Слушајте Sputnik
    Противтерористичка операција у источној Украјини

    Крвави епилог: Спрема ли се усамљени Кијев за опасан и очајнички корак (видео)

    CC BY 2.0 / Flickr / Министарство одбране Украјине / Вадим Ковальов
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Наташа Милосављевић
    1822

    Украјински председник као да је само чекао тренутак да уведе ратно стање. Они који прате дешавања у тој земљи тврде да је економско и демографско стање толико лоше да је тај његов потез био крајње очекиван. Заправо, били би изненађење да ратно стање није уведено, сматрају саговорници емисије „Свет са Спутњиком“.

    Многи аналитичари који се баве Украјином сматрају да Петру Порошенку оваква кризна ситуација у земљи иде на руку због предстојећих председничких избора који ће бити одржани 31. марта, а рејтинг му је све нижи. Озбиљан противкандидат му је Јулија Тимошенко, која има и харизму и знање како се води држава, а иза ње тренутно стоји и дупло више гласача.

    Дугогодишњи дописник из Русије Слободан Самарџија сматра да је Порошенко на неки начин испао жртвени јарац, јер је дошао на чело Украјине после Виктора Јануковича у крајње неповољној ситуацији за земљу. 

    „Он није ни могао да се докаже, чак и да је хтео, а осим тога он није политичар, већ бизнисмен којем у овом тренутку нису наклоњене светске околности“, каже Самарџија.

    Дипломата Срећко Ђукић подсећа на чињеницу да је Порошенко био човек наде за Украјину, који је веома имућан и у време Јануковича имао је чланску карту са страначким бројем 12. Оно што му овај дипломата замера јесте чињеница да се определио да игра на антируску карту — што је горе Русији, то је боље Украјини.

    Ту је погрешио, каже Ђукић и додаје да се сада показује да у Русији не може да буде толико лоше колико је то у Украјини.

    „Треба пребродити овај децембар, ја страхујем да може да дође до покушаја блицкрига, до украјинске олује. Лично мислим да је циљ и првенствени интерес Порошенка да поврати Доњецк и Луганск како би могао политички да се рехабилитује, али се плашим да би то био крвав рат“, сматра дугогодишњи дипломата. 

    Он оцењује да врло тешка времена чекају Украјину како би се извукла из амбиса у који је упала, а то неће успети без добрих односа са Москвом. Додаје да је због тога за ту земљу и њен народ боље да Тимошенкова преузме државно кормило, која без сумње има већи преговарачки капацитет од Порошенка и која је показала отклон од његове политике.

    Самарџија сумња да Тимошенкова може да буде јак адут Запада, јер има више самосталности у свом деловању него што би то САД допустиле.

    „Тимошенко има револуционарну прошлост која може да јој помогне, али је потребно имати и људе иза себе. Не бих могао да ставим руку у ватру да ће се Украјина извући из свега овога, а очигледно је да се Порошенко преиграо. Превише су ствари отишле далеко и бојим се да не дође до још једног грађанског рата“, каже Слободан Самарџија.

    Да западне силе не би притекле у помоћ властима у Кијеву могли смо да закључимо из саопштења НАТО-а да неће слати додатне трупе у Азовско море, јер их тамо већ има у довољном броју. На Западу није сјајна ситуација — Америка чини све да поврати своју лидерску улогу, Европа је у својим проблемима и сви они подржавају Украјину, али је бесмислено и помислити да ће им слати војнике. 

    Мали оклопни артиљеријски брод Никопољ и тегљач Јани Капу украјинске ратне морнарице задржани у луци Керч
    Пресс-служба пограничного управления ФСБ РФ по Республике Крым

    Професор генерал-мајор у пензији Божидар Форца каже да је пре седам година посетио војни завод Харков у којем је видео тугу једне огромне земље и пропаст велике војске. 

    „Морали су да смање број војника са 800.000 на 100.000 због притиска Запада и апсолутно је беспредметно поредити украјинску и руску војску“, рекао је Форца.

    Руководство Украјине, према Форцином мишљењу, игра на карту да подизање тензија и увођење ратног стања код западних политичара мора да изазове саосећајност и одлуку да им пошаљу неопходну војску и наоружање за рат са Русијом. Међутим, то се према његовом речима неће десити, јер би то тек довело украјинско руководство у још лошију ситуацију. 

    „Са великима се треба знати играти, само уз подршку још већих“, закључује пензионисани генерал-мајор Божидар Форца.

    Тагови:
    план, Украјина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога