Ковачевић је пред пензијом и поред свих спортских успеха које има иза себе, рад са децом са посебним потребама је за њега нешто најлепше и најбоље. За Шкорића такав рад је посебно задовољство и мотив. И има још нешто што им је заједничко. Чекају их такмичења, и то значајна. Шкорићеви одбојкаши добили су позив да учествују на Међународном турниру глувих у Јапану.
„То је озбиљан турнир за који не добија свако позив и врло смо почаствовани. Рекао сам им да увек постоји шанса да идемо. И ево ја сада идем од једног микрофон до другог. То је мало већа инвестиција и ако је неко вољан да помогне ми смо ту“, апелује Шкорић.
Истовремено, пред Ковачевићем и његовом екипом је учешће на једној од највећих манифестација у Европи и вероватно и на свету кад су у питању особе са посебним потреба
„Следеће године то такмичење одржава се у Малмеу у Шведској, у земљи која посебно полаже на живот особа са посебним потребама. Наша деца су већ једанпут ишла тамо и сви желе да се иде и ове године“, рекао је Ковачевић.
На питање колико је новца потребно за одлазак у Шведску, Ковачевић напомиње да ако, на пример, иде дванаесторо деце, на пут мора да иде и шест пратилаца. То су обично три родитеља и три тренера. За тај пут било би потребно око 3.500 евра.
Сагласни су наши саговорници да је највећи успех да уопште одете са том децом на било какву манифестацију. Већина нема неку такмичарску тежину, углавном су сви учесници награђени и сви добијају пехаре и медаље, али радост, срећа и задовољство су немерљиви.
Почетком октобра екипа секције за децу са сметњама у развоју Клуб малог фудбала „Мунгоси“, којим руководи Ковачевић, учествовала је на 8. Спортским играма ОАЗА у Сарајеву. Спортске игре традиционално се организују за особе са интелектуалним тешкоћама, а ове године учествовало је више од 700 спортиста из Босне и Херцеговине и десет европских земаља. Спортисти су се такмичили у малом фудбалу, кошарци, атлетици, стоном тенису, боћању, пливању и куглању. Екипа „Мунгоси“ освојила је златну медаљу у малом фудбалу, без иједног примљеног гола.
Победнике су дочекали на аеродрому аплаузима, а остала им је жеља да свој успех прославе традиционално на балкону Скупштине Града.
И Одбојкашки клуб глувонемих који тренира Шкорић забележио је у октобру успех. Освојили су прво место на Међународном турниру који је одржан у Београду.
„Међународни турнири су и једина такмичења на која ми можемо да идемо пошто у Србији не постоји лига, па ни неко званично такмичење. Једино што можемо да одиграмо су неке пријатељске утакмице са неким другим градовима, али то је опет исто јако тешко организовати“, рекао је Шкорић.
Обојица раде уз помоћ стручних лица, јер другачије не би могло.
„Радимо срцем и то деца препознају, они су чиста бића и та се љубав враћа“, каже Ковачевић, а Шкорић додаје да деца осете давање „један на један“ које им они пружају.
Мало је потребно да особе са посебним потребама осете да су прихваћене у друштву, а Шкорић и Ковачевић истичу да је инклузија веома важна и заправо неопходна. Због тога се организују и дружења.
„Мислим да је то изузетно битно зато што деца онда добијају једну ширину и мислим да ће њихов пут у животу и одрастање имати потпуно други смисао“, наглашава Шкорић и позива све институције које организују било какве манифестације да укључе и децу са посебним потребама.
Тако су се глумци из филма „Монтевидео, Бог те видео“ играли са децом са посебним потребама, а Ковачевић каже да се та радост играња и навијања не да описати. Они су веома сензибилни, а то је посебно изражено код аутистичне деце, јер су интровертна и већином везана за чланове породице.
Свако може да помогне, не мора преко клуба, може и индивидуално, поклоните патике, дресове, лопте, обезбедити аутобус или карту за превоз. Наши саговорници им помажу кроз волонтерски рад, не очекују никакву материјалну корист, већ једноставно желе да тој деци помогну да буду саставни део друштва.
