Београд-1°C
Ниш+ 2°C
Слушајте Sputnik
    Поглед на Париз

    Да ли ће Француска кренути стопама „брегзита“

    © AFP 2018/ Patrick Kovarik
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    1240

    Емануел Макрон је у интервјуу за Би-Би-Си, алудирајући на референдум одржан 2005. године, када су Французи одбили ратификацију Европског устава, изјавио да би сад Француска вероватно гласала за излазак из ЕУ. Спутњик је поводом изјаве шефа Јелисејске палате питао француске стручњаке шта стоји иза таквог става.

    Жерар Филош, синдикални и политички делатник, бивши члан Социјалистичке партије и евроскептик, каже за Спутњик да Макрон осећа да је оно „не“ које су Французи рекли на референдуму 29. маја 2005. године у међувремену додатно ојачало и да би ова опција опет победила ако би сада био расписан референдум.

    „Французи су тада рекли ’не‘ Саркозију и Оланду, имајући у виду да су њих двојица пропагирали идеју либералне Европе са њеним правилима, а која је на крају изазвала раст незапослености, неједнакости, сиромаштва са једне стране, али и богаћење оних који су већ били богати и у чијим се рукама налази велики капитал“, објашњава Филош.

    Имајући у виду ослабљену подршку бирача, да ли је ово признање Макрона заправо знак слабости?

    — Наравно, Макрон балансира на ивици ножа. Он не ужива подршку ни левих ни десних, без обзира на резултате анкета. Макрон је „чедо“ крупног бизниса Француске, банака и оних девет милијардера који контролишу 95 одсто најутицајнијих медија. Како је говорио Жан Домерсон, „Макрон живи на рачун тога што други губе“, а још и захваљујући расколу левих снага које још увек подржава велики део радне снаге.

    На основу чега Макрон спроводи политику која је оријентисана на Европу?

    — Макрон своју политику спроводи на основу истих оних принципа које користи Ангела Меркел и коју у Немачкој подржава мањина (тако је било 2013. године, а тако је остало и 2017. године). У Европи је на власти финансијска диктатура, коју не занима очај народа. На изборима, на којима се у свим државама у последње време бележи рекордно ниска излазност, бираче уцењују незапосленошћу, проблемом са мигрантима, кризама итд. Управо одатле и потичу ове појаве као што је јачање ултрадесничара, национализам и нетолеранција.

    Фредерик Сан Клер, политички аналитичар, писац и саветник бившег министра спољних послова Француске сматра да Емануел Макрон за себе мисли да је прагматичар:

    „И најпре зато мора да се понаша као политичар реалиста у оном сегменту који се тиче јавног мњења. Изјављујући да би Француска сад опет била против ЕУ, он је очигледно желео да покаже да је примио к знању да су Французи неповерљиви према ЕУ и да он истовремено разуме осећања Француза, али и да је свесан да је неопходно урадити нешто у смислу европских реформи“.

    Имајући у виду слабљење подршке бирача, да ли се Макронова изјава може тумачити као признање сопствене слабости?

    — На овај начин, чини ми се, Макрон покушава да се сврста међу оне лидере „обновљеног европског пројекта“ који у већем степену одговарају на народни очај. Његова слабост ће се можда показати онда када дође време да се подвуче црта и сведу резултати. Ако Макронов учинак буде оцењен као негатива, онда ће у рукама евроскептика бити крупни адут.

    Чиме се политички контекст у Француској разликује од контекста у Великој Британији?

    — Не знам шта је тачно Макрон имао у виду када је давао ту изјаву за британску телевизију. Па ипак, економске и политичке прилике се разликују. То што је Велика Британија острво, одиграло је велику улогу на то како је ова земља доносила и доноси одлуке у економској, политичкој и геополитичкој сфери. Осим тога, британски народи, говорећи речима Монтескјеа, разликују се од Француза по свом духу.

    Француска је једна од земља оснивача ЕУ. Осим тога, Французи користе евро. Да ли ове околности ремете било какво даље поређење Велике Британије и Француске?

    — Као што сте исправно констатовали, Француска заузима централну позицију као једна од држава оснивача ЕУ. О томе се данас ретко говори. Јер, да се Француска није надала да ће извршити утицај на будућу политичку архитектуру Европе, француски народ би већ одавно напустио ЕУ. Са друге стране, нисам сигуран да Французи искрено осећају присност ка евру, ако занемаримо једну врсту конфора који произилази из употребе заједничке валуте. Грађани нису увек до детаља упућени у све економско-финансијске моменте који су за обичан народ често нејасни и компликовани. Но, главно питање које реално данас стоји пред нама је ако би Француска одустала од евра, да ли би се побољшала економска ситуација у земљи? На ово питање, нажалост, данас нико не може са сигурношћу одговорити.

     

    Тагови:
    фрегзит, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога