Слушајте Sputnik
    Доналд Трамп и Тереза Меј

    Зашто амерички председник хоће да свргне британску премијерку? (видео)

    © AP Photo / Pablo Martinez Monsivais
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    0 351

    Банка Енглеске драматично упозорава: излазак Уједињеног краљевства из Европске уније без договора могао би да изазове рецесију гору од финансијске кризе 2008. године. А страх од пропасти договора Брисела и Лондона није без основа, јер, наводи Би-Би-Си, „нашироко се очекује“ да ће већина посланика 11. децембра гласати против предлога Терезе Меј.

    Споразум о релативно мирном разлазу Велике Британије и Европске уније, који је после 20 месеци преговора усаглашен између Лондона и Брисела и потом минуле недеље потврђен у Европском савету, британској премијерки већ је изазвао неприлике пошто је, у знак протеста, њених седморо министара поднело оставке. Али тек сада долази до кључног искушења. Договор иза којег је стао Европски савет, наиме, пропада ако кроз десетак дана не буде усвојен и у Парламенту Велике Британије. План Б, притом, не постоји, а 29. март 2019. године, када ће се формално окончати чланство Велике Британије у Европској унији, све је ближи.

    Свој допринос најављеном хаосу, наравно, дао је и председник Америке Доналд Трамп. Постигнути договор, каже, одличан је за Европску унију, али не и за Велику Британију, а уз то ће угрозити и склапање споразума о слободној трговини између Вашингтона и Лондона.

    Да ли је и због чега договор о брегзиту лош за Велику Британију? Како ће гласати Парламент Велике Британије и шта можемо да очекујемо, с обе стране Ламанша и са обе стране Атлантика, у случају такозване тврде варијанте разлаза, дакле, без усвојеног споразума?

    О тим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и новинар из Лондона Синиша Љепојевић.

    Анализирајући споразум Брисела и Лондона о којем ће се 11. децембра гласати у Парламенту Велике Британије, магазин „Спектејтор“ набројао је 40 замки које се у њему крију за Уједињено Краљевство, уз закључак да ће Британији остати обавезе које проистичу из чланства у ЕУ, али не и права…

    „То и јесте суштина“, каже Синиша Љепојевић и објашњава:

    „Договор подразумева останак у царинској унији у складу с ЕУ правилима, надлежност Суда ЕУ и на територији Велике Британије… иако су све то били разлози због којих су Британци и гласали за излазак. Отуда и незадовољство договором који је Влада Терезе Меј постигла с бирократама из ЕУ.“

    „Очигледно је да су у име Велике Британије преговарали политичари који су били против брегзита. Зато споразум и јесте овакав… Уколико би га Британија прихватила, себе би ставила у позицију потпуне подређености европским регулативама у транзиционом периоду, без икаквих назнака како ће ти односи на крају бити регулисани“, коментарише Бранко Павловић.

    Објашњавајући изостанак воље Брисела да више изађе у сусрет референдумској вољи Британаца, Синиша Љепојевић напомиње:

    „Бриселска бирократија, која је у канџама великих банака и корпорација, у великом је страху и зато на сваки начин жели да спречи да још нека земља не пође путем Велике Британије. И зато, плашећи друге, поставља немогуће услове и суштински негира изражену вољу Британаца за изласком из ЕУ.“

    Управо на том трагу је Трамп и рекао да је постигнути дил добар за Европску унију, али не и за Велику Британију.

    „Зашто Доналд Трамп жели неуспех Терезе Меј?“, поставља због тога питање „Фајненшел тајмс“, јетко коментаришући да „постоји први пут за све, укључујући и покушај председника САД да свргне британског премијера“. А Трамп то, према том британском листу, чини из два разлога. Први је „идеолошки“, јер су „сви Трампови британски пријатељи — непријатељи Терезе Меј“, а други је „меркантилистички“: Трамп ће сломити европско противљење америчким регулаторним стандардима ако постигне сепаратни договор с Британијом. А то је могуће само ако Уједињено Краљевство потпуно раскине с европским прописима.

    „Ако би садашњи споразум био усвојен, Америка заиста не би имала разлога да преговара с Великом Британијом, макар до краја предвиђеног транзиционог периода, 1. јануара 2023. године“, објашњава Бранко Павловић.

    Трампова мотивација да се супротстави Терези Меј и договору који је она постигла с Бриселом изазван је интересом америчких корпорација, које се спремају за праву инвазију на оно што је још остало од богатства Велике Британије, кроз приватизацију здравства, образовања и другог, додаје Синиша Љепојевић. 

    „Останак у царинској унији с Бриселом подразумевао би очување великих ограничења која у том смислу постоје.“

    Велику пажњу привукла је и Банка Енглеске која предвиђа катастрофичан сценарио у случају неуспеха плана Терезе Меј, односно неуређеног изласка Велике Британије из Европске уније — БДП би наводно у 2019. години пао за 8 одсто у односу на садашње пројекције, незапосленост би порасла на 7,5 одсто, вредност некретнина пала би између 30 и 48 одсто, каматне стопе порасле би до 4 одсто… Лондонски „Гардијан“, у једном ауторском тексту, упозорава: „Припреми се, Британијо. Брегзит ће ти показати шта је криза“. С друге стране, критикујући те прогнозе и најаве, конзервативни посланик и заговорник брегзита Џејкоб Рис Мог каже да је „пројекат застрашивања“ постао „пројекат хистерија“.

    „Овдашња централна банка постала је један од највећих антибританских лобиста. Она је и уочи референдума учествовала у оном чувеном ’пројекту страха‘ на један незабележен начин, застрашујући грађане сличним прогнозама пропасти у случају гласања за излазак из ЕУ“, подсећа Синиша Љепојевић.

    С том оценом сагласан је и Бранко Павловић, који указује да Банка Енглеске својим драматичним упозорењима унапред слаби преговарачку позицију Велике Британије, „што је заиста без преседана“, и објашњава да такве пројекције подразумевају да Банка Енглеске не предузме баш ништа што иначе може како би спречила суноврат на који указује.

    „Као да скачете из авиона и имате падобран, а не отворите га. Наравно да су прогнозе у том случају јако лоше… Али, централне банке широм света уопште и не раде у интересу сопствених држава.“

    Колике су шансе да споразум Лондона и Брисела (не) прође у Парламенту Велике Британије? Немачки „Дојче веле“ посланике пребројава на следећи начин: лабуристи су против, као и Шкотска национална партија, северноирски унионисти и неки посланици либерала, а када се томе придодају и противници унутар торијеваца, јасно је да тренутно нема шанси да дил с ЕУ добије потребну већину гласова.

    „Поредак тренутно јесте такав и врло је вероватно да ће тако бити и 11. децембра кад споразум буде доспео на гласање у Парламент“, прогнозира Синиша Љепојевић. „Терези Меј је потребно да приволи 90 посланика. Неке ће вероватно и успети да убеди да је подрже, али процене говоре да ће јој и у најбољем случају недостајати 28 посланика… У овом часу скоро је сигурно да план Терезе Меј неће проћи у Парламенту.“

    У таквом сценарију, указује Павловић, од такозваног тврдог изласка Велике Британије много више треба да страхује Европска унија, јер ће се на силне проблеме које она већ сада има, надовезати још један неконтролисани догађај.

    „Немачка при томе има нарочите разлоге за забринутост, већ и због тога што она у Велику Британију много више извози него што одатле увози, а већ је у трећем кварталу ове године забележила рецесију. Још један потрес јој ни случајно није потребан.“

    А потрес ће, закључује Синиша Љепојевић, у том случају задесити и саму Велику Британију:

    „Ако Тереза Меј доживи пораз на овако кључном питању, онда су ванредни избори неизбежни, и Лабуристичка партија коју води Џереми Корбин има велике шансе да победи. Корбин представља опасност за банке и крупни капитал, и притом је већи ’брегзитер‘ од Терезе Меј, иако то јавно не признаје. Уосталом, лабуристи су до доласка Тонија Блера на чело партије били водећа политичка снага против Европе и сада се враћају на своје позиције. Тако да је сва прилика да нам предстоје велике промене.“

    Тагови:
    Трамп, Тереза Меј, Еу
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога