Слушајте Sputnik
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 28
    Пратите нас

    Процењује се да је штета настала у туристичком сектору изазвана пандемијом Ковида 19 ове године достигла око милијарду евра. Ови подаци су поражавајући поготову имајући у виду да је 2019 била рекордна година и да смо приходовали 1,4 милијарди евра. Имали смо преко четири милиона туриста, а онда је пандемија срушила све наше планове.

    Министарка туризма, трговине и телекомуникација Татјана Матић у интервјуу за Спутњик овако описује стање у сектору туризма, истичући да је Влада Србије предузела низ мера да помогне туристичким радницима а да, како истиче, види светло на крају тунела и да се опоравак очекује од лета.

    - Први сет мера, који смо донели 10. априла односио се на три минималне зараде и читав сет економске помоћи, фискалних олакшица и на кредитну подршку из Фонда за развој. Након тога је ишла мера понуде заменског путовања које је спасило сигурне пропасти 95 одсто туристичких агенција у Србији јер су оне у том тренутку имале склопљене туристичке аранжмане у вредности од 85 милиона евра. Срећом то се није догодило.

    Након тога имали смо меру која се односила на помоћ хотелијерима, а када је нова влада ступила на дужност у новембру смо донели уредбу о субвенционисању полисе осигурања за добијање лиценце за рад. Јавиле су се 92 туристичке агенције. Последња одлука коју је влада донела је исплата још једног минималца и имали смо два пута по 60 посто за јул и август.

    Туристички радници који су недавно протестовали тврде да је 75 одсто људи у том сектору изгубило посао...

    - Можда агенције располажу подацима о људима који су били у сивој зони, али људи који су били у регистру социјалног осигурања везано за туристичке и рента кар агнеције смањен је за 1250 људи. Закључно са 15.12 број запослених је3400 а 15.3 је био 4525. То није мали број људи али то је оно што говоре подаци. Све мере које је влада доносила пре свега су биле усмерене на очување радних места. А за само пословање туристичко-угоститељске привреде кроз Фонд за развој издвојено је у току ове године преко три милијарде динара по изузетно повољним кредитним условима, две године грејс периода, три године отполате, 1 посто камате. Било је више мера које су усмерене ка туристичким агенцијама и 81 туриситчка агенција је узела ту врсту кредитних средстава. А у укупној маси кроз све ове мере туристичке агенције су добиле директну помоћ од преко милијарду осамстоседамдесет милиона. Не можемо рећи да држава није помогла. Да ли је потребно више? Увек је потребно више. Ми сада имамо ситуацију и да су друге делатоности угрожене и да је помоћ туристичко-угоститељској привреди несразмерна с обзиром на њен допринос БДП-у. Верујемо ипак да су ове мере залог за будућност која чека туризам у Србији након ове пандемије.

    Види се светло на крају тунела

    Какве су прогнозе, кад ћемо се вратити на зелену грану?

    - Очекујемо да дође до стабилизације крајем године, односно верујемо да ће већ током летње сезоне ситуација бити много другачија. Јер стижу прве вакцине. То нам улива наду да се види светло на крају тунела и да неизвесност у којој смо живели ће ипак проћи.

    Али повратак на старо према светским прогнозама биће тек 2024?

    - У капацитету који је постојао, да бисмо се вратили на рекордну 2019 сигурно ће нам бити потребне две-три године. 

    Зимска сезона увелико траје, скијалишта раде. Како се ту обезбеђује поштовање мера заштите од Ковида?

    - На првом месту нам је здравље људи. Ситуација у нашим ски центрима је врло стриктна, инспекција на терену константна. Већ смо изрекли и 17 мандатних казни, један објекат је добо забрану обављања делатности. Желимо да пошаљемо поруку да нећемо толерисати неодговорно понашање.

    Докле се стигло у приватизацији бања?

    - То је врло изазован посао зато што су у једном периоду наше историје кроз различита законска решења бање подељене на специјалне болнице и део који се бави комерцијалним услугама. Ту је и питање наших националних богатстава која не могу бити продати. Важно је да је влада препознала да је то огроман ресурс за развој нашег здравственог туризма који мора бити одвојен од лечења. И у том правцу се иде. То није једноставан пут али верујем да ћемо у наредних годину-две доћи до системског решења.

    Руски ланац Мере отвара продавнице на 15 локација

    Кад је реч о трговини, долази нам руски трговински ланац Мере, знате ли већ где ће бити њихови објекти?

    - Знамо. Јако се радујемо што руски ланац долази. Мере је планирао да отвори продавнице на 15 локација и већ половином јануара се очекује да пре свега у Крушевцу, Батајници, Суботици буду отворени ти објекти а касније и на осталим локацијама. За нас је то значајно јер ће допринети већој конкуренцији од чега профитирају потрошачи.

    У области телекомуникација много се прича о 5Г мрежи. Премијерка Ана Брнабић је рекла недавно да ми настављамо рад на тој мрежи...

    Наставићемо да радимо на плановима за имплементацији 5Г мреже у Србији. Али до тренутка када ћемо причати о добављачима треба да прође доста времена. Прва ствар је да се уради аукција спектра који је неопходан за 5Г мрежу. Пет Г мрежа је иначе пре свега усмерена ка индустрији. Постојало је велико интересовање мобилних оператора да се иде на аукцију. У међувремену десио се Ковид и то је довело до одлагања аукције. Интерес државе је да а кроз продају тог спектра приходује у буџет, али ако имате економску кризу јасно је да не можете продати спектар по највишој цени. Верујемо да ће крајем следеће година ситуација бити другачија и да ћемо моћи да идемо са аукцијом спектра 5Г за неке пилот зоне тамо где постоји интересовање индустрије да се у то улаже. Ићи на аукције и продавати спектар у бесцење нема оправдања. 

    Шта су први задаци за следећу годину?

    Уредба о ваучерима. Поред тога, радићемо на конкурсим за туристичку инфраструктуру, радимо на дигитализацији туристичке понуде јер сматрамо да ће после Ковида владати немилосрдна конкуренција. Морамо ребрендирати Србију као туристичку дестинацију.

     

    Тагови:
    Татјана Матић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога