Kина је већ помрсила рачуне Америци (видео)

© AP Photo / Andy WongАмерика и Кина, илустрација
Америка и Кина, илустрација - Sputnik Србија
Пратите нас
Људска права и борба против корупције за Сједињене Државе су само изговор и алат за обрачун са онима који се противе њиховој политици, сматра Беатрис Бисио, професор Федералног универзитета у Рио де Жанеиру.

У том светлу, каже она, напад на СР Југославију и преседан Косова били су само „пилот-пројекат“ за наредне интервенције Вашингтона широм планете.

Беатрис Бисио, која је на Факултету за политику и безбедност одржала предавање о ситуацији у Латинској Америци, својевремено се оштро успротивила НАТО агресији на Југославију, као и самопроглашеној независности Косова, упозоравајући да ће преседани направљени тада имати тешке последице на глобалној сцени.

„Наше искуство у Латинској Америци је да су САД увек користиле питање људских права у сопственом интересу. На пример, у свим циклусима диктаторских режима шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година у Бразилу, Уругвају, Аргентини, Чилеу, било је страшних кршења људских права, убистава, мучења, нестанака. Шта су САД урадиле? Ништа. Многи од тих диктатора били су стратешки партнери Сједињених Држава“, указује у емисији „Спутњик интервју“ професорка Бисио, која спада у најцитираније стручњаке у Латинској Америци.

Оцењујући да је Косово било „пилот пројекат“ Вашингтона, она подсећа да је напад на СР Југославију предузет без подршке Уједињених нација, да би затим, у оквиру новог схватања националне безбедности САД, била проглашена „Бушова доктрина превентивног напада“.

Дечко са заставама Кине и Америке - Sputnik Србија
Борба да краја: Кад Америка и Кина уђу у ринг, каква лавина очекује свет

„Ако би администрација САД помислила да би нека земља могла да постане значајан противник Сједињених Држава и да представља ризик за њену безбедност, тада је дозвољен ’превентивни напад‘. Са тим начином размишљања и схватања, они су спровели напад на Авганистан, Ирак, Либију“, наводи Бисиова. Како каже, списак је дуг, а у питању је ново тумачење међународног права јер су све те агресије биле показатељ двоструких стандарда. Наша саговорница упозорава да је суштина данашње ситуације у свету да ти двоструки стандарди стављају под велики знак питања проблем људских права.

„Она се данас користе као алат за доминацију од стране истих оних сила које су у прошлости биле колонијалне, империјалистичке силе. Оне су држале у својим рукама одлуку када ће интервенисати, на који начин и под којим околностима, и то је страшан изазов за читаво људско друштво“, јасна је она.

Описујући политику Вашингтона у Латинској Америци, бразилски научница констатује да је у њој без сумње веома жива Монроова доктрина, што је политика коју је у првој половини 19. века формулисао председник Џејмс Монро с циљем да обезбеди примат интереса Вашингтона у том региону, али која је често коришћена као покриће за јавне и тајне интервенције САД у латиноамеричким земљама. Да је Монроова доктрина присутна у фебруару је, подсећа Бисиова, врло јасно рекао и сада већ бивши амерички државни секретар Рекс Тилерсон.

Та порука потврђује да је Латинска Америка „задње двориште“ Вашингтона, који то показује уплићући се у политику и суверенитет латиноамеричких земаља, као рецимо у Венецуели, каже она, додајући да је друга порука Латиноамериканцима била да САД нису вољне да дозволе Кини да постане важан партнер, иако она то већ јесте многим земљама Јужне Америке.

„Не знам на који начин мисле да то спроведу, јер Кина већ јесте главни трговински партнер Бразила, Аргентине, Колумбије, Чилеа и многих других земаља Латинске Америке. И повећава своје присуство. Није јасно како ће Трампова администрација имплементирати нешто што ће то зауставити“, оцењује Бисиова. На питање значи ли то да ће САД и Кина водити трговински рат у Латинској Америци, наша саговорница истиче да најновија Национална стратегија САД објављена у децембру јасно дефинише главне тачке те агенде.

Кина, парламент - Sputnik Србија
Кина „седи“ на 3.000 милијарди америчких долара

„Када је реч о земљама Латинске Америке, дефинисано је, пре свега, да се заустави Кина, а као друго да се унапреди партнерство са правосудним органима у свакој земљи, са циљем ’борбе против корупције‘. То је нешто ново“, констатује Бисиова, подсећајући да су у време Барака Обаме главна дефиниција за Латинску Америку била људска права, као један од главних проблема, опет користећи их на начин на који је то корисно и интересантно Сједињеним Државама.

„Међутим, најновији документ је одраз визије Трампове администрације за Латинску Америку — да се апсолутни приоритет да борби против корупције. Врло је симптоматично да у овом тренутку у Латинској Америци имамо седам бивших председника и потпредседника који се налазе у затвору, или су на путу да оду у затвор, под оптужбама за корупцију. Углавном су то лидери који су се противили америчкој стратегији за Латинску Америку“, упозорава Бисиова.

Борба против корупције тако постаје само изговор, каже она и наводи пример Бразила:

„Из перспективе Стратегије националне безбедности САД, корупција је алат за борбу против оних који се противе америчкој политици за Латинску Америку. И то нема никакве везе са стварном борбом против корупције, напротив. Начин на који правосудни органи у Бразилу данас раде, наравно не само они, али углавном правосудни органи, јесте по принципу двоструких стандарда. Ако је нешто откривено везано за корупцију, везано за конзервативне сенаторе, нема везе, дан-два је у новинама и онда се заборави. Са друге стране, ако је то нешто везано за бившег председника Лулу, који је можда на путу да оде у затвор због оптужби за корупцију, онда је то врло интересантан начин да се решите противника“.

Гошћа Спутњика додаје да је споран и начин на који је извршен импичмент бивше председнице Дилме Русеф, јер Устав Бразила предвиђа такву могућност само ако је председник одговоран за веома критична криминална дела против нације, што са Русефовом није био случај.

„Будући да се тај импичмент не сматра легитимним, ми у Бразилу обично кажемо да смо у стању парламентарног државног удара“, каже Беатрис Бисио и упозорава да ће у таквим условима у октобру бити одржани председнички избори. Притом, иако анкете показују да је Лула најпопуларнији лидер и да има више од 50 одсто подршке бирача, он неће моћи да се кандидује пошто је оптужен за корупцију.

Као још један разлог што су Лула и Русефова морали да оду, Бисиова наводи њихову подршку БРИКС-у.

„Сматрамо да је за спољну политику Лулине владе коју је Дилма Русеф наставила била изузетно важна одлука Бразила да постане члан БРИКС-а. Јер то је значило да Бразил тежи стратешком партнерству са Кином, Русијом, Индијом, Јужном Африком, како би на међународном нивоу изградио алтернативу бретонвудској структури, а то су Светска банка и Међународни монетарни фонд, уз помоћ нове Развојне банке БРИКС-а која је формирана 2014. у Бразилу током састанка БРИКС-а“, подсећа бразилска научница.

Председник Русије Владимир Путин и председник Кине Си Ђинпинг - Sputnik Србија
„И у добру и у злу“ — савез два председника који мења свет

Та банка и алтернатива коју она има могућност да изгради, према њеном мишљењу, схваћена је од стране западних сила, а посебно од стране САД, као нешто што представља изазов читавој њиховој безбедносној, а нарочито економској стратегији.

„Спречавање могућности да Бразил постане кључни члан БРИКС-а било је један од мотива који је навео Американце да веома снажно — финансијски, путем медија, кроз партнерства са предузетницима итд. — подрже импичмент председнице Русеф и нову владу која се потпуно уклапа у стратегију Сједињених Држава за Латинску Америку“, каже Бисиова, истичући да је откад је Мишел Темер председник видно слабија активност Бразила унутар БРИКС-а али и других интеграционих иницијатива у Латинској Америци.

На крају разговора за Спутњик, Беатрис Бисио се присетила и самита несврстаних у Хавани, на Куби 1979. када је као новинар пратила прес-конференцију Јосипа Броза Тита:

„Председник Тито је био једна од најважнијих личности присутних на конференцији и хтели су да га чују сви новинари — а било је више од хиљаду извештача са конференције. Било је веома много људи на прес-конференцији, можда више од свих које сам видела. А он је стрпљиво одговарао на питања. Био је стар и можда уморан, али имао је довољно стрпљења да одговори на свако питање на веома учтив начин. Зато се тога сећам као посебног тренутка ком сам имала привилегију да присуствујем“.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала