Београд+ 2°C
Ниш+ 2°C
Слушајте Sputnik
    Лидер Покрета за промене Небојша Медојевић

    Медојевић из Вашингтона: Припрема се план да САД и Русија буду савезници

    © Youtube/Pokret za Promjene
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    4535

    Предсједник Покрета за Промјене Небојша Медојевић борави у радној посјети Сједињеним Америчким Државама у оквиру које користи прилику за бројне сусрете са људима из Сената САД и савјетницима и стручњацима који припремају нову спољну политику Сједињених Америчких Држава.

    Медојевић је такође имао контакте и са људима из водећих тинк-тенк организација у Вашингтону, као и аналитичарима блиским Републиканској партији, која је, као и Покрет за промјене, чланица међународне организације — „Интернешнел демократик јунион“. У ексклузивном разговору за Спутњик, Медојевић нам преноси утиске, размишљања и очекивања из Вашингтона поводом нове Трампове администрације, њеног односа превасходно према Русији, о уласку Црне Горе у НАТО и о другим питањима од глобалног значаја.

    „Сједињене Америчке Државе су у једној великој транзицији када су у питању спољна политика и приоритети нове администрације Трампа, концентрисани на решавању огромних економских и социјалних проблема који оптерећују САД, а који су добрим дијелом и последица једне агресивне, експанзионистичке политике претходних администрација, које су произвеле огромне трошкове за домаћу економију, па се сада припрема нова политика нове администрације“, каже Медојевић.

    Оно што је важно за људе на Балкану, како оцјењује Медојевић, јесте да је доста очигледно да ће нова администрација Доналда Трампа прекинути са третирањем Русије као пријетње безбједности и интересима Сједињених Америчких Држава.

    „Сада се припрема нови план да Америка и Русија постану блиски савезници, и ја сам помало изненађен, чак се помиње и војни савезници, гдје се као водећа пријетња глобалном миру и безбједности сада у Вашингтону лоцира радикални исламски тероризам, којег је тешко побиједити ако Америка и Русија не сарађују на том плану“, саопштава наш саговорник.

    Према његовом виђењу на помолу је могућа грандиозна историјска промјена спољне политике Америке, гдје Русија више није пријетња и гдје активности спољне политике и активности НАТО-а према Русији више неће бити усмјерене као према непријатељској земљи, што „заиста представља почетак једне нове историје и може се слободно рећи једног новог светског поретка“.

    „Из тог стратешког договора и стратешке промјене коју доноси Трамп мораће да проистекну и дубоке и темељне реформе НАТО-а. Да ли ће он више постојати или не и да ли ће се формирати неки нови механизми колективне безбједности? То је питање које сада стоји отворено, јер уколико Сједињене Америчке Државе и Русија постану савезници и партнери у грађењу и чувању свјетског мира, онда и НАТО као организација мора доживјети радикалну промјену, не само своје догме и доктрине, већ и своје организације и својих стратешких праваца дјеловања, јер сада се отварају нове перспективе и нови хоризонти односа“, мишљења је саговорник Спутњика.

    Како ће то дјеловати на Црну Гору и на Србију и на Балкан, у овом тренутку још није довољно јасно. Трамп је, како каже, концентрисан на решавање унутрашњих америчких проблема, посебно економских и социјалних, проблема миграната, проблема који оптерећују просјечног Американца, док је у спољној политици приоритет изградња нових односа са Русијом. Наравно, Црна Гора је ту сада у једном „међупростору“.

    „И сами људи из спољнополитичког одбора Сената са којима сам разговарао су у дилеми да ли ће се о ратификацији споразума са Црном Гором поново расправљати у Сенату или ће се само поново гласати. Да ли ће се одржати нова сједница Сената или Комитета спољнополитичког Сената која ће се бавити Црном Гором је неизвјесно, јер они сада имају обавезе у вези са дискусијама, ’хиринге‘, именовања амбасадора и чланова нове администрације и посвећени су транзицији од старе администрације ка новој администрацији. Али оно што се овдје може чути између редова је да постоји одређено разумијевање од стране нове администрације да се не повлаче потези ширења НАТО-а на Исток према Русији и да се то питање оставља отвореним као дио разговора и преговора између Трампове администрације и Путинове администрације о регулисању међусобних односа“, истиче нас саговорник.

    Како је рекао, доста је чудно то што је ратификација са Црном Гором и била на дневном реду Комитета за спољнополитичке односе, јер је у Вашингтону уобичајено да, када се изабере нова администрација, Конгрес и Сенат не доносе никакве значајне политичке одлуке, док нова администрација и нови сазиви Сената и Конгреса не буду успостављени.

    „Овај пут је очигледно то био резултат лобирања одређених лобиста старе политике који Русију доживљавају као непријатеља и који су доста доминантно утицали да Црна Гора без обзира на недостатак било каквих политичких, безбједносних и војних стандарда напредује и буде пред вратима НАТО-а. Искористили су тај празни простор на брзину, од побједе Трампа до формирања нове администрације у том прелазном периоду, и успјели су да ставе на дневни ред ту резолуцију. Очигледно је да је питање проширења НАТО-а на Исток сада веома важно питање о којем ће Трампова администрација да преговара, разговара и договара се са Русијом и са Путином. Потпуно је неизвјесно када би та тема поново могла да дође на дневни ред у Сенату и да ли ће доћи?“, сматра Медојевић.

    „Овдје никоме није јасно да ли та нова политика, која се очекује и за коју се прича да неће подразумијевати ширење НАТО-а на Исток, обухвата и Црну Гору. Имам осјећај да нити се Трамп превише залаже да Црна Гора буде у НАТО-у, нити се Путин превише залаже да Црна Гора не буде у НАТО-у“, оцјењује наш саговорник.

    „Она сада више није толико важна у односима Сједињених Америчких Држава и Русије, тако да претпостављам да када би Путин инсистирао да Црна Гора буде у пакету његових зона интереса, да би нова америчка администрација то веома лагано прихватила. И супротно, са друге стране, ако би Трамп инсистирао да Црна Гора буде у НАТО-у, чини ми се да ни Путин не би имао ништа специјално против тога“, сматра предјседник ПзП-а.

    „У овом тренутку нема никаквог стратешког интереса САД за Црну Гору, а како Американци кажу они не виде ни неки интерес Путина за Црну Гору, тако да смо остали ни на небу ни на земљи и не знамо шта ће се дешавати. Чини ми се у овом тренутку да је то више одлука Путина и Русије, него што је то интерес Сједињених Америчких Држава и нове администрације“, закључује Медојевић за Спутњик.

     

    Тагови:
    медојевић, интервју, Вашингтон, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога