Слушајте Sputnik
    Човек води двоје деце кроз рушевине у Источној Гути у Сирији

    Американци покушавају да направе паралелне државе у Сирији (видео)

    © AP Photo / Save the Children
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    Шта се крчка на Блиском истоку (107)
    0 223

    Ескалација сукоба у Источној Гути, месту код Дамаска у ком терористи практично држе цивиле као таоце, показује да се ситуација у Сирији не може стабилизовати све док тамо постоји мноштво наоружаних формација и супротстављених интереса, каже за Спутњик Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду.

    Гута је, подсећа Јанковић у емисији „Спутњик интервју“, више пута била место кризе, барем у медијима, а све оптужбе за напад гасом односиле су се управо на Источну Гуту од 2012. године. 

    „Недавно се опет причало о томе да је наводно употребљен гас. Ако верујемо разним комисијама, било је тих напада гасом, али је утврђено и да се не зна тачно ко је то бацио. Само би неко заиста наиван могао да поверује да је то урадила влада, која је ионако под санкцијама и коју оптужују за све и свашта“, примећује наш саговорник.

    Након слома такозване Исламске државе, у току је акција чишћења свих преосталих територија где се налазе паравојне терористичке организације које делују против сиријске владе. 

    Криза је, каже Јанковић, настала управо због тог чишћења терена, јер у Источној Гути, која је део у близини Дамаска, и даље има терориста и паравојних организација.

    Источна Гута је део близу престонице, где и даље има терориста и тих паравојних организација и власт настоји да очисти тај терен. Да би се избегле велике цивилне жртве — како се рецимо догодило у Мосулу, када је Доналд Трамп наредио да се „употребе сва средства“, па су они без много контроле срушили цео град — овде те операције дуго трају. Гута је дотле у фокусу западних медија управо зато што, сматра Јанковић, многим актерима — онима на Западу и у појединим земљама света — не одговара да дође до стабилизације у Сирији.

    У међувремену, напомиње Јанковић, јасно је ко спонзорише терористе.

    „Русија је у више наврата објавила снимке терориста и различитих организација које тренирају управо америчке војне снаге, да су њихови кампови непосредно уз америчке војне базе које су иначе у Сирији нелегално — а то се свугде у међународном праву дефинише као агресија“, каже гост Спутњика, подсећајући да је руска војска ту на позив званичног Дамаска. С друге стране, и Турска упала неовлашћено у Сирију и у овом тренутку окупира све већи део те земље. „Американцима и њиховим спонзорима, попут Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије одговара да терористи и даље праве проблеме, да дестабилизују Сирију, а преобучени у цивиле, они могу да се инфилтрирају у територију која је ослобођена“, каже Јанковић.

    Дезинформације Опсерваторије и Белих шлемова

    У међувремену, Опсерваторија за људска права и „Бели шлемови“ пласирају информације о наводној употреби хемијског оружја у Источној Гути од стране сиријске војске.

    „Чувена Опсерваторија за људска права је у предграђу Лондона и основао ју је један човек и људи који су у међувремену почели да раде за њега. Он тврди да има мрежу људи са којима контактира у самој Сирији. Зашто би неко веровао у то? Као да ја отворим у Обреновцу неки студио и дајем информације о Србији и сви верују мени, а не верују свим осталим медијима“, објашњава Јанковић.

    Кад је реч о „Белим шлемовима“, они су, додаје он, настали управо током овог рата, а треба видети ко финансира те људе и да ли се ради о добровољцима који су заиста забринути за људска права или се ради о организацији која има подршку одређених безбедносних и обавештајних структура.

    „Из њиховог досадашњег рада јасно је да они стоје на страни оних који дестабилизују ситуацију у Сирији и настављају рат“, сматра Јанковић.

    Министар Лавров је рекао да очекује нове лажне информације везане за, рецимо, хемијске нападе. Наш саговорник такву претпоставку сматра логичном: „Да бисте оправдали присуство америчке војске, оправдали финансирање терориста — јер многи су свесни да Запад у сваком случају логистички помаже разноразне паравојне терористичке организације у Сирији, онда ћете ви рећи да је на власти Хитлер, крволок, да он баца гас. То траје, а приче о Хитлеру су старе. Својевремено је то био Слободан Милошевић, кога ја нисам подржавао“. 

    Тилерсоново признање

    Коментаришући упозорење шефа руске дипломатије да Американци покушавају да формирају квазидржаву у Сирији, наш саговорник каже да је то заправо отворено рекао амерички државни секретар Рекс Тилерсон неформалној групи људи који су снимили тај разговор.

    „Тилерсон је рекао да Американци настоје да направе неку врсту државе у Сирији. Погледајте, они то и раде. То је нешто по узору на слободни Либан, зона коју је Израел био успоставио, где се део либанске војске одметнуо, сарађивао са израелском војском и контролисао југ Либана од 1978. до 2000. године. Нешто попут тога САД сада спроводе у Сирији и видимо јасно да се део територије коју држе побуњеници налази такође на југу Сирије, уз границу са Јорданом и све до границе са Израелом. Ту су присутне различите паравојне организације, ’умерена‘ опозиција, терористи и остали, ту се налази једна велика војна база и неколико испостава. Америка је прошле године довела своју војску на границу Јордана и Сирије. Оформили су ту базу као што су на северу Сирије, на територији коју контролишу Курди и на тај начин желе да направе паралелне државе на територији Сирије“, описује Јанковић ситуацију на терену. 

    Како је Турска „напала ЕУ

    УН по правилу подржавају очување територијалног интегритета држава, па и Сирије, али у пракси нема санкција према онима који то не поштују. Јанковић наводи пример Израела који држи под окупацијом Голанску висораван од 1967. године, али и новији пример Турске.

    „ЕУ је претила Ердогану да неће бити примљен у Брисел, да мора да се повуче, да не сме да прети војно Кипру, то јест кипарским фирмама и њиховим партнерима из Европске уније, пре свега италијанским компанијама које су почеле да траже гас у водама око Кипра. Турска је послала своје војне бродове, запретила да ће потопити цивилне бродове нафтних компанија и они су се повукли. ЕУ није урадила ништа, а то се дешава у водама Кипра, земље чланице. Турска је фактички напала Европску унију, а ова се повукла“, констатује Јанковић.

    Упитан колико најновији развој догађаја у Сирији угрожава Женевски и Астански процес решавања кризе у тој земљи, овај експерт примећује да оба процеса стоје, мада имају потенцијал да крену у добром смеру. Према његовој оцени, уколико би дошло до договора између САД и Русије, оживео би Женевски процес, а уколико би Турска успела да се договори са Сиријом да јој препусти контролу над Африном и направе неку своју територијалну аутономију, онда би оживео процес из Астане.

    „Дугорочно, Турци не желе да Курди имају територију уз читав север Сирије са Турском и да онда могу евентуално сутра да помажу терористичке акције у самој Турској. С друге стране, то је лов у мутном док траје рат. Турска је имала велике амбиције. Имали су неоосманистички план, да они буду главни на Блиском истоку, северној Африци, на Балкану, Кавказу. Те амбиције судариле су се са стварношћу, сукобима других моћних земаља, светских сила и сада они покушавају да узму шта могу. Ердоган је поново најавио да се варају они који мисле да је Турска заборавила и оставила територије које је изгубила после Првог светског рата и поменуо је и Африн“, објашњава Јанковић понашање Турске у Сирији.

    С обзиром на ово замршено клупко разноразних утицаја, да ли Сирија има шансу да остане целовита држава? Јанковић сматра да има, али тек након рата и сређивања зона утицаја. 

    „Да би дошло до те федерације, потребно је да се повуку војске великих сила. Не мислим ту на руско присуство пошто ће они ту остати јер су помогли властима и тој држави, а не угрожавају је. Док имате америчку војску која је ту дошла без позива, неовлашћено, неће моћи да дође до дефинитивног смиривања и до интеграције свих територија“, закључује наш саговорник.

     

    Тема:
    Шта се крчка на Блиском истоку (107)
    Тагови:
    Источна Гута, спутњик интервју, Јанковић, Сирија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога