Београд+ 23°C
Ниш+ 21°C
Слушајте Sputnik
    Заставе Србије и ЕУ

    Нови хладни рат и „несврстана“ Србија

    © Flickr/ Демократска странка
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    0 51851

    У време све заоштренијих сукоба на релацији Русија – Запад, ери коју западни аналитичари називају „новим хладним ратом“, у Србији се све чешће чују гласови који доводе у питање главни спољнополитички циљ – приступање Европској унији. Томе је допринела и победа коалиције Сириза у на парламентарним изборима у Грчкој.

    Иако се и Влада Србије и већина њених критичара слажу да би Србија требало да задржи актуелни спољнополитички курс који подразумева убрзане евроинтеграције уз очување пријатељских односа са Русијом, противници ЕУ сматрају да је дошло крајње време да се захвалимо Бриселу и Берлину на услугама. Осим ванпарламентарних странака деснице и разједињене естремне левице, евроскептични гласови све се више чују и од независних интелектуалаца.

    Угледна економска новинарка Ружа Ћирковић каже да би Србија требало да каже Бриселу – „хвала на пажњи“ без обзира „што нам стално говоре да ми то не можемо јер нисмо Исланд, мислим да  би требало пробамо“. Међутим, она не види политичку снагу која би смогла снаге да се „захвали“ бриселској администрацији.

    Спољнополитички коментатор Зоран Ћирјаковић, предавач на Факултету за медије и комуникације упозорава да елита у Србији, чак и онај њен део који мисли да би Србија требало да одступи од „европског пута“ нема алтернативни програм.

    Графити у Београду
    Графити у Београду
    „Ни ДСС који се залаже за одустајање од пута ка Европској унији није понудио алтернативни програм и ништа није урадио током четири године док је био на власти“, каже Ћирјаковић и додаје да је једина опција која овде постоји „пут ка замишљеном чланству у ЕУ“ који не зависи од Србије.

    У скупштини не постоји ниједан посланик који није проевропски орјентисан, режим Александра Вучића има снажну западну подршку која је „цинична и антидемократска“ и без обзира на демократску фасаду на делу је „софистицирано једноумље“ услед чега је Србија најекстремнији пример такозваног Трећег пута Тонија Блера у коме су све парламентарне партије мање-више исте а грађани, у ствари, гласају за исту политику и различите личности, сматра Ћирјаковић.

    У ситуацији „новог хладног рата“, наши саговорници сматрају да би Србија што дуже требало да задржи постојећи спољнополитички курс.

    „Наша економија је толико зависна и од руске и од немачке да би била катастрофа ако бисмо по диктату ЕУ увели санкције Русији“, сматра Ружа Ћирковић.

    С њом се слаже и социолог Јово Бакић, професор на Филозофском факултету у Београду, који упозорава да ће се на Србију све више вршити притисак да уведе санкције Русији.

    „Србија води једину нормалну спољну политику, али што се ситуација на релацији Запад –Русија буде заоштравала притисци да уведемо санкције Русији ће расти. Бојим се да смо сатерани у ћошак и да нам се маневарски простор сужава. Били бисмо под мањим притиском да смо чланица ЕУ, него као земља кандидат, али свака власт у Србији би морала да што дуже задржи постојећи спољнополитички курс“, каже Бакић.

    Иако сматра да европски пут Србије нема алтернативу и да друга опција не постоји будући да смо окружени земљама чланицама ЕУ, Бакић тврди да би требало што дуже задржати постојећи курс, тим пре што су нам немачки званичници ставили до знања да у ЕУ нећемо ући пре 2024. године.

    И Јово Бакић и Ружа Ћирковић се слажу да ће победа Сиризе утицати не само на Србију, него и на читав свет. Ружа Ћирковић каже да је већ дошло до приближавања грчке спољне политике српској, имајући у виду да Сириза „доста игра на карту Русије“ и да је руски капитал присутан у Грчкој, а где је присутан капитал, присутан је и утицај.

    Јавност у Србији добрим делом подржава економске мере Сиризе, али је премијер Вучић најавио да Влада не одустаје од мера штедње, а наши саговорници сматрају да нам останак на неолибералном курсу неће донети ништа добро.

    „Мислим да за ову власт не би било добро да Ципрас успе“, каже Ружа Ћирковић.

    Ципрас: Грчка жели решење које би било прихватљиво свим њеним партнерима у еврозони
    Ципрас: Грчка жели решење које би било прихватљиво свим њеним партнерима у еврозони
    Последња истраживања јавног мњења у Србији показала да би око 40 одсто грађана подржало неку нову странку сличну Сиризи, али наши саговорници мисле да се таква снага неће појавити у догледно време.

    „У Србији не постоји човек који би артикулисао то незадовољство и минималне су шансе да се појави. Питање је да ли ће се и појавити имајући у виду какав би линч доживео у строго контролисаним медијима“, каже Ћирјаковић.

    Јово Бакић се слаже да се, без обзира не огромно незадовољство, у догледно време не може очекивати да се појави нека српска Сириза. Премијер Вучић је још увек превише јак а левичарске групе многобројне, са мало присталица и разједињене. Чак и кад би дошло до њиховог обједињавања тешко би пробиле медијску блокаду.

    „Та могућност тренутно не постоји, али не значи да се неће појавити. У време дубоких криза, а ово је свакако једна од њих, свашта је могуће. Незахвално је прогнозирати шта се све може десити и у Европи, од изласка Велике Британије из ЕУ после референдума 2017. или иступања Грчке из Еврозоне, што је још изгледније будући да Берлин врло тврдо игра“, каже Бакић.

    Међутим, он додаје да ће криза у којој се тренутно налази ЕУ зависти, пре свега, од Сједињених Држава и Немачке а не од малих држава какве су Грчка или Србија. С том констатацијом се слаже Ружа Ћирковић, уз напомену да се „ЕУ према Србији односи као према ђачићу“ и третира нас као подизвођача радова, док се исто тако САД односе према ЕУ. Зато се ЕУ не понаша рационално што се показало увођењем санкција Русији и политици према Грчкој која је и главни узрок доласка „антисистемске“ Сиризе на власт.

    „Очигледно је да је у току стварање мултиполарног света и да се води борба ко ће на коју страну кренути. Званична Србија је била доста прозападно орјентисана иако је народ све мање на европском курсу. Мислим да бисмо у тој ситуацији требало да што дуже останемо несврстани“, закључује она.  

     

     

    Тагови:
    ЕУ, Сириза, Александар Вучић, Јово Бакић, Зоран Ћирјаковић, Ружа Ћирковић, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога