Београд+ 14°C
Ниш+ 10°C
Слушајте Sputnik
    Хиландар, 4. марта 2004. изгорео је цео северни део манастираИзгорео Велики конак манастира Хиландар

    Чудо из буктиње: Још једну колевку Срба највише помажу Руси, а није Косово (видео, фото)

    © Фото : Задужбина светог манастира Хиландара © Фото: званични сајт Хиландара
    1 / 2
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    11290

    Радови на обнови Хиландара после катастрофалног пожара у коме је изгорела цела северна половина комплекса старог више од осам векова, ових дана ушли су у петнаесту годину. У разговору за Спутњик директор задужбине Хиландара Миливој Ранђић открива досад непознату чињеницу — највећи индивидуални донатори обнове манастира су Руси.

    Директор задужбине Хиландара у Београду за Спутњик каже да је у овом послу најважније било да се радови не прекидају, без обзира на спољне околности. Пре свега мислим на глобалну економску кризу која је посебно озбиљно погодила Грчку, каже Ранђић и додаје да је задовољан обновом.

    „Досад смо завршили око 70 одсто радова на изгорелим објектима, с тим што то није једино на чему све време радимо. Прошле године имали смо обимне инфраструктурне радове у Хиландару. Када радите на једном таквом споменику — фактички ово је највећи подухват од времена краља Милутина — онда гледате да оспособите манастир да функционише и у наредном веку“, каже Ранђић.

    Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара у Београду.
    © Sputnik / Александар Милачић
    Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара у Београду.

    Подсетимо, пожар се 2004. године из димњачког канала кроз пукотине које су последица померања темеља раширио на таван и келије. Хиландар је горео као средњовековни град, па се по том принципу одвија и његова обнова коју прате многе специфичности и отежавајуће околности везане за чињеницу да се обавља по грчким законима, али и правилима Свете горе.

    Највише новца за обнову манастира стиже из буџета Републике Србије, ове године 80 милиона динара, а досад је из буџета републике у реконструкцију једног од најстаријих и најважнијих духовних центара уложено десет милиона евра.

    Током сезоне ради се непрекидно, без обзира на високе температуре.
    © Фото : Задужбина Хиландара
    Током сезоне ради се непрекидно, без обзира на високе температуре.

    „То не само да је природно, већ је и важно. Треба подсетити на чињеницу која се губи из вида, формално-правно, Хиландар је споменик културе Републике Грчке. Ми то никада нисмо оспоравали, тако је наступао и Свети Сава, да је то византијско, Источно римско царство, али и сви српски владари. Чак и када је Србија формално њиме управљала у време цара Уроша, све повеље морала је да прати и она из Цариграда, који је политички, војно или на било који други начин био много слабији, али постојао је некакав поредак. Тако је и данас“, објашњава он.

    У разговору за Спутњик директор задужбине Хиландара открива досад непознату чињеницу: највећи индивидуални донатори обнове манастира су Руси и Срби који живе и послују у Руској Федерацији. Реч је о приватним лицима, али и компанијама и удружењима која су везана за Свету гору. Зашто је тако, зашто су богати Руси спремнији да помогну од Срба? У питању је пре свега духовни, али и културни аспект, објашњава Ранђић.

    У обновљеном крилу манастира је и салон за пријем високих званица.
    © Фото : Задужбина Хиландара
    У обновљеном крилу манастира је и салон за пријем високих званица.

    „Култура се формира на култу, ту и почива етимологија те речи. Када сте на неком културном нивоу, а имате и духовне потребе, на један начин реагујете и перципирате како можете и треба да делујете, а када сте на неком другом нивоу, на другачији начин. Мислим да је јасно ко је на ком нивоу. Појављују се људи који могу да дају велике суме“, каже Ранђић.

    Да би појаснио на ком нивоу је духовност и култура у Русији, он је за Спутњик испричао анегдоту игумана који је је пре неколико година у Русији упознао једног милијардера и позвао га да дође у манастир.

    „Међутим, он је рекао да је већ долазио, али да се није баш најбоље провео. Посета није била најављена, па је милијардер остао испред манастира и спавао под ведрим небом, на некаквим дрвима. Ипак, дао је огромну донацију Хиландару. Изговорио је нешто то га је очигледно мучило, притискало, али се и извинио што је то поменуо, било га је срамота. То је одраз културе и вере“, сведочи Ранђић.

    Хиландарска поља и виногради протежу се чак до мора.
    © Фото : Задужбина Хиландара
    Хиландарска поља и виногради протежу се чак до мора.

    Задужбина којом руководи је оперативни мост између Хиландара и Србије, али и база манастира за, како каже, регрутовање монаха. У Хиландару их је тренутно педесет, са искушеницима, а наш саговорник додаје да се братија коначно увећава довољно за опстанак ове светиње.

    Упоредо са обновом зидина, обнављају се и виногради манастира Хиландар, јер је препорука Унеска, под чијом је заштитом овај изузетни комплекс, да се наслеђе светске културне баштине сачува у свом изворном облику. 

    Хиландар — молитва која без престанка траје дуже од 800 година
    © Фото : Задужбина светог манастира Хиландара
    Хиландар — молитва која без престанка траје дуже од 800 година

    Слично:

    Ево зашто су хиландарски монаси увек здрави
    Српска црква на Косову као Света гора у Грчкој?
    Милиони божанствених комадића спајају Србе и Русе (видео, фото)
    Тагови:
    виноград, Рус, милијардер, манастир, обнова, реконструкција, донације, буџет, пожар, Задужбина манастира Хиландара, Миливој Ранђић, Свети Сава, Света Гора, Грчка, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога