Слушајте Sputnik
    Српска жандармерија у Прешеву - архивска фотографија

    Тема југа Србије неће ући у Брисел ни на мала врата (видео)

    © AP Photo / Marko Drobnjakovic
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    6127

    Нећемо булдожерима ни преко ноћи рушити споменике погинулим лидерима тзв. ОВПМБ, поручује шеф Координационог тела Владе Србије за Прешево, Медвеђу и Бујановац Зоран Станковић, који коментарише и изјаве косовског председника Хашима Тачија о југу Србије.

    Тачи, оцењује Станковић, тиме покушава да на мала врата отвори теме које уопште нису предмет разговора у Бриселу. Тачијеве изјаве мењају се из дана у дан и стога не траже било какав коментар, примећује шеф Координационог тела гостујући у „Спутњик интервјуу“.

    „Ми смо веома јасно и гласно добили уверавања од стране оних који одлучују, а и од стране учесника разговора, да неће бити размене територија и померања граница“, истиче Станковић.

    Према његовим речима, безбедносна ситуација у три општине на југу Србије је стабилна, али су оне опет доспеле у жижу јавности зато што неко покушава да их прикаже као општине где не постоји владавина права, а да се притом не каже шта се то ради мимо закона, устава и конвенција о правима националних мањина, на штету Албанаца, и шта је то што треба поправити.

    „Посебно је значајно да разговори у Бриселу имају своју тему и своје преговараче и чињеница је да нико никада из међународне заједнице и са стране учесника у разговорима није рекао да ће Албанци из ове три општине бити предмет разговора у Бриселу, нити да су они предвиђени као једна од тема“, напомиње Станковић.

    На питање како сарађује са Националним саветом албанске националне мањине, објашњава да Координационо тело врши координацију владе и других органа државе Србије и локалне самоуправе, али има и свакодневне активности и контакте са руководством локалне самоуправе, али и руководством Националног савета Албанаца.

    Они који причају у име националног савета било које националне мањине, истиче Станковић, треба да знају које су обавезе, права и делокруг рада Савета, а не да покушавају да их увуку у решавање политичких питања.

    Он прецизира да се Национални савет бави гајењем вредности те мањине, учествује у образовању увођењем нових уџбеника, предлагањем наставних планова и културних садржаја, а кад почну да се баве политиком, то дисквалификује све оне који се тако понашају.

    Станковић са жаљењем констатује да, уместо да се у јавности прича о младим Албанцима уметницима, спортистима, у дужем периоду на том простору имамо само имена политичара.

    Слаже се да и на југу Србије и у Рашко-полимској области (односно Санџаку, како га зову Бошњаци) нервозу подиже и приближавање избора за нов састав савета националних мањина.

    „Разговарали смо у Министарству за државну управу и локалну самоуправу да заједно са Националним саветом Албанаца организујемо да избори за Савет који ће бити одржани 4. новембра буду у складу са свим прописаним активностима, да се дефинише и регулише бирачки списак. Он сада има око 38.000 Албанаца са правом гласа, али је отворена могућност да се упишу и они који то нису учинили, да избори протекну у фер и демократској атмосфери и да се тим изборима добију представници Албанаца који ће радити на унапређењу националних вредности“, каже шеф Координационог тела.

    Повoдом још једне теме која уноси немир у три општине на југу Србије, а то су споменици лидерима некадашње ОВПМБ, расформиране 2001, који би могли да се нађу на удару новог Закона о ратним меморијалима, Станковић наводи да је Закон донет пре месец дана и да тек предстоји доношење подзаконских аката који ће регулисати све модалитете његове примене.

    За то ће, прецизира, бити потребно неколико месеци, а законом је предвиђено и формирање савета који ће доносити одлуку о сваком конкретном споменику који је подигнут одређеним људима. Као пример наводи да на простору Прешева има осам таквих споменика, а на простору Бујановца 12, као и у Великом Трновцу. У Савету ће бити и члан САНУ, представници војске и других организација који су компетентни да процењују садржај тих споменика и да одлуче да ли ће ти споменици бити уклоњени, а ако буду уклоњени, зашто.

    „Док Савет не почне са радом, неће неће бити рушења споменика булдожерима или на било који начин. У све ће бити укључени и припадници албанске националне мањине. Они ће моћи да изађу са својом аргументацијом, захтевима и образложењима“, поручује Станковић и додаје да ниједна одлука неће бити донета без сарадње са локалним Албанцима.

    Описујући напетост која влада због питања споменика, он каже да га је пре неколико дана звао председник једне од општина због тога што су један хеликоптер и један авион надлетали територију Прешева и Бујановца, а на земљи су примећене две-три патроле. Одмах је уследила реакција — да нису кренули да руше споменик. Рекао сам председнику општине да је реч о вежби и да ју је Министарство одбране најавило дан раније, открива Станковић.

    Напомиње да су са министром за рад и социјална и борачка питања и његовим тимом договорене активности у доношењу тих подзаконских аката, односно о евентуалној примени закона, уверен да неће бити екцеса, те да се ништа неће решавати преко ноћи, већ на демократски и на законом прописан начин.

    Станковић је објаснио и да Албанци са југа Србије неосновано тврде да на основу тзв. Кончуљског споразума имају право да подижу споменике погинулим лидерима ОВПМБ, јер су наводно они амнестирани.

    „У јавности се веома дуго употребљавао термин ’Кончуљски споразум‘, поготову од стране албанских лидера, а да притом Кончуљског споразума нема. Постоји Изјава о демилитаризацији коју су 20. маја 2001. потписали испред команданата тзв. ОВПМБ Шефћет Муслију и његови саборци Мустафа Шаћири и Ридван Ћазими, а испред НАТО-а канадски дипломата Шон Саливен. Међутим, нити је било ко био присутан испред органа власти Србије, нити је ко потписао тај документ. Том изјавом предвиђено је да се разоружају постојеће оружане формације тзв. ОВПМБ, да се оружје преда надлежним државним органима и да се снаге безбедности тј. војска и полиција врате у Копнену зону безбедности са одређеним наоружањем и људством, како је предвиђено новим споразумом који су потписали 12.3.2001. у Мердару генерал-потпуковник Нинослав Крстић, командант Здружених снага безбедности, и генерал Карло Кабриђиозо, командант Кфора“, прецизира гост Спутњика.

    Подсећа да је у Скупштини државне заједнице Србије и Црне Горе такође донет Закон о амнестији за оне учеснике сукоба који нису починили ратне злочине, а то је урађено у склопу плана тадашњег председника Координационог тела Небојше Човића. Тај Човићев план предвиђа и низ других активности које су касније реализоване.

    Од тог плана до данас је прошло 17 година и доста тога је урађено: општине Бујановац, Медвеђа и Прешево су у том периоду само из коородинационог тела искористиле као додани буџет 25 милиона евра, што је искоришћено за решавање инфраструктурних проблема. Истовремено, редовни буџет који је знатно већи је омогућио да сви који раде на тој територији у државним институцијама остваре материјалне надокнаде, набраја Станковић, издвајајући посебно општину Прешево, где су запослени скоро албанске националности. Такође, у Прешеву је око 65 посто полицајаца албанске националности.

    „Међутим, основни проблем је, као и свуда, запошљавање, улагање у економију и остваривање услова за бољи економски раст тих општина. Али да би неко уложио нека средства, мора да буде мир. Доле ситуација јесте мирна, нема сукоба, једино имамо тешку реторику једног малог броја људи, која не одговара реалној ситуацији“, децидан је Станковић.

    Он истиче да држава Србија тежи ка равномерном развоју свих делова Републике.

    „Тиха вода брег рони а избалансирана реторика са пуно толеранције доприноси бољем суживоту Албанаца, Срба и других који живе на простору ове три општине“, закључује Зоран Станковић, напомињући да ће такав приступ омогућити и долазак нових инвестиција у три општине на југу Србије.

    Тагови:
    Прешевска долина, Зоран Станковић, Косово, Југ Србије
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога