Слушајте Sputnik
    Руски ледоломац на Арктику

    Москва упозорава: САД покушавају да успоставе контролу над ресурсима Арктика

    YouTube / Timelab Pro
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    0 156
    Пратите нас

    Под маском супротстављања вештачки надуваним руским и кинеским претњама, Америка покушава да осигура војну супериорност с циљем успостављања контроле над ресурсима и транспортним путевима у Арктичком региону, оцењује у интервјуу за Спутњик специјални изасланик за међународну сарадњу на Арктику у руском Министарству спољних послова Николај Корчунов.

    Прошле недеље је завршен састанак високих званичника Арктичког савета. Које теме су биле на дневном реду?

    — Заседање Арктичког савета окупило је више од 120 представника из осам земаља-чланица Организације, њених шест „сталних чланица“, шест радних група и више од 30 посматрача. Одржан је и посебан састанак представника радних група и посматрача Арктичког савета, посвећен перспективама ближе сарадње приликом реализације конкретних пројеката. Настављамо са прагматичним радом, оријентисаним на постизање конкретних резултата.

    Раније је било говора о могућем одржавању самита арктичких држава, али до сада састанак није одржан.

    — У интересу очувања мира и стабилности на Арктику залажемо се за развој дијалога између арктичких држава на свим нивоима. С тим у вези, верујемо да идеја о организовању арктичког самита заслужује пажњу.

    Николај Корчунов:САД покушавају да успоставе контролу над ресурсима Арктика
    © Sputnik / Нина Зотина
    Николај Корчунов:"САД покушавају да успоставе контролу над ресурсима Арктика"

    Да ли је могуће формирање нове платформе на којој ће земље из региона разматрати питања војне безбедности Арктика?

    — Компликовани проблеми, све већи ризици и изазови на пољу безбедности са којима се суочавају арктичке државе захтевају консолидацију њихових напора у формирању механизама за одговорно управљање регионом у интересима одрживог и складног развоја арктичког региона.

    Арктички савет је с правом постао централни форум који се бави проблематиком такозване „меке“ безбедности, која укључује еколошке ризике и климатске изазове који мењају биодиверзитет.

    Посебан значај добијају питања јачања потенцијала брзе реакције на могуће ванредне ситуације, као и јачање координираних напора за развој широке регионалне сарадње у суровим поларним морима. Пример такве сарадње је Арктички форум обалске страже. Заснован је на панарктичким споразумима, који су дефинисали механизме за потрагу и спасавање, као и механизме одговора у случају када се арктичко море загађује нафтом.

    Подржавамо обнављање војно-политичког дијалога арктичких држава у пуном формату у циљу разматрања питања такозване „тврде“ безбедности. Ефикасан механизам за одржавање регионалне стабилности био је годишњи састанак начелника Генералштабова оружаних снага држава-чланица Арктичког савета. У интересу наставка заједничког рада, предлажемо да први корак буде обнављање контаката на нивоу војних стручњака арктичких држава.

    Руски председник Владимир Путин је на маргинама Источног економског форума позвао партнере из иностранства да користе Северни морски пут за транспорт. Које земље су се одазвале на позив?

    Северни морски пут је најкраћа морска маршрута између европског дела Русије и Далеког Истока, то је један од путева оптимизације глобалних токова саобраћаја. Он ће несумњиво допринети и економском развоју руског Арктика и развоју Севера Европе и Аљаске. Да би Северни морски пут постао заиста оптималан, потребно је уложити још много труда.

    Руски атомски ледоломац на Северном морском путу
    © Sputnik / Майстерман
    Руски атомски ледоломац на Северном морском путу

    Надамо се да ће океанографска научна експедиција „Северни пол 2020“, која је заказана за следећу годину, пружити тачну представу о процесима који се одвијају на Арктику, али и податке који ће бити неопходни у процесима економског развоја региона.

    Како ће се контролисати еколошка ситуација у области Северног морског пута?

    — Изјаве појединих транспортних компанија да неће користити Северни морски пут под изговором да се брину о еколошкој ситуацији немају везе са реалношћу, јер би алтернативни путеви били дужи и трошило би се више горива, што би проузроковало више еколошких проблема. Русија предузима мере које ће осигурати безбедност пловидбе и свести на минимум ванредне ситуације. У региону као што је Арктик нам не требају пратиоци него партнери у заједничком раду, а партнерства тестирана на Арктику су драгоцена.

    Раније је министар одбране Данске Клаус Јорт Фредериксен рекао да су спремни да распореде ловце на Гренланду, уколико авиони које Русија планира да пошаље на острво архипелага Земља Фрање Јосифа наруше ваздушни простор острва. Да ли ће Русија предузети неке мере, уколико се на острву појаве амерички борбени авиони?

    — Не руководимо се нечијим хипотетичким сценаријима, који су изграђени на спекулацијама у духу „хладног рата“. Упорно се залажемо за економски, а не искључиво војни развој Арктика. Руски војни авиони изводе летове и руски бродови плове, али строго поштујући међународне правне стандарде.

    На Арктику нема проблема који би морали да се решавају силом. Напротив, Арктик посматрамо као регион са ниским потенцијалом за ескалацију тензија, али са великим потенцијалом за сарадњу.

    Интернационализација војне активности на Арктику, коју погоршавају повећане активности снага НАТО-а у региону, постаје све уочљивија и проузрокује војно-политичке тензије. Земље које су далеко од Арктика почеле су да укључују Арктик у зону својих војних активности.

    Како коментаришете изјаву шефа Северноамеричке ваздушне команде (НОРАД) Теренса О'Шонесија да је неопходно повећавати војни потенцијал Вашингтона на Арктику, јер, како је рекао, уколико Русија одлучи да употреби против Америке крстареће ракете, бомбардере и хиперсонично оружје, то ће учинити са Арктика?

    — САД већ традиционално оправдавају било какве акције повећања свог војног потенцијала наводним „агресивним понашањем“ Русије. Међутим, наша држава никоме не прети. Према Војној доктрини наше земље, Русија задржава право да употреби „нуклеарни штит“ само у два изузетна случаја — као одговор на употребу нуклеарног и другог оружја за масовно уништење против ње и (или) њених савезника, и у случају агресије на нашу земљу уз примену конвенционалног наоружања, када је угрожено постојање наше државе.

    Ратна морнарица САД и њихови савезници током војних вежби на Арктику
    © Фото : www.army.mil
    Ратна морнарица САД и њихови савезници током војних вежби на Арктику

    Међутим, Вашингтон има потпуно другачији приступ. У основи свих обновљених америчких војних доктрина лежи непријатељски набој према нашој земљи. Притом је значајно повећана улога нуклеарног оружја у осигуравању националне безбедности и одређен је стратешки правац ка тоталној супериорности САД над било којим потенцијалним противником. У америчкој нуклеарној доктрини, где се Русија директно назива главним противником, примећује се да теже томе да допуштају, па чак и оправдавају ратовање уз употребу нуклеарног оружја.

    Сагласно документу, Вашингтон готово сваку употребу војне силе против САД може тумачити као повод за нуклеарни одговор „агресору“. Штавише, аутори доктрине такве „ванредне околности“ не ограничавају само на војне сценарије. Када је реч о будућности, може се закључити да САД своје нуклеарно оружје не разматрају само као средство за стратешко одвраћање, него као практично оружје на „бојном пољу“.

    Арктичке стратегије Министарства одбране и Обалске страже САД, које су обновљене у априлу и јуну ове године, сведоче о фокусирању на војно освајање Арктика. Пентагон је обелоданио планове за спровођење операција у циљу осигурања „слободе пловидбе“, укључујући и пловидбу делом региона који припада Русији.

    Због тога Американци јачају војне поморске снаге у северном и северозападном делу НАТО-а. Након самита НАТО-а у Бриселу у јулу 2018. године донета је одлука о формирању нове структурне јединице — Атлантско-арктичке команде. Сваке године се повећава обим и учесталост заједничких војних вежби Америке и НАТО-а у том региону. На борбену дужност је поново ступила Друга флота америчке ратне морнарице, чија зона одговорности обухвата Северни Атлантски океан и Баренцово море.

    Ракета за пресретање копненог базирања у војној бази Форт Грили на Аљасци
    © CC BY 2.0 / U.S. Navy Petty Officer 1st Class Dominique A. Pineiro
    Ракета за пресретање копненог базирања у војној бази Форт Грили на Аљасци

    У току је развој северног сегмента глобалног америчког система ПРО. Планирано је да се до 2023. године на Аљасци размести 20 ракета за пресретање, поред 44 ракете које се већ тамо налазе. У ствари, плански се формира јединствени интегрисани систем ПРО око наше територије, који је саставни део офанзивног потенцијала. Уз то, након повлачења САД из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета постоји реална могућност за размештање америчких ракетно-нуклеарних средстава средњег и кратког домета у различитим деловима света, укључујући и север. Све указује на то да, под маском супротстављања вештачки надуваним руским и кинеским претњама, САД обезбеђују војну и техничку супериорност која би им омогућила да диктирају своје услове с циљем успостављања контроле над ресурсном базом и транспортним путевима у Арктичком региону.

    Тагови:
    Арктички савет, северни морски пут, Северни пол, север, претње, америка, Арктик, русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога