Слушајте Sputnik
    Стални представник Крима при председнику Русије Георгиј Мурадов

    Крим широм отвара врата за сарадњу са Сиријом и афричким земљама

    © Sputnik / Александр Натрускин
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    0 491
    Пратите нас

    Европске земље одлично схватају да антируске санкције наносе штету свим странама, па је за две-три године могућ „заокрет са пута санкција“, уверен је стални представник Крима при председнику Русије Георгиј Мурадов.

    О томе, као и о заједничким пројектима Крима и Сирије, односима Крима са афричким земљама, Спутњик је разговарао с Мурадовом, који је и вицепремијер Владе Крима.

    Представљали сте Крим на форуму „Русија-Африка“ одржаном крајем октобра у Сочију. Какви су Ваши утисци?

    — Када је реч о руско-афричким односима, први пут је организован догађај овог значаја и величине. Шта нам то говори? Пре свега да Русија има довољно економске моћи и политичке воље да подигне односе са Африком на нови ниво. Афрички континент је тренутно један од региона са највећим привредним растом на свету.

    Што се самог Крима тиче, међу руским регионима он је географски најближи афричком континенту. Северна Африка нам је најближа, а ту се налазе велике и моћне земље, као што су Египат, Алжир, Мароко, Тунис и Либија. Нажалост, у Либији је и даље компликована ситуација. Међутим, за Крим је то такође тачка од посебног интереса, а као што је познато, Крим сарађује и са државама у којима постоје политичке потешкоће, као што је на пример Сирија.

    Лука у Севастопољу
    © Sputnik / Алексей Мальгавко
    Лука у Севастопољу

    Крим је био интересантан као место где су студирали афрички студенти. Њих можемо послати да студирају и у Сибиру или на Далеком истоку, али им је Крим много ближи, ако узмемо у обзир временске услове. И специјализација коју нудимо студентима на Криму је за њих такође интересантна. То су медицина, грађевина, архитектура, пољопривреда, туризам и угоститељство. Десет хиљада афричких студената је дипломирало на универзитетима на Криму. Стога ћемо повећавати напоре у том правцу. И сарадња у области трговине има перспективу, а за афричке земље су изузетно интересантни производи са Крима. 

    Крим има и седам лука, а оне нису у потпуности искоришћене и регулисање транспорта са Северном Африке је такође веома перспективна ствар.

    Сирија је један од главних трговинских партнера Крима. Како напредује рад у том правцу?

    — Недавно смо потписали пословни споразум о трговинско-економској и научно-техничкој сарадњи, који је потврдила Влада Русије. Завршили смо изградњу трговачког дома, процес је био мало успорен, али то није наша кривица.

    Већ су потписани уговори у вредности од неколико милиона долара. То су за сада први кораци.

    Притом, западне државе настављају санкциону политику, иако ми се чини да све то неће трајати још дуго, зато што је расположење и у политичким круговима и у јавном мнењу такво да са санкцијама треба престати. Зато што, изузев политичке опасности и економске штете, то не доноси ништа ниједној страни. А они имају више губитака него ми. Посебно су тога свесни у Европи.

    Када очекујете да ослаби санкциони притисак?

    — Још две-три године и биће направљен заокрет на том путу санкција.

    Пријатељи Крима

    Има ли нових држава у међународној организацији „Пријатељи Крима“? 

    — Оне се стално појављују. Почели смо са 15, затим их је било 30, а сад већ има између 35 и 37. Чар тог међународног удружења је што оно није формална организација, ми нисмо регистровани. Све који желе да буду пријатељи Крима ми сматрамо својим пријатељима. Не правимо списак, али знамо. Људи из већине земаља нам се обраћају и кажу нам: „И ми желимо да се укључимо у тај међународни покрет за истину о Криму.“

    Које државе су позване на Јалтински форум у априлу следеће године?

    — Тренутно желимо да ставимо посебан акценат на међурегионалну сарадњу. Региони у многим државама имају велику самосталност и сопствене могућности. Такође су присутни и када је реч о стварању широког партнерства градова. Ми чак разматрамо идеју да се формира међународно удружење градова са античким наслеђем. На самом Криму има најмање десет градова са античким наслеђем. То нам такође даје не политичке, већ културне, научне тачке развоја. Ми доста успешно пробијамо блокаду, коју покушавају, тачније раније су покушавали да спроведу против нас, а сада је апсолутно очигледно да ретко ко има тако широке међународне везе као Крим.

    Зграда Државног савета Републике Крим у Симферопољу
    © Sputnik / Артем Креминский
    Зграда Државног савета Републике Крим у Симферопољу

    У току године нас посети између 100 и 150 страних делегација. И што више траје информативна агресија поводом Крима, то све већи интерес показују наше стране колеге за оно што се стварно дешава на Криму. А када они долазе код нас, увере се да је све потпуно супротно. И то у њима буди жељу и интерес за рад са нашом републиком.

    Позвали смо лидере ОЕБС-а и УН да дођу на Крим и да не слушају лажне изјаве. Они се и даље двоуме због чињенице да не знају како да дођу на Крим. Са украјинском визом не могу и зато ми сад са Министарством спољних послова радимо на тим механизмима.

    Воз преко Кримског моста

    У блиској будућности очекујемо отварање железничког дела Кримског моста. Какав ефекат ће, према Вашем мишљењу, он имати на развој региона?

    — То је пре свега повећање броја туриста. То је и повећање теретног превоза и смањење његове цена. Железницом можемо превести неколико десетина милиона тона терета годишње, а Криму је потребно свега пет-шест милиона. Зашто је таква железница изграђена? Да бисмо укључили наше кримске поморске луке у међународну трговину.

    У априлу је саопштено да је Крим спреман да обнови трајектне везе са Турском. Шта је одлучено по том питању?

    — Настављамо дијалог са Турском. Турски бизнисмени долазе, они су спремни за то. Ми смо такође спремни, али политика турских власти је препрека томе. Наши односи са Турском су све срдачнији и отворенији.

    Злато Скита

    У апелационом суду Амстердама се наставља разматрање случаја злата Скита. Из Кримског музеја су раније изјавили да су суду доставили све доказе о власништву над колекцијом. Да ли рачунате на то да ће одлука суда бити у корист Крима?

    — Са становишта међународног права постоје потписани уговори између Источно-кримског историјско-културног музеја и Херсонског музеја и Музеја „Аларда Пирсона“ у Холандији. Тамо пише црно на бело: после изложбе вам враћамо експонате. И тамо се налазе потписи директора оба музеја. То су уникатни експонати, непроцењиве вредности.

    Кажу да је са становишта закона све јасно, али Запад је стопирао враћање изложбе. Пратићемо развој догађаја. Уколико се настави антируска агресивна линија, оваква ситуација с том изложбом ће се наставити. Ако пак дође до отрежњења, ситуација ће се променити набоље.

    Шалу на страну, има позитивних момената. Иако сам раније био доста песимистичан, сада се појавио, дипломатски речено, суздржани оптимизам.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога