Слушајте Sputnik
    Матија Бећковић

    Ексклузивно: Матија Бећковић открива шта му је рекао један чоек /видео/

    © Sputnik / Дејан Симић
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Пише
    31754
    Пратите нас

    На свој 80. рођендан академик Матија Бећковић део слављеничког расположења поделио је са Спутњиком. Уз шампањац и добре жеље, овом младом осамдесетогодишњаку поставили смо осам питања, пошто, како сам Матија рече, нула није број.

    Тако смо овог 29. новембра заједно заокружили једaн важaн датум српске културе и обележили јубиларни рођендан нашег, по многима, највећег живог српског песника.

    Ви сте и пре осамдесете одлучили да будете млађи, па још млађи… Од јуче, после промоције нове књиге, најављујете да ћете поново да се родите… И, добро, ко сте Ви данас, Матија, како се то „ћерате“ с временом? Знате ли да светска индустрија лепоте за тај „анти-ејџ“ рецепт не би жалила новаца?

    — Као што сте рекли, написао сам прво „Кад будем млађи“, па „Када будем још млађи“, тако да је било логично да се поново родим. А то значи — први пут сам се родио не знајући за то и не учествујући у томе. Нит’ сам бирао када ћу се родити, ни где ћу се родити. Па сам одлучио да сада то преузмем у своје руке и да ја о томе одлучујем. И рекли сте да ћете ми поставити осам питања. То само значи да нула није број и да сада разговарате са једним осмогодишњаком, што ће рећи — не знам како изгледају старији људи када су осамдесетогодишњаци тако млади и свежи.

    Како се породица носи са тим живахним осамдесетогодишњаком: ћерке, сестра, брат, синовци, унуци… Имате утисак да понекад пожеле да Вас врате у време пре последње књиге — у пренатално доба?

    — Ту се већ ми такмичимо ко је од кога старији и опет испада да сам ја најмлађи. Негде сам већ споменуо да у мојој породици тријумфује слово „Љ“. Тако се звала, са тим словом „Љ“ је била она која је родила Људмилу и Ољу, тако се звао мој брат, а и сестра — Љубо и Љубица. А родило их је оно латинично „В“, које, када се окрене наопачке — постаје ћирилично „Љ“. У том знаку смо ми живели и, хвала Богу, још живимо.

    Да ли Вас весели што, поред матерњег, говорите и црногорско-српско-босанско-хрватски језик или сматрате да сте то давно савладали и именовали књигом „Куку и леле“? Да ли је добар тај превод — „Куку и леле“?

    — Сваки наш човек је у наше време постао полиглота. Говори по неколико језика, а за сваки тврди да је аутохтон и једини. Једна жена која је судски тумач у Бечу је имала визит-карту са поређаним свим тим језицима и показивала ми је ту карту и причала је како се у суду не могу чудом начудити да она зна све те језике, а да је то, у ствари, све један језик и да се неки народ са собом тако духовито шали. А што се превода тиче, то је први пут да нешто добија у преводу, а губи у оригиналу.

    Имате ли намеру, сада када сте 80 година млађи, да нам коначно кажете шта Вам је то давно рекао „један чоек“ и какве су то тајне садржане у речима, толико снажне да нам од њих свима „зуби попадаше“? И да ли се и Вама од тог чоека — занебесало?

    — Језик је наша највреднија установа и у њој имамо више него игде друго. Понављао сам више пута да немамо ни у једном архиву, ни у једној библиотеци, ни у једном музеју, оно што имамо — у језику. И да је на нашем, српском језику, створено толико бесмртних дела која су овенчана највећим наградама и признањима. А тај језик је рађао своје песнике. И то их је рађао у свим временима, у најтежим временима. Оно што је највредније, створено је у најтежим временима, у петовековном ропству. Али и дан данас се у најтежим условима и тамницама ствара оно највредније што имамо. Да споменемо Петера Хандкеа, који је добио Нобелову награду, а сматрају га највећим мајстором и најрафиниранијим сином немачког језика. То је био и разлог да буде овенчан, а да све друго бива неважно и споредно. А сад сте имали прилику да је шведска принцеза била у Сарајеву, па су код ње тамошњи функционери ургирали да она позове на одговорност Нобелов комитет, јер су они њу заменили са Ђуром Пуцаром и мислили да она стално може да позива на одговорност Нобелов комитет и да их смењује или поставља и да им наређује кога да награђују.

    Свечана атмосфера у редакцији Спутњика - рођендан Матије Бећковића
    © Sputnik /
    Свечана атмосфера у редакцији Спутњика

    Да ли млади осамдесетогодишњак Матија има намеру да и у будућности истрајава у ставу да је Косово најскупља српска реч? Ово је, ипак, време великих распродаја, можда је тренутак да потражите неку јефтинију?

    — Али то је касно. Она је на престолу нашега језика то место заузела пре шест векова. И то је речено и решено једном заувек. И ту нема никакве ревизије.

    Очекујете ли да Вам пријатељи честитају рођендан на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму? Хоће ли бити лајковања, шеровања, ретвитовања?

    — Биће. И већ се цело јутро претвара мој телефон у лонац и титра као на плотни. Сваки живот је, у ствари, једно уметничко дело. И тога ми постајемо свесни тек накнадно. А од нас зависи какво је то дело. Али без обзира шта ми радимо, сама чињеница да живимо требала би да буде најважнија креација и најважније дело свакога човека. Као што каже мој имењак Прота Матија Ненадовић, који је под старост написао мемоаре, посвећујући их само својој деци, а када их је његов син објавио, испоставило се да су то најлепше написани мемоари на српском језику. А они, као што знате, почињу тако што је тај почетак проглашен бољим почетком од Шатобријанових мемоара, који су до тада словили као први и најлепши. А то је отприлике било оно као што стари храст када дође време почне да губи гране, тако и човек, и ја, ево, осврћем се на свој живот и не налазим ништа у мом животу због чега би ме моја савест прекоревала. Живео сам тако да су војсковође чекале заповести из мојих уста, а опет сам доживљавао да на ноге устајем пред онима који су ми слуге били. А то је наук да се у добру не понесете, а у злу не понизите.

    Рођени сте у истом дану кад и Брозова Југославија, али је она, за разлику од Вас, поклекла и нестала. Да ли зато што није била од тврдог ровачког камена?

    — Велики део мога живота овај дан се честитао Републици. А од недавно се честита — мени. А то је дан Светог апостола Матеја. А Светог апостола Матеја је био прекрио онај водопад у Јајцу. Tа држава која је у Јајцу створена, низ тај водопад се и обрушила и нестала. Тако да смо се ујединили са вером да смо једно, разјединили са уверењем да немамо ништа заједничко и да нам нико није даље од оних са којима смо били збратимљени.

    Академик Бећковић у студију Спутњика са уредницом Дејаном Вуковић
    © Sputnik / Дејан Симић
    Академик Бећковић у студију Спутњика са уредницом Дејаном Вуковић

    На почетку беше љубав… Нико своју жену није опевао за вечност тако као Ви. Да ли и на овој рођенданској торти горе свећице које је давно упалила Вера Павладољска?

    — Стеван Раичковић, који је имао сличну судбину — остао је удовац и писао је онда љубавне песме својој преминулој драгој — ми је казао: „Није то исто што сам ја написао док је она била жива, што је видела својим очима, и оно што сам писао постхумно“. Душко Радовић, који је, такође, рођен на данашњи дан, ми је постављао разна питања која се нису могла чути од неког другог, а и ја се тога нисам сетио. Он ме је питао: „А ко се још осим тебе оженио са својом првом љубави?“.

    Срећан рођендан Матија!

    Тагови:
    рођендан, Матија Бећковић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога