Слушајте Sputnik
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11664
    Пратите нас

    Очигледно забринут за судбину пакта на чијем је челу, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг недавно је формирао експертску групу која има задатак да понуди препоруке за будућност западне алијансе. Овој дискусији прикључио се сад и утицајни амерички магазин „Нешенел интерест“ – тако што је набројао 10 разлога због којих НАТО више није потребан.

    Иако то није и званично речено, јасно је да је Столтенбергов експертски тим основан не би ли се некако реаговало на дијагнозу француског председника Емануела Макрона о „можданој смрти“ НАТО-а, и на његову подједнако превратничку оцену да Русија више није непријатељ западног војног пакта. Штавише, да је она пожељан партнер у изградњи колективне безбедности.

    Поткопавање глобалне безбедности 

    Треба имати у виду и да се Макроново непријатно признање само надовезало на ранију тврдњу председника САД Доналда Трампа да је НАТО превазиђен; све и ако је у међувремену Трамп од таквог става, макар на речима, одустао.

    „Нешенел интерест“, магазин чији је почасни председник Хенри Кисинџер, у тексту под насловом „Да ли је НАТО и даље неопходан?“ као да настоји да докаже да ни Трамп ни Макрон, заправо, не греше. И тврди да је дошло крајње време да о западном војном пакту почне да се говори у прошлом времену. Јер, како се наводи, „фундаментално је питање да ли НАТО данас повећава глобалну безбедност, или је заправо поткопава“.

    Поткопава је, уверени су аутори текста у „Нешенел интересту“, и објашњавају да више не постоје они разлози због којих је пре 71 годину НАТО основан; да је економија Европске уније 10 пута већа од руске, па Европа има сасвим довољно средстава да се самостално стара о сопственој заштити; да се НАТО ратним играма на границама Русије само додатно повећава претња нуклеарног холокауста; да пренадувани војни издаци – преко 70 одсто америчког буџета – само стварају потребу за измишљањем непријатеља, јер у томе лежи оправдање за толике трошкове, а последица је занемаривање других националних приоритета попут здравственог система – што је постало очигледно током пандемије вируса корона; најзад, да је конфликт с Русијом политички а не војни и да је стога потребна робусна дипломатија а не војска, и да је сарадња с Русијом, уместо конфронтације с њом, једини ефикасан начин да се реше безбедносни проблеми данашњег света, од тероризма до пандемија.

    Реликти Хладног рата 

    „Неизбежно је“, закључује „Нешенел интерест“, „да ће се током времена појавити и други безбедносни изазови. Ипак, седамдесетогодишњи НАТО није инструмент за њихово решавање. Време је да се окочна конфронтација и да се изгради глобални приступ безбедности, адекватан претњама данашњице и сутрашњице.“

    Да ли је НАТО заиста постао превазиђена институција? Зашто се о томе све више говори? И какве ће последице све ове расправе имати по његову будућност?

    У „Новом Спутњик поретку“ о овим су питањима говорили генерал у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, и сарадник Института за политичке студије Душан Достанић.

    Дискусија о спорној будућности НАТО-а какве раније није било у оволикој мери, објашњава Митар Ковач, „одраз је промена у међународним односима и све израженије чињенице да НАТО јесте реликт хладноратовског уређења света и потоњег процеса глобализације, који је сада доведен у питање. Имајући то у виду, нормално је да се под знак питања доведе и НАТО, и било је само питање времена када ће се то и десити.“

    „Крајем Хладног рата, када су се појавиле дискусије о будућности НАТО-а, он је покушао да се релегитимише покушајем трансформације у заштитника људских права широм света. Међутим, његова интервенција у Републици Српској и потоња агресија на нашу земљу убрзо су показале о чему се ту заправо ради,“ указује Душан Достанић, и наглашава: „Једну међународну организацију на окупу држе заједнички интереси, или заједничка претња којој су њене чланице изложене. Већ неко време је јасно да такав заједнички непријатељ у овом случају не постоји, али и да се интереси свих чланица НАТО-а више не поклапају у потпуности.“

    Хибридни рат

    Заправо, када је о интересима реч, каже генерал Ковач, „НАТО је данас потребан само мултинационалним корпорацијама, војно-индустријском комплексу и неформалним центрима моћи који инструментализују и НАТО и власти његових водећих чланица, у функцији очувања оног тока глобализације који је у њиховом интересу“.

    Промене у оваквом поретку, сматра „Спутњиков“ саговорник, започеле су избором Доналда Трампа за председника САД и његовим покушајем обрачуна с глобалистичким структурама које НАТО држе на окупу, а „измишљање руске претње, као и хибридни рат који се ужурбано води против ове земље, представљају одраз немогућности Доналда Трампа да се избори са овим глобалистичким структурама.“

    Столтенбергов тим експерата 

    О поделама унутар НАТО-а када је реч о његовој будућности и улози коју треба да има речито сведочи и састав експертског тима који је основао Јенс Столтенберг, на чијем су челу

    бивши немачки министар одбране Томас де Мезијер и амерички дипломата Вес Мичел. Поприлично незадовољство, наиме, изазвао је потез француског председника Емануела Макрона, који је за свог представника у овом телу именовао Ибера Ведрина, бившег шефа француске дипломатије који, како наводи портал „Политико“, заговара теорију „западног греха“ према Русији и притом се и јавно залаже за помирење Запада и Русије.

    „Сасвим је било очекивано што су, нестанком комунистичке претње, различите НАТО чланице почеле на различите начине да се опредељују и према Русији, али и према Кини или самој Америци – потпуно је јасно да Француска и, на пример, Пољска и три балтичке државе уопште и не могу да имају истоветан став по овим питањима... Покушај насилног задржавања тих различитих интереса и различитих перцепција у оквиру једног система, једноставно, није ни могућ, нити је природан,“ коментарише Душан Достанић.

    Притом, наглашава Митар Ковач, „демократска јавност у Европи све више увиђа да ће даљи опстанак НАТО-а бити погубан и по општу безбедност и по народе с обе стране наметнуте линије поделе. Зато и јачају суверенистички покрети који се опиру овом стању перманентних тензија и подела, а то ће неминовно утицати и на сам процес одлучивања унутар ове организације.“

    Ипак, напомиње Достанић, „у овом тренутку тешко је проценити колики је заиста потенцијал европских држава да конкретније крену у правцу озбиљнијег редефинисања односа, тим пре што ни сама Европска унија у том погледу није хомогена – почев од питања да ли би остале чланице ЕУ с одобравањем гледале на повећану војну улогу Немачке уместо САД.“

    (Не)Очекивана жртва пандемије 

    Додатни проблем у функционисање НАТО-а и односе међу савезницима могла би пак да донесе и пандемија вируса корона.

    Дов Закхајм, члан саветодавног одбора „Нешенел интереста“, на порталу „Хил“ указује да ће прва жртва пандемије, као последица економске кризе коју ће она изазвати, бити војни буџети европских чланица НАТО-а – које због тога до 2024. неће моћи да испуне преузету обавезу да почну да издвајају два одсто својих БДП-а за одбрану, као што је договорено да би се примирило незадовољство Сједињених Држава.

    „И у време благостања постављају се питања трошења новца, а то ће нарочито бити изражено кад почну да се исказују ефекти економске кризе која ће уследити. Већ сада су почеле да се појављују анализе у којима се поставља питање оправданости издвајања великих сума чак и за сопствене војске, а камоли за организације као што је НАТО. Такође, већ је почело и смањивање обима великих војних вежби, а узрок томе није само пандемија вируса корона, већ и кресање трошкова,“ скреће пажњу Митар Ковач, и закључује да би, с обзиром на читав спектар околности који НАТО-у не иду на руку, предстојећи председнички избори у САД могли да се покажу и као преломна тачка по будућност западне војне алијансе: „До нестанка НАТО-а може да дође само вољом Сједињених Држава. Опција иступања из НАТО-а тамо се већ преиспитује, а ако Трамп буде освојио други председнички мандат, о томе ће моћи и озбиљније да се размишља.“

    Тагови:
    коронавирус, вирус корона, Јенс Столтенберг, Столтенберг, НАТО
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога