Слушајте Sputnik
    Брда у заставма САД, НАТО и Русија и грб Србије

    Прекид односа: НАТО не зна где удара, може ли Србија извући дебљи крај (видео)

    CC0 / Marijanana
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    41303

    Северноатлантски савез је последњих година читавим низом потеза, међу којима су пријем Црне Горе у чланство и најављена могућност чланства Грузије, Украјине, па и самопроглашеног Косова, показао да нема стратегију и да више није кредибилан партнер.

    Понашање Алијансе, која суштински више ником није потребна, одлази у крајност, она више не зна где удара, оцењује уредник листа „Политика“ Бојан Билбија у емисији „Свет са Спутњиком“, поводом вести да је ових дана Русија обелоданила да је са НАТО-ом прекинула сваку врсту сарадње, и по цивилној и по војној линији.

    Према речима Билбије, Русија више нема интереса да сарађује са оваквим НАТО-ом, а у току је турбулентни период транзиције ка неком новом систему глобалних односа али и безбедности у Европи.

    Генерал-мајор у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, објашњава да је реч о логичном исходу негативног тренда који постоји од Хладног рата, посебно последњих 10 година, кад су водеће земље Запада схватиле да Русији не могу наметнути своју вољу како то могу другим мањим државама. Један од фактора је успон Русије у сваком смислу, посебно у војном, што је постало брана остваривања интереса Запада.

    „Русија, која је ревитализовала своју моћ, неће тек тако предати свој суверенитет и ресурсе. То је резултирало поделом у Европи која је постала талац водећих западних земаља, пре свега САД“, констатује Ковач.

    Он подсећа да је Алијанса формирана као одбрамбени савез, а данас је у суштини офанзивни, а да би одржала такво стање користи мантру о руској претњи која не постоји.

    „Нису руске трупе дошле на границе САД, нису се помериле на Запад ни педаљ нити то размишљају нити су угрозиле ичију безбедност ни у Европи. То је јефтина и прозирна пропаганда“, примећује Ковач.

    Низ вежби које НАТО у последње време спроводи близу граница с Русијом он види као аргумент да ће се криза у односима на линији Москве и НАТО-а наставити. Ипак, Билбија истиче да нема те силе која би се усудила да крене на Русију, а да су ово више политичке игре.

    „Сукоб није реалан сценарио. Надам се да ће разум превладати, пре свега у Европи. Она сама има пуно својих проблема. Мада то може да буде и разлог за радикализацију — само да неком не падне на памет да скреће пажњу са унутрашњих проблема конфликтом са Русијом“, упозорава Билбија.

    Историчар Драгомир Анђелковић, у телефонском укључењу, осврнуо се на чињеницу да руски званичници листом, када говоре о НАТО-у, помињу Балкан, посебно бомбардовање Југославије.

    „НАТО се ту понео попут нацистичке Немачке и у Русији је дефинитивно преовладавала свест да је Руска Федерација следећа на мети. Ти догађаји су донекле утицали и на долазак Путина на власт. Руска владајућа елита увидела је да ће њени интереси бити угрожени и бити сведени на ниво индијских махараџа у доба британског колонијализма ако Запад завлада Русијом“, објашњава Анђелковић, истичући да су чак и они Руси који су били релативно пријатељски настројени према Западу схватили да их тај Запад прихвата искључиво на неоколонијални начин.

    Зато је, наглашава, бомбардовање „тачка преокрета“ која је Русију дефинитивно пробудила, подстакла енергичну акцију државе ка консолидацији земље и од те тачке почиње рађање моћне државе.

    „Управо бомбардовање Југославије је била каписла која је преокренула многе ствари, не само у Русији него и у свету. Добили смо и много храбрију Кину“, додаје Билбија.

    Кад је реч о деловању Алијансе на Балкану, Митар Ковач истиче да се несамосталност Европе од НАТО-а и САД преноси и на овај регион.

    „Логика САД је да што више помере границу на исток“, каже Ковач, напомињући да се у том процесу често кривотвори воља народа или се одлуке доносе мимо воље народа, као у Македонији и Црној Гори. „Ситуација је слична и кад је у питању МАП у Босни и Херцеговини“, упозорава генерал и додаје да би и Србију радо видели у Алијанси.

    Међутим, око 80 одсто људи у Србији је против учлањења у НАТО.

    „Па како и не би. Да је од Русије народ претрпео оно што је претрпео од НАТО-а, верујем да би забранили да иједан Рус слети у Србију. А ми долазимо данас у позицију да гледамо шта нам нуди Запад, који је изнео из Србије 55-60 милијарди, а онда се на сва звона експлоатише како је Србија добила две милијарде кредита или инвестиција. Ми говоримо о процесу где НАТО жели да убрзано усиса Балкан“, објашњава Ковач, али и констатује да су у региону присутне и Кина и Русија.

    „Није Европа нити Балкан колонија Немачке или САД. По чему би оне имале више права на Балкан него Русија и Кина?“, пита он.

    Србија ипак, каже Билбија, није Русија, иако нам је Русија најбољи пријатељ, а не треба занемаривати ни сарадњу са Западом јер са њим имамо велику трговинску размену.

    „Морамо да водимо рачуна и да се не одричемо сасвим западног вектора. Не треба да стварамо тло за антизападну политику“, каже Билбија, док Ковач оцењује да Србија треба да буде добра и са Истоком и са Западом, и да остане и војно и политички неутрална.

    „Можемо страдати уколико се будемо дословно ставили на једну или другу страну. Морамо гледати своје виталне националне интересе по сваку цену“, поручује генерал.

    На питање може ли Србија из погоршања односа Русије и НАТО-а да извуче дебљи крај, Билбија одговара да ми увек извлачимо дебљи крај када Русија слаби.

    „Када Русија јача, и ми јачамо. Сукоб, наравно, и нас увлачи у непријатности. Ипак, снажна Русија нама иде у прилог, чим је слаба — повлачи се. Али сада је овде присутна, као и Кина, која много улаже у регион, па ће бранити своје економске интересе. Имамо активну позицију и имамо на кога да се ослонимо“, оцењује на крају Билбија.

    Тагови:
    НАТО, Русија, односи, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога