Београд+ 2°C
Ниш+ 4°C
Слушајте Sputnik
    Трудница

    Сурогат материнство — племенитост или комерцијала?

    © Wikipedia/ Pixabay
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    118

    У многим сиромашним државама, као што су Индија или Украјина, постоји пракса сурогат мајчинства. Ове сиромашне државе представљају „одлично тржиште“ за парове са Запада. У Италији је сурогат мајчинство законом забрањено, па се зато многи Италијани обраћају украјинским агенцијама које своје услуге на сајтовима нуде на италијанском језику.

    Да ли је морално прибегавати свим могућим средствима како би се остварило потомство? Да ли се и како при оваквој процедури уважавају права сурогат мајке и детета питали смо Филипа Саварезеа, представника италијанских организација „Ђенерационе фамиља“ и „Ситизен гоу“.

    Пракса сурогат материнства цвета у сиромашним државама, као што су, на пример, Индија у Азији или Украјина у Европи. Може ли се рећи да управо ова пракса наглашава чињеницу да се женско тело третира као ствар, посебно оних жена које живе у беди?

    — То је један од показатеља са којима се сусрећу најсиромашније земље. Па ипак, то је и реалност у западном свету, где се људски живот и тело све чешће претварају у робу. Кажем на Западу, јер управо из богатијих западних држава у Украјину или Индију долазе парови који не могу да добију потомке, а у нади да ће то моћи да остваре у сиромашним земљама уз помоћ сурогат мајке, као да су тела тих жена заправо ствари, а сама деца нешто што се може купити.

    Међународна заједница би морала овај феномен да третира на истом нивоу као проституцију или ропство.

    У Италији жене не могу да постану сурогат мајке јер је ова пракса законом забрањена, али баш зато многи Италијани налазе решење за своје проблеме са неплодношћу у земљама попут Украјине, где се све што их занима нуди на украјинским сајтовима, на италијанском језику…

    — Да, женама у Италији је забрањено да постану сурогат мајке, а ова пракса не сме ни да се рекламира нити спонзорише. Али, када парови испробају све и не могу да добију дете, они одлазе преко границе и користе могућност да практично „купе“ дете. Сматрамо да је парадокс да се родитељима сматрају људи који су некој жени платили како би им она дала дете које је носила и родила.

    Шта Ви можете да поручите хомосексуалним паровима који не могу природним путем да добију потомство и зато прибегавају овој пракси?

    — Мислим да дете није нешто може да се купи и понесе са собом. Дете је мали човек, са свим људским правима и достојанством. Ова пракса сурогат мајчинства претвара људски живот у производ, у бизнис. У овој сфери се појављује чак читав низ услуга медицинског и комерцијалног карактера. А ту нема битне разлике између хетеро и хомосексуалних парова. Куповина људи се сматра ропством — и тачка.

    Са психолошке тачке гледишта, како такви парови објашњавају својој деци да су дошла на свет у складу са одредбама уговора који је регулисао однос између сурогат мајке са једне стране и родитеља који га подижу са друге?

    — Заправо, бројне психолошко-педагошке дисциплине тврде да сваки човек увек дубоко у себи осећа потребу да зна одакле потиче и ко су његови биолошки родитељи. То се најпре види код деце која су усвојена, а још више код оне деце коју је на свет донела сурогат мајка.

    Тагови:
    сурогат мајке, усвајање, геј брак, деца, Италија, Украјина, Индија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога