Слушајте Sputnik
    Косовски Албанци у униформама ОВК током церемоније Ноћ пожара у селу Преказ 7. марта 2017. на дан кад је 1998. убијен Адем Јашари.

    Чека ли Европа „велику Албанију“, па да настави интеграције

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11435
    Пратите нас

    Приказ способности Војске Србије на аеродрому у Батајници, безбедносна ситуација, сарадња са Кфором, обнављање oбавезног служења војног рока теме су о којима смо у емисији „Од четвртка до четвртка“ разговарали са бившим начелником Генералштаба, генералом Љубишом Диковићем.

    Иако није на челу Генералштаба већ годину дана, Диковић је у великој мери заслужан за оно што је Војска приказала у Батајници. Чињеница је да се ради на модернизацији средстава наоружања и набавци ратне технике из иностранства.

    Приказ је био организован, дисциплинован и моћан. Сваком грађанину Србије заигра срце кад види онакве војнике, опремљену војску, средства и технику. Али, видео сам нешто што се на први поглед не види, а то је одлучност људи да изврше сваки задатак и да бране земљу. Требало би наставити улагања овим темпом у војску и њене људе, јер је то улагање у безбедност Србије и грађана“, рекао је наш саговорник.

    Највећи безбедносни ризици

    Македонија и Албанија нису добиле зелено светло за почетак преговора са ЕУ и постоје одређене процене да може да се пољуља стабилност региона.

    Диковић сматра да простор Балканског полуострва, па и Југоисточне Европе никако не може да нас чини спокојним. Он каже да су војни аналитичари у свету сагласни да до сукоба долази на тим рубним подручјима, било да су они цивилизацијски, верски или етнички, што све у суштини Балкан и јесте. Генерал упозорава да постоје озбиљни безбедносни ризици на простору Балкана, не само у Македонији и Албанији, већ је ту и нерешено питање Косова.

    „Тамо лако може да дође до великих проблема ако ствари измакну контроли. Надам се да ће бити довољно мудрости и памети и да ће сви радити оно што ми радимо, у смислу јачања безбедности, сарадње и поверења. Слободан сам рећи да ми предњачимо у томе, јер не видим на другим странама толико воље и жеље да се гради мир. На крају крајева, питање ’велике Албаније‘ је питање највећег безбедносног ризика. Можемо поставити тезу зашто се то сада дешава са Албанијом и са Македонијом? Можда се чека да се створи ’велика Албанија‘, па тек онда да се спроведе тај интеграциони процес, што би било изузетно опасно“, рекао је Диковић.

    Нема поверења у Кфор

    Иако многи апострофирају таксе као проблем због којих је престао дијалог Београда и Приштине, генерал Диковић каже да ништа мање значајна није ни чињеница да такозвано Косово има војску коју су створиле САД и НАТО

    „Они све чине да морално оснаже своје припаднике, јер економске прилике на простору Косова нису сјајне. Опремање углавном долази из донација САД, Турске и Немачке, а тако јачају капацитете, што нама не иде у корист. Када причате са људима из НАТО-а, они кажу да на Косову морају да имају снаге које ће интервенисати у случају непогода и елементарних катастрофа, а онда кад их питате да ли се у тим околностима интервенише са калибрима наоружања преко 14 мм, са топовима или са оклопним возилима — онда нема одговора. Ипак, далеко су иза наше војске по капацитетима, али само ако изузмемо чињеницу да немају помоћ НАТО-а“, нагласио је наш саговорник.

    Он се нада да ће они који су задужени да се брину о безбедности то чинити на најбољи начин и да се неће поновити 2004, када је Кфор спавао.

    Немам поверење у све припаднике Кфора. Њихов састав долази из различитих земаља, некима сам веровао, а некима нисам. На крају, сви су се идентификовали 2004. и сви су показали шта желе и како би поступили у некаквој сличној ситуацији. Био сам задовољан односом италијанских команданата Кфора. У случају да дође до сукоба, а могу бити изазвани, мислим да би велико питање било компактност деловања снага Кфора, управо имајући у виду да састав снага чине војници из тридесет земаља“, објаснио је бивши начелник Генералштаба.

    Наменска индустрија 

    На приказу способности Војске Србије видели смо да Србија данас располаже и својим наоружањем. Диковић сматра да је срећа што смо успели да сачувамо капацитете наменске индустрије после агресије 1999.

    „Данас са поносом можемо да кажемо да можемо сами да обезбедимо опрему и наоружање за неке родове и службе. Што се тиче земаља у региону, нису ни други спавали — Хрватска развија своје капацитете, као и БиХ, али ми сарађујемо са свима и то никога не треба да забрињава. Напротив, то треба форсирати, јер смо некада имали заокружене капацитете за све што нам је било потребно“, нагласио је генерал. 

    Он додаје да сада имамо шансу да направимо продоре и да будемо и извозници наоружања и опреме, а не само увозници, јер ћемо имати проблем ако се ослонимо искључиво на куповину наоружања.

    Војска Србије добродошла у свим земљама

    У току је вежба „Словенски штит 2019“ са припадницима Руске Федерације, али бројке показују да Србија има више вежби са НАТО земљама.

    „Сви желе са нама да сарађују. Са земљама НАТО-а имамо на годишњем нивоу више од стотину активности, кроз вежбе, школовања и усавршавања, а са Оружаним снагама Руске Федерације имали смо једну-две активности. То је било једва да кажемо да имамо војне билатералне односе. На срећу, ствари се мењају, и радује ме раст активности и са Русијом и Кином и са свим великим, али и мањим земљама“, нагласио је генерал.

    Обавезни војни рок

    Већ неколико година Србија разматра обнављање обавезног служења војног рока, али не треба одлучивати напречац, каже наш саговорник.

    „Брзоплето смо донели одлуку да укинемо обавезно служење војног рока, сада не треба бити брзоплет, па опет брзо доносити неке друге одлуке које су дијаметрално супротне. Суштина је да имамо развијен систем за обуку грађана за поступање у случају угрожавања безбедности државе, па и у случају непосредне ратне опасности у ратном стању. Како ће се то све организовати — да ли ће то бити кроз обавезно служење војног рока, да ли ће бити на неки други начин или комбинација свега тога, то су питања о којима треба расправљати“, каже Диковић и додаје да слобода нема цену, а да бисмо је имали, морамо да имамо снаге које ће да је штите.

    Питање које Диковић поставља јесте да ли стотину хиљада наоружаних људи може да одбрани Републику Србију од агресије са било које стране.

    „На крају крајева, не треба се ни коцкати и мислити да неће бити никаквих сукоба и ризика. То не зависи само од нас, али ми морамо имати одговор на све. Али, има времена за одлуку о обнављању обавезног служења војног рока“, рекао је бивши начелник Генералштаба.

    Тагови:
    наоружање, Велика Албанија, Љубиша Диковић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога