Слушајте Sputnik
    Председнци Русије и САД Владимир Путин и Доналд Трамп разговарају на церемонији фотографисања на самиту АПЕК-а у Вијетнаму

    Ко се плаши самита Путин — Трамп?

    © AP Photo / Jorge Silva
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    3422

    Расте страх од могућег мировног договора између Трампа и Путина, драматично је — и без имало ироније — на насловној страни упозорио је своје читаоце лондонски „Тајмс“, после вести да је договорено да се самит председника Русије и САД одржи у Хелсинкију 16. јула.

    Међутим, сличан страх од могућег избијања мира између двеју највећих светских нуклеарних сила није ограничен само на „Тајмс“. Наиме, слично ће и „Гардијан“ који тврди да ће састанком с Путином Трамп „оставити на цедилу“ своје савезнике, и „Вашингтон пост“ који поручује да самит двојице лидера „треба да упали звона за узбуну“, „Њујорк тајмс“ који предвиђа да ће спуштање тензија између Русије и САД „погоршати америчке односе са европским савезницима“…

    О чему ће Путин и Трамп разговарати на свом првом званичном самиту чије је одржавање договорено приликом овонедељне посете Џона Болтона Москви, Трамповог саветника за националну безбедност? Откуд толико узнемирење у медијима главног тока с обе стране Атлантика? Колике су заиста шансе да се председници Русије и САД у Финској договоре о некаквом значајном приближавању ставова и, макар, смањивању тензија између двеју сила?

    О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, новинарка Љиљана Смајловић и наш дугогодишњи дипломата Зоран Миливојевић.

    Спутњикови саговорници сагласни су у оцени да је главну препреку првом самиту двојице председника представљао отпор унутар саме Америке.

    Обрад Кесић подсећа да је Трамп одавно најавио да ће један од кључних елемената његове спољне политике бити нормализација односа с Русијом, али „због хистерије у САД због наводног руског мешања у изборе, то је било одложено и до сада није било простора да се у том смислу нешто значајније покрене. Међутим, у међувремену је Трамп успео да консолидује своју позицију и око себе је окупио екипу у коју има поверења и која му даје подршку, а истовремено и истрага руског мешања доживљава потпуни фијаско и то су околности захваљујући којима се отворио простор за састанак с Путином“.

    „Самит двојице председника до сада су спречавали унутрашњи политички разлози у Америци. Читав амерички естаблишмент је изабрао да руши и поткопава Трампа на питању Русије“, оцењује Љиљана Смајловић, „што је усмерено и против Трампа — то су ти унутрашњи политички разлози — али и против саме Русије, па отуда и гомилање трупа на њеним границама које изазива зебњу“.

    „Управо због тога је и важно што ће до самита двојице председника уопште и доћи“, надовезује се Зоран Миливојевић, који наглашава да су „међународни односи промењени, ми живимо у мултиполарном свету, и Америка схвата да има ривале и да у дијалогу с тим ривалима мора да тражи решења за светска питања. Истовремено, Трамп је ојачао и у овом тренутку има унутрашњу подршку какву до сада није имао, што му и омогућава да оствари своја предизборна обећања у вези с односима с Русијом. А има и симболике у томе што ће се самит одржати у Хелсинкију. Можда ће ово бити нови детант, треба наиме подсетити да је Хелсиншка повеља 1975. настала управо као резултат детанта између СССР-а и САД“.

    После овонедељног Путиновог састанка с Болтоном, коме су присуствовали и руски министри одбране и спољних послова Сергеј Шојгу и Сергеј Лавров, из Кремља је саопштено да ће двојица председника у Хелсинкију разговарати о америчко-руским односима, о разоружању, и о ситуацији у Сирији, у Украјини и на Корејском полуострву.

    Љиљана Смајловић сматра да је „Сирија најлакша тема за Трампа и Путина, они би могли да констатују да су заједно поразили ДАЕШ“, а то би онда отворило могућност за повлачење америчке војске из те земље, што актуелни амерички председник најављује већ дуже време. С тим у вези, ЦНН ових дана јавља да се Трамп нада управо таквом договору с Путином, а у прилог таквом развоју ситуације — то јест, одустајању Америке од обарања Башара Асада и посредном признању да је тај рат изгубила — иде и откриће агенције Ројтерс да су САД поручиле побуњеницима на југу Сирије, суоченим са сиријско-руском офанзивом, да више не рачунају на америчку помоћ.

    „Види се да дијалог између двеју држава траје већ неко време и да доноси резултате…“, коментарише ове сигнале Зоран Миливојевић: „Експертски тимови су сигурно већ припремили платформе, тако да Путин и Трамп могу да уђу у конкретне аранжмане и договоре.“

    А када је о сигналима реч, интересантних сигнала има и поводом Украјине. Трамп је на недавном састанку Г7 осталим лидерима наводно рекао да је Крим део Русије, зато што већина тамошњег становништва говори руски и упитао их је — опет, наводно, али Бела кућа ове наводе није демантовала — и зашто су уопште стали на страну Украјине, кад је то једна од најкорумпиранијих земаља на свету. Украјински медији истовремено јављају и да ће америчка војна помоћ тој земљи бити смањена…

    У свим овим најавама, скреће пажњу Зоран Миливојевић, упадљиво је потпуно игнорисање Европске уније, те стога можда и не треба да чуди што бивши шведски премијер Карл Билт, иначе један од бројних припадника западног естаблишмента, заговорника тезе о „руској опасности“, у „Вашингтон посту“ поводом самита Путин-Трамп пише како Европљани имају нарочитог разлога да буду забринути. На том трагу и лондонски „Тајмс“ цитира неименованог британског министра који каже: „Нервозни смо због могућности да некакав дил о миру буде изненада објављен. Трамп и Путин би могли да кажу, ’Шта ће нам толико војних капацитета у Европи?‘, и да се договоре о њиховом смањивању.“ И „Гардијан“ пише о британском страху да би Европљани могли да буду „остављени на цедилу“ евентуалним Трамповим договором с Путином о обустављању НАТО вежби надомак западних граница Русије, по матрици по којој се у Сингапуру Трамп договорио с Ким Џонг Уном о обустављању америчко-јужнокорејских војних вежби које Пјонгјанг доживљава као провокацију.

    „У естаблишменту“, објашњава Љиљана Смајловић, „постоји страх да ће се Трамп посвађати с осталим лидерима НАТО-а на њиховом предстојећем самиту, а да ће онда имати добар састанак с Путином, баш као што се недавно посвађао с лидерима Г7, а онда одмах потом одржао успешан самит с Ким Џонг Уном“.

    Све у свему, Спутњикови саговорници изражавају опрезни оптимизам у погледу резултата хелсиншког самита председника Путина и Трампа.

    Обрад Кесић: „Не верујем да ће се ствари променити брзо, али су Трампови критичари и досадашњи спољнополитички естаблишмент с правом уплашени, зато што је тај први корак јако важан и отвара процес који води ка поправљању америчких односа с Русијом.“

    „Очекујем да ће овај сусрет отворити простор ка детанту“, каже Зоран Миливојевић. „Мислим да идемо ка некаквом смиривању и заустављању овог новог Хладног рата коме смо сведоци, из простог разлога што у овом тренутку ни Америка нема интереса да уђе у сукоб, јер јој је пољуљана позиција и на Пацифику, и на Блиском истоку и у другим деловима света.“

    Закључује Љиљана Смајловић: „Не мислим да Трампа интересује мир у свету, колико да самој Америци буде боље. Али ми живимо у делу света коме је у интересу да се односи између Америке и Русије релаксирају и да се смање притисци Америке на нашу земљу. И то је оно што очекујем од овог самита.“

     

    Тагови:
    Трамп, самит, Путин, договор
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога