Београд+ 22°C
Ниш+ 22°C
Слушајте Sputnik
    Француски авион се спрема за напад на Сирију

    Лаж због које (ни)је почео светски рат

    © AP Photo / French Defense Ministry/ECPAD
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    41767

    Ко се од нас није упитао — да ли је рат неизбежан? Све се чини да се управо то догоди. Ратоборне изјаве настављају да пристижу из Вашингтона, и прете великом ескалацијом. А мета није само Дамаск, већ Русија. Ове је обеспокојавајуће речи, застрашујуће тачне, изговорила Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова.

    Прошле недеље у ово време деловало је да је сиријски грађански рат нагло убрзао ка свом релативно мирном окончању, будући да је амерички председник Доналд Трамп најавио брзо повлачење своје војске из те земље. А онда смо доспели на руб трећег — можда последњег — светског рата.

    Разлог: наводни напад сиријске војске — хемијским оружјем — на исламисте у градићу Думи код Дамаска. То је изазвало предвидљиву провалу хистерије у западном политичком и медијском естаблишменту, уз инсистирање на нападу на Сирију.

    До напада је, у ноћи између петка и суботе, и дошло, и то упркос признању америчког секретара за одбрану Џима Матиса да нема доказа да је сиријска војска заиста учинила оно за шта је оптужују. И упркос томе што је Организација за забрану хемијског оружја најавила да ће своју истрагу на терену отпочети следећег јутра.

    Пре 19 година, суочен са скандалом око Монике Левински, Бил Клинтон дошао је до закључка да би му један добар рат добро дошао у том тренутку, па су напали нашу земљу. Доналд Трамп је сада у сличној ситуацији због афере с порно глумицом Сторми Данијелс, али и због других невоља у које је доспео захваљујући истрази наводног руског утицаја на његов избор. Отуда можда и не треба да чуди што је одабрао клинтоновски рецепт за тренутно решење кризе, иако је тиме прекршио сва своја предизборна обећања и притом свет довео безмало на ивицу уништења.

    А све је, да буде још и горе, засновано на једној лажи.

    О тој лажи, и о ситуацији у којој се свет због ње нашао, у „Новом Спутњик поретку“ уочи напада на Сирију говорили су Љубан Каран, војни аналитичар и контраобавештајни потпуковник у пензији, и политиколог Александар Павић.

    Шта се то, дакле, догодило у Думи? Или се ништа заправо није догодило, него је реч о великој обмани? Русија, наиме, каже да су спроведена испитивања и да нису пронађени никакви трагови употребе било каквог хемијског оружја. Штавише, и Русија и Сирија самоуверено су позвале инспекторе Организације за забрану хемијског оружја да спроведу своју истрагу без икаквих ограничења. Поврх тога, никакви лешеви жртава нису пронађени, а снимци с терена показују и одушевљење становништва када су у град ушле руске и сиријске снаге уместо Армије ислама.

    Да ли би тако дочекали оне који су на њих неколико дана раније бацали хемијско оружје? Да ли је могуће да је реч о великој обмани која је требало да послужи као casus belli? Управо то тврди шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, који је у петак рекао да његова земља има „необориве доказе“ да је све заправо инсценирано „уз помоћ обавештајне службе једне земље која предњачи у распиривању русофобије“ — потом ће бити и прецизирано да је реч о Великој Британији.

    „Ако не знате ко је починио неки злочин, то је старо истражно правило, проверите коме он одговара, коме је у интересу? То свакако није било у интересу сиријских власти, нити Русије“, коментарише Љубан Каран.

    „Они су, практично, већ добили рат, и немају никакве разлоге да од готовог праве вересију. Једини који у томе нису нашли свој интерес јесу НАТО и Запад. Тако да сам уверен да је реч о инсценираном поводу, што је стара пракса коју ми знамо јако добро, будући да је Балкан и служио као (пробни) полигон за ту врсту деловања. Исти тај механизам, који је против Србије и српског народа деловао беспрекорно, сада се поново примењује. Али више не функционише тако добро јер се примењује против Русије, а Русија није Србија и има далеко разрађеније механизме за одбрану“.

    Постоји и још једна паралела — пре годину дана Америка је гађала аеродром Шаират у Сирији због тога што је Сирија наводно употребила хемијско оружје у Хан Шејхуну (пре два месеца је секретар за обрану Матис признао да нема доказа за то). Тада, пре годину дана, недоказана употреба хемијског оружја и амерички напад уследили су пошто је Америка први пут стала на становиште да сиријски председник Башар ел Асад ипак може да остане на власти. Сада опет имамо истоветне, недоказане, оптужбе о хемијском нападу, и то само неколико дана пошто је Трамп најавио повлачење из Сирије…

    „Управо у томе и јесте суштина“, уверен је Александар Павић. „Постоје озбиљни фактори који кроје светску политику барем у последњих 25 година, којима не одговара то што је Трамп изабран због његовог програма чија је кључна тачка било заустављање америчког интервенционизма и повлачење америчке војске. Отуда је аларм за узбуну представљала његова најава повлачења америчке војске из Сирије, јер би то био крај снова оних који су и започели рат у Сирији. Тако да се овакав потез — операција ’под лажном заставом‘ каква је и била ова у Думи — и очекива“, објашњава Спутњиков саговорник, и подсећа да је Валериј Герасимов, начелник Генералштаба руске војске, још пре месец дана јавно упозорио да ће се управо ово догодити.

    Упркос свему овоме, међутим, исправно је предвидео Љубан Каран, „до некаквог напада морало је да дође — јер је реч о спасавању реномеа, Запад није могао да одустане после свих изговорених претњи — али је од кључне важности да удар буде ограничен и да се тиме све и заврши, чиме би свако сачувао свој образ“.

    Удари који су уследили, заиста, били су тек нешто ширег обима него прошлогодишњи; наспрам прошлогодишњих 59 сада су испаљене 103 крстареће ракете, од чега, према подацима руског Министарства одбране, чак 30 на безмало празне пољане, док је, од 71 ракете испаљене ка аеродромима, њих свега 7 погодило циљ, међу којима и четири базу Мезех, која више није у употреби. Тако да су очигледни разлози због којих је вођа Армије ислама Мухамед Алуш, разочаран, ове ударе описао као „фарсу“.

    Оваква пак ситуација, у којој ипак није гађана ни руска војска ни циљеви великог значаја у Сирији, закључује Александар Павић, „у оптимистичком сценарију могла би да се искористи као повод да се седне за сто и да се проблеми разјасне у директном контакту. Ако је довољно вешт, и ако уопште има слободног простора, Трамп би ову ситуацију могао да искористи за договор с Русима, под изговором да је реаговао, а да сада мора да се седне за сто како свет не би отишао дођавола. Али пре свега је потребно да се из садашње ситуације изађе без озбиљнијих последица, јер смо заиста суочени с лудацима које мир у свету ни најмање не интересује, а који су све ово и изазвали“.

    Слично:

    Да ли ће Америка побећи из Сирије?
    Ко је „ђаво“ у Белој кући?
    „И у добру и у злу“ — савез два председника који мења свет
    Да ли је Вашингтон чуо упозорење Москве?
    Да ли је почео светски трговински рат?
    Шта је Трампова „фаза два“ и може ли Јужна Кореја да обузда свог заштитника?
    Тагови:
    Нови спутњик поредак, Трамп, хемијско оружје, Асад, лаж, Иран, Русија, бомбардовање, Сирија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога