Слушајте Sputnik
    Мишко Станишић и Невена Бајалица, оснивачи организације Тераформинг која путем нових медија шири истину о Холокаусту.

    Клик до пакла: Срби на нови начин упознају свет са најстрашнијим злочином

    © Sputnik / Александар Милачић
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    11050

    Ко заборави прошлост, не разуме садашњост и губи будућност. О једином леку забораву — култури сећања, Спутњик је разговарао са Мишком Станишићем и Невеном Бајалицом, творцима „Тераформинга“, организације која путем нових медија шири истину о Холокаусту и едукује стручњаке и младе широм света.

    На данашњи дан дошло је до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу, у Независној Држави Хрватској. Две групе од више од хиљаду затвореника пробиле су се из логора Доња Градина и радне групе Кожара, а спасило се свега стотину њих.

    Овај систем концентрационих логора једно је од највећих стратишта у Другом светском рату, у њему су страдале стотине хиљада људи, а управљачи геноцидном творевином названом НДХ у једном су надмашили и саме нацисте — формирали су логоре за децу кроз које је прошло и у њима углавном скончало десетине хиљада српске деце.

    Од тих стравичних злочина човечанство дели свега један људски век. У међувремену, у свету, али и на нашим просторима, десили су се и други страшни злочини који имају размере и тежину Холокауста. Саговорници Спутњика из организације „Тераформинг“ Мишко Станишић и Невена Бајалица зато чине све да би развијали и неговали културу сећања на злочине, не само над Србима, у Другом светском рату.

    Усташки стражари убијају затворенике у логору Јасеновац за време Другог светског рата
    CC0 / Public domain
    Усташки стражари убијају затворенике у логору Јасеновац за време Другог светског рата

    „Наша база је у Амстердаму, а организација има седишта и у Стокхолму и Новом Саду. У оквиру дугорочног програма рада са архивистима и библиотекарима у Србији, ’Тераформинг‘ организује низ активности са стратешким циљем да иницира и подржи архиве и библиотеке у преузимању активније улоге на пољу савременог образовања о Холокаусту и другим злочинима Другог светског рата“, објашњава Станишић.

    Пре пресељења у Холандију, наш саговорник је готово двадесет година живео у Шведској, у којој, каже, постоји само полубледа сличица из америчких филмова о томе да се Други светски рат десио. Ми имамо много реалистичнију слику о томе шта се заправо догодило, каже Станишић за Спутњик.

    „Култура сећања није само државна и званична, она је и породични наратив, оно што се преноси с колена на колено. То су неке опште вредности које се негују у друштву, али и између редова, не само оно што званично доноси нека парола на којој пише ’Живео антифашизам‘. Читали смо је и разумели — аха, ово је везано за мог деду који је погинуо као партизан, има смисла зашто је он погинуо, а неко други је то читао на неки други начин. У новом рату деведесетих свака породица је тачно знала ко је коме био душманин и шта треба да уради да би се спасао. Нажалост, култура сећања, сви ће вам у свету рећи, служи да се то не понови, а нама је послужила и да знамо шта да радимо када нам се то поново десило“, оцењује Станишић.

    Илустрација Београда из Другог светског рата са портала Естер који доноси приче о животу у предратној Србији и Холокаусту намењене професорима и ђацима.
    © Фото : Terraforming
    Илустрација Београда из Другог светског рата са портала Естер који доноси приче о животу у предратној Србији и Холокаусту намењене професорима и ђацима.

    Он и Невена Бајалица покушавају да путем модерне технологије младе људе у Србији и свету заинтересују за ову тематику. Сматрају да о њој пре свега треба говорити у школама, јер је едукација деце можда и најважнија, али не само на класичан начин, већ употребом такозваних нових медија. Они заправо развијају педагошке методе и наставне материјале спајајући најбоља искуства савремене педагогије са новим медијима и технологијама.

    Наши саговорници веома су поносни на добро посећен двојезични портал „Естер“ који доноси илустроване приче о животу у предратној Србији и Холокаусту за време немачке окупације наше земље. Реч је о наставном материјалу заснованом на стварним догађајима, а могу да га користе професори и ученици виших разреда основних и средњих школа. У стварању прича и графичких приказа који сведоче о страдању Београђана на Старом Сајмишту учествовали су српски и холандски стручњаци.

    Поред тога што је ангажована у мрежи „Тераформинг“, Невена Бајалица ради у Музеју Ане Франк у Амстердаму, који је једна од главних туристичких атракција главног града Холандије, о коме не брине држава, већ невладин сектор. Овај музеј има све више онлајн посетилаца, посетa је експлодирала када је у њему боравио музичар Џастин Бибер. На аутентично место Холокауста посетиоци могу да „кликом“ уђу у сваку просторију, да виде сваки артефакт.

    На илустрацијама које најмлађима треба да приближе масовне прогоне и убијања током Другог светског рата заједнички су радили стручњаци из Србије и Холандије.
    Terraforming
    На илустрацијама које најмлађима треба да приближе масовне прогоне и убијања током Другог светског рата заједнички су радили стручњаци из Србије и Холандије.

    „Младима је много интересантније да посете музеј преко интернета, него да по њему прошетају, ми у овој врсти представљања помало каснимо, култура сећања у целом свету имала је свој развој, а код нас је прекинут управо у тренутку када смо коначно почели да разлучујемо ко је заправо жртва, а ко злочинац, то је један од разлога што нам се десио нови рат“, каже Бајалица за Спутњик.

    „Морамо да коначно разлучимо и кажемо —ми стварно немамо чега да се стидимо што се тиче Другог светског рата. Мени јако смета кад кренемо да причамо о историјским чињеницама које су одавно познате и потврђене. Не морамо да се бранимо, нико нас не напада. Највећи је проблем у свему што су наше институције заглављене у својој бирократији и интерним проблемима. Радимо доста с Институтима за нову историју, они између себе имају проблеме у комуникацији. Нама је лакше, дођемо с конкретним планом и спојимо рецимо Историјски архив и Институт за савремену историју“, каже Бајалица.

    Она напомиње да је „Тераформинг“ већ изградио велику мрежу људи из Србије са којима ради годинама. Организује низ програма стручне обуке, семинара и радионица са циљем размене знања и искустава са водећим међународним институцијама и стручњацима, као и укључивања архива и библиотека из Србије у међународне мреже и пројекте на пољу образовања и комеморације. Све што раде доступно је и на друштвеним мрежама.

    Универзитетска библиотека у Бањалуци - семинар о Холокаусту и другим злочинима за библиотекаре и наставнике.
    Terraforming
    Универзитетска библиотека у Бањалуци - семинар о Холокаусту и другим злочинима за библиотекаре и наставнике.

    „У Србији имамо званичне Дане сећања на Холокауст, као што је данашњи, њих треба искористити. У Холандији и Србији тачно знамо којих конкретних догађаја треба да се сетимо, то је важно, као данашњег пробоја логораша у Јасеновцу. Хвала Спутњику што је овој теми посветио емисију, али могли бисмо на много подручја, поготово у школама да се овим бавимо. Направили смо посебан портал за Дане сећања, који ће ускоро бити у функцији, сакупили смо одломке из књига које могу да користе наставници и библиотекари који са ђацима или посетиоцима могу прођу теме Холокауста и геноцида. Важно је рећи да је реч о новом медију, они могу сами да сложе теме које желе да обраде, имамо их 23“, каже Бајалица.

    Едукативни програми и „онлајн“ изложбе ове мреже имају сјајну сарадњу, али и награде најеминентнијих светских организација које се баве истраживањем Холокауста и негују културу сећања.

    У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду у понедељак 23. априла у 11 сати „Тераформинг“ организује семинар о образовању и учењу о Холокаусту и другим страдањима у Другом светском рату за архивисте и библиотекаре, али и за све заинтересоване грађане. На скупу ће говорити гости из Института за истраживања и сећање на Холокауст „Јад Вашем“ из Израела и највећег архива везаног за жртве национал-социјализма у Берлину "Међународна служба тражења — ИТС“.

    Нови Сад- Једна од изложби посвећена истини и сећању на жртве Другог светског рата.
    © Фото : Terraforming
    Нови Сад- Једна од изложби посвећена истини и сећању на жртве Другог светског рата.

    Слично:

    Хрватски премијер: Није добро да Вулин дође у Јасеновац, раније нас је вређао
    „Не знам одакле им идеја за Јасеновац: О томе где ћу бити не одлучују Хрвати“
    Вулин: Ко крије Јасеновац, крије злочине, слави „Олују“
    Тагови:
    нови медији, Јад Вашем, библиотека, едукације, холокауст, сећање, геноцид, друштвене мреже, дан сећања на жртве Холокауста, Други светски рат, Тераформинг, Невена Бајалица, Мишко Станишић, Јасеновац, Нови Сад, Шведска, Холандија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога