Београд+ 21°C
Ниш+ 24°C
Слушајте Sputnik
    Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин

    Лавров не долази да даје налоге него да чује шта Србија мисли (видео)

    © Sputnik/ Радоје Пантовић
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    111805701

    Русија очекује да председнички избори у Србији протекну без потреса и у интересу очувања стабилности, а уверена је да следећи председник Србије не може бити антируски оријентисан и да ће то бити човек који ће се залагати за добре односе са Русијом, каже руски амбасадор у Београду Александар Чепурин.

    Истичући да је то питање које се тиче Србије, Чепурин додаје да Москва полази од тога да ће Срби направити мудар избор.

    У интервјуу за Спутњик пред посету шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова Београду, Чепурин подсећа да се министри састају редовно. У децембру прошле године Лавров је боравио у Београду, а министар Ивица Дачић је био у Москви у априлу и у јуну у Сочију, а сада опет долази Лавров. Подсећајући да је у Сочију Русија предала Србији председавање Организацији црноморске сарадње, каже да се и овога пута Лавров потрудио да своју посету усагласи са састанком министара спољних послова те организације, који ће се одржати 13. децембра у Београду.

    Министар Лавров нам не долази први пут, и не први пут то има велики одјек. У овом случају, за неке медије, нажалост, негативан. Кажу, долази да реши проблем Црне Горе, да подржи Николића… Зашто се користи та тешка артиљерија? Један лист је чак написао: Не, Чепурину!

    — Нормално је што се састају наши министри спољних послова зато што су Србија и Русија блиске земље, а то одговара и основним документима на којима се заснива политика наших односа. Нема никаквих задњих мисли, налога. А те приче имају везе с тим што је министар истакнута личност, не само руског руководства него и на међународној сцени један од глобалних актера, а има и добру репутацију кад је реч о људским и професионалним квалитетима. Он активно учествује у процесима светских димензија. У том светлу ова посета је посебно важна и посебно интересантна, а мислим да је треба сагледавати у позитивном контексту.

    Ипак, могу се чути негативне реакције. Шта мислите, зашто је политичарима који имају иоле озбиљнију политичку тежину у Србији тако важно да имају подршку Русије, с једне стране, а с друге — зашто прозападни медији управо ту подршку користе за дискредитовање тих политичара?

    — Постоји принципијелна разлика у нашем и западном спољнополитичком понашању. Ми се не мешамо у унутрашње послове, то је наш принципијелни став. Запад напротив полази од тога да се меша: „ја сам овде амбасадор да бих промовисао вредности своје државе“. Какве вредности, тешко је рећи јер свака земља има и своје вредности. А те њихове вредности су за многе сумњиве и могу бити потпуно неприхватљиве. Ни код нас оне не буде нарочиту жељу да их се придржавамо. Они полазе са становишта да дођу у неку земљу покушавајући да смене легалне власти јер њима не одговара постојеће руководство. Ми полазимо од тога да свака земља има своју традицију, своја права и сама демократски одлучује о питањима унутрашње политике. Постоје неки изузеци али за то мора дати одобрење Савет безбедности УН. Без сумње, сада у свету постоји и фактор Русије. Видели смо изборе и дуготрајну предизборну кампању у Сједињеним Државама. Из оног што сам видео, мало се говорило о политици а више износио прљав веш и на крају се дошло до резултата да су имали једну „гадну жену“, и…

    Абасадор Русије у Београду Александар Чепурин у разговору са уредницом Тањом Трикић
    © Sputnik/ Радоје Пантовић
    Абасадор Русије у Београду Александар Чепурин у разговору са уредницом Тањом Трикић

    Руског пријатеља?

    — Не, „руску марионету“. Ко је победио — ми знамо. Али ипак су у извесној мери, позитивно или негативно, покушавали да искористе руски фактор. У Србији постоји дубински и површински ниво. На дубинском, становништво се према Русији односи позитивно. Зато мислим да је то фактор за оне који учествују на изборима. И то је нормално. Ми бисмо, наравно, желели да на власти буду људи који се позитивно односе према Русији и који желе да граде добре односе са Русијом. Дакле, руски фактор је објективно присутан, али нема никаквог покушаја да се издају налози.

    Очекивања српске стране од посете министра Лаврова су по обичају велика. Али шта се реално може очекивати од ове посете, хоће ли бити потписивања неких нових докумената?

    — Ово су редовни контакти да би се упоредили руски и српски ставови по низу кључних спољнополитичких питања за наше земље. Русија и Србија су, како кажу и овде и код нас, браћа, али нису близанци. Постоје нијансе у политици и врло је важно да се размене мишљења. Русија се труди да максимално узме у обзир интересе Србије и да помогне тамо где може. Зато ће ово бити разговори на три равни. Прва је глобална ситуација. Она се мења и важно је разменити утиске и мишљења, визије. Ми смо за то да се безбедност повећава и да се успоставља сарадња између Истока и Запада. То ће бити најбоље за све, и можда је сада дошло време да се то оствари. Сматрамо да перспективе Европе умногоме зависе од две ствари: прво — треба јачати безбедност. А ту је важно договарати се како би била гарантована и безбедност Русије, и безбедност свих европских земаља. Ако се успостави сарадња, то ће се умногоме позитивно одразити на положај и Србије. Друго — сарадња ЕУ и Русије је битна за повећање економске конкурентности Европе: и источне и западне и јужне.

    Дакле, повећање безбедности и конкурентности европског субконтинента и у свету су важне ствари и ту се наши интереси подударају. Друге две ствари су регионална и билатерална тематика.

    Може ли Србија и у ЕУ, и у Евроазијску економску унију?

    — Русија, Евроазијска унија постаје кључна карика обједињавања Европе и Азије. Развој сарадње Србије, ЕУ са Русијом и ЕАЕУ је нормалан процес. То није седење на две столице. Србија сарађује и са Грчком и са Турском, а између Грчке и Турске постоје озбиљна неслагања. А нико јој не каже — или с Грчком, или с Турском. Суверено је право Србије да сарађује са свима с којима јој је то од користи и интереса.

    Чујемо и да „Путинови пријатељи купују ово или оно предузеће, банке. Шта су од тога гласине, а шта чињенице, рецимо, о куповини Галенике?

    — „Путинови пријатељи“ — то је политички израз. Овај појам ништа не значи.

    А кад је реч о куповини неких предузећа и банака у Србији?

    — Постоје компаније са руским капиталом. То по правилу нису руске компаније, него руско-чешке, руско-енглеске, или енглеско-руске. Оне учествују на тендерима и купују одређене активе. У различитим земљама. Ми то поздрављамо. Ако постоји заинтересованост Србије да дођу инвеститори и ако они побеђују на отвореним тендерима, то је одлично. Не више од тога.

    Рекли сте да смо сведoци огромних промена у свету. Ових дана је председник Путин рекао да су пропали покушаји изградње униполарног света и да се равнотежа постепено враћа. Како се изразио, већ живимо у другој димензији. Да ли то значи да са том новом, јаком Русијом Србија може да очекује да јој се више никад неће поновити оно што се десило 1999?

    — Сигурно. Председник је у недавном обраћању Федералној скупштини навео међу задацима са којим се суочава модерни мултиполарни свет да се припреме јасне основе међународних односа за 21. век. Међународни односи, засновани на узајамном поштовању, очувању мира, развоју.

    Руски политичари су не једном говорили да је српско искуство деловало отрежњујуће за Русију. Зашто се, по вама, пример Косова тако често наводи и на Западу, и у Русији, да би се оправдале сасвим супротне тачке гледишта. На Западу, да је војна интервенција добра, у Русији, да би показали колико је опасна за међународно право?

    — Крим је сасвим другачија ствар од Косова. Крим се мирно вратио у родну кућу у складу са жељом народа и постојећим међународним правом. Ми полазимо од тога да је Косово Србија, и по свим међународним правилима остаје њен део. Русија подржава и подржаваће Србију у заштити свог суверенитета.

    Да ли се очекује до краја године разговор премијера Србије са руским министром одбране Сергејом Шојгуом у вези са развојем војно-техничке сарадње?

    — Очекује се.

    Рекли сте да ће регионална питања такође бити тема разговора министра Лаврова са српским руководством. Како видите ту ситуацију? У Црној Гори, рецимо, полазирација друштва никад није била већа. У Хрватској нова влада нуди Украјини искуство мирне реинтеграције, у Македонији су избори, а у Босни раскол међу народима је све дубљи. Шта вас и Русију највише брине у региону?

    — Кад је реч о региону, мислим да је овде веома важно чути српску страну и њен однос. То што власти Загреба покушавају да кијевској власти пренесу своја искуства 1995. г. — операције Блесак и Олуја, показује да њих везују очигледно и исте историјске навике. Срби одлично знају те „сјајне резултате“. Неопходно је да у региону буде стабилност која ће се заснивати и на поштовању легитимних интереса Београда.

    Министар Лавров је рекао да Црну Гору покушавају да увуку у НАТО до одласка Обаме. Шта НАТО може тако специјално да донесе стабилности региона?

    — Ништа.

    Тагови:
    чепурин, интервју, Лавров, посета, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога