом, али то није тако. Педесетих и шездесетих година Велика Британија се суочила се великим бројем миграната који су стигли из бивших чланица Британске заједнице народа. И аутохтони Британци то доживљавају као велики проблем. И када су на британска врата закуцали нови дошљаци, људи су се уплашили. Чињеница је да је миграциони фактор озбиљно утицао на одлуку о изласку из ЕУ.
    Сада неки у ЕУ кажу — ако Британци одбијају принцип слободе кретања, треба одустати и од слободне трговине са Великом Британијом. Не мислим да је то добра идеја, на тај начин бисмо нашкодили себи.

    Бивши председник Института за економске студије Ханс Вернер Зин
    © Sputnik
    Бивши председник Института за економске студије Ханс Вернер Зин

    Европски парламент одавно тражи више демократије и више овлашћења, зато што не може самостално да подноси нацрте закона…

    — Рецимо, Савет министара ЕУ је веома проблематична институција. Ако министар земље-чланице ЕУ не успева да „прогура“ неки предлог у својој земљи, он се састаје са колегама у Бриселу у оквиру савета министара, и тај савет усваја директиву о овом предлогу о коме се онда расправља у националним парламентима. То је велики изазов за демократију, јер је то демократија наопачке, и Уставни суд се неколико пута огласио тим поводом. Европској унији су потребне реформе, и мислим да би требало да искористимо „брегзит“ да их спроведемо и да размислимо да ли можда Брисел има превише овлашћења. То је иритирало Британце, као и многе друге у ЕУ, и на то је неопходно реаговати. Кад ако не сад?!

    Након што је почела миграциона криза, у неким европским земљама је порастао број присталица десничарских странака. Колико је опасна ова тенденција?

    — Десничарске странке тренутно нису на власти, али је немогуће занемарити чињеницу да оне постоје. У Италији имате Покрет пет звезда на челу са Бепеом Грилом, који жели да напусти зону евра. У Француској имате Марин ле Пен, која жели исто. Сада је немогуће предвидети да ли ће њихова популарност и даље расти. Рецимо, уколико италијански премијер Ренци не успе да спроведе реформу парламента, могући су нови избори, на којима би Бепе Грило имао добре шансе. Тренутно више од 50 одсто италијанских партија су евроскептични.

    Странка Алтернатива за Немачку је позната по критикама на рачун јединствене европске валуте. И ви одавно говорите о катастрофи евра. Шта је сада битније за Европу — ситуација са евром или миграциона криза?

    — У догледној будућности — евро, док у дугорочној перспективи много већи значај има тема миграната. У Африци живи 1,1 милијарда становника, и није јасно шта ће се дешавати на овом континенту у наредним деценијама, и шта ћемо ми предузети тим поводом. У књизи „Црни јун“ изнео сам став да је неопходно формирати Медитерански савез и разрадити специјални програм за јачање земаља јужног Средоземља, пре свега њихове економије. Али то није довољно. Неопходно је поштовати важеће законе о политичком азилу, према којима је забрањен прелазак границе са циљем да се поднесе захтев за добијање политичког азила. Треба забранити улазак тражиоцима политичког азила који покушавају да уђу у Немачку са територије сигурних земаља, на пример, Аустрије. Све ове проблеме требало би решавати на општеевропском нивоу, са друге стране, морамо да подржимо људе који заиста могу да добију политички азил, или није добро када они прво долазе а онда годинама живе ту, чекајући одлуку о азилу.

    Да ли за Европу има спаса?

    — Наравно да има, Европа неће нестати, без обзира на проблеме у њеним институцијама. Али време је да размислимо: да ли смо изабрали исправан курс? Излазак Велике Британије је изгласавање неповерења претходном курсу ЕУ. Европска унија мора да реагује на критику и да се промени, јер су интереси Немачке много ближи интересима Британаца, него интересима Француза, на пример, када је реч о слободној трговини и улози државе. Уједињена Европа нема алтернативу, она мора да подржава интеграционе процесе. То се, иначе, тиче и постсовјетског простора. Морамо да живимо једни поред других, и то би могла да буде чврста политичка сарадња, или једноставно обична мирна сарадња са Русијом и другим земљама бившег СССР-а.

     

    Тагови:
    Вернер Зин, Брегзит, евро, криза, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога