Слушајте Sputnik
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Пише
    14942
    Пратите нас

    Тачно пре шест година, на Сретење Господње, један од најцењенијих стручњака за развој и инвестиције у Србији Махмут Бушатлија прекинуо је традицију дугу 500 година и из исламске вероисповести прешао је у православље. Данас каже да са задовољством иде на литије подршке Српској православној цркви у Црној Гори.

    Потомак Станка — Скендер-бега Црнојевића и Махмут-паше Бушатлије, Махмут Бушатлија вратио се 15. фебруара 2014. године у православну веру. На крштењу је добио име Станко, а та света тајна је обављена у цркви на Ћипуру, на гробу његовог чукундеде Ивана Црнојевића, који ју је и подигао.

    Махмуту Бушатлији кум био Амфилохије

    Крштење је обавио секретар Митрополије црногорско-приморске, архијерејски протопрезвитер, цетињски отац Обрен Јовановић, а после крштења је Архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски Амфилохије миропомазао свог новог кума — Станка.

    За саговорника емисије „Од четвртка до четвртка“ Махмута Бушатлију није било дилеме да ли то треба да учини.

    „Ја сам, као и сви други у мојој породици, ових 500 година живео са јасном дефиницијом нашег порекла — ми смо Црнојевићи и сматрали смо да смо Срби. Чак смо се мој отац и ја посвађали са политичарима који су седамдесетих година прошлог века у БиХ стварали муслиманску нацију. Ми смо били исламизирани, али не и потурчени, како многи у Црној Гори воле да кажу“, рекао је Бушатлија.

    Црнојевићеву главу чува Цетињски манастир

    О митрополиту црногорско-приморском Амфилохију има само речи хвале и каже да му је више него част то што му је управо он био кум. Додаје да се са њим упознао пет, шест година пре повратка у православље, и да је при том сусрету тражио да му врати главу његовог претка, чија лобања се чува у Цетињском манастиру, да га сахрани на пристојан начин.

    „Он ме је скрушено молио и објаснио цео историјат, да не мислим да се они не односе добро према тој лобањи. Напротив, рекао је да су они њени чувари, зато што их је на то обавезао Петар Први Петровић Његош. Мој деда је страдао у некој чарки са црногорском војском, и када су Његошу донели Црнојевићеву главу, он је рекао: ’Многи би се у црно завили у Црној Гори да знају кога сте убили‘, водећи рачуна о томе да је требало да знају да је он био Црнојевић“, каже Махмут Бушатлија.

    Махмут Бушатлија у емисији Спутњика Од четвртка до четвртка, ауторка Наташе Милосављевић
    © Sputnik /
    Махмут Бушатлија у емисији Спутњика "Од четвртка до четвртка", уреднице Наташе Милосављевић

    Мало која литија је била без мене

    Наш саговорник много времена проводи у манастиру Острог и ни мало му није пријатно када чује данашње политичаре који кажу да је то имовина Црне Горе, а не Српске православне цркве. Начин, каже Бушатлија, на који се та политика према Цркви у Црној Гори одвија је потпуно ван контекста, не само за 21. век, већ и за 20. век.

    „Ни на који начин државе не могу сада да претендују да они буду оснивачи цркава или да буду носиоци њихове имовине. У европској историји само се два пута десило да је држава национализовала црквену имовину — први пут у Француској револуцији, а други пут у Октобарској. Додајмо само да је Француска револуција јасно дефинисала да то постаје државна имовина и да држава треба да се о њој и стара, али да не може да промени њену намену, нити да држава утиче на пасторални живот цркве“, објашњава наш саговорник.

    На питање да ли је био на некој литији посвећеној подршци Српској православној цркви, Бушатлија каже: „Мало која литија је била без мене“.

    Истиче да је и даље живог духа и да осећа потребу да учествује у таквим покретима, који су манифестација пробуђене грађанске свести која недостаје свим бившим југословенским републикама.

    „То је нека врста отрежњења од привида демократизације и неуспешне транзиције. Литије имају верску форму, али ако уђете мало дубље, па погледате ко се све на њима окупља, то онда постаје један грађански покрет, јер ту имате и оне који за себе сматрају да су Црногорци, и оне који се изјашњавају да су Срби, али има и оних који немају никакве везе са православљем, а подржавају одбрану тих светиња, просто водећи рачуна и о својој имовини“, каже Бушатлија.

    Он поставља питање шта обичан човек може да очекује, ако неко хоће да стави шапу на светињу као што је Острог, која је позната у целом свету по томе што није само православно светилиште. Наш саговорник објашњава да тамо врло често види туристе из муслиманских земаља, па чак и неверујуће људе који убрзо промене своје мишљење.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога