Београд+ 3°C
Ниш+ 5°C
Слушајте Sputnik
    ЕУ и Грчка

    Хладан европски туш за Атину

    © Flickr/ Mick Backer
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 17

    Само неколико сати после састанка грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса са председником Европске централне банке Мариом Драгим, уследио је хладан туш за Владу у Атини – одлука Европске централне банке да више не прихвата грчке обвезнице као гаранције за кредите.

    Тиме је извршен додатни притисак на грчку Владу, јер ће Грчка централна банка бити приморана да у наредном периоду банкама обезбеди додатне десетине милијарди евра.

    „Еврозона је на овај начин поручила Грчкој да треба да покаже тржишно одговорно понашање”, оцењује за Спутњик професор Београдске банкарске академије, др Зоран Грубишић и додаје:

    „Порука је јасна – Грчка треба да преузме одговорност за стање у сопственој економији и да нађе дугорочно одржив план реструктурирања грчког јавног дуга, у обостраном интересу.“

    Са друге стране, економиста Горан Николић сматра да је одлука Европске централне банке помало неочекивана, имајући у виду да је, након јучерашњег састанка са грчким министром финансија, шеф Европске централне банке Марио Драги изјавио да ће та институција учинити напоре да Грчка остане у Еврозони.

    „Изгледа да је ипак победила северноевропска опција, отпор Немачке и хладан пријем грчких званичника у Италији”, оцењује Николић.

    „Ово је мера која ће,  ако се нешто не промени, имати далекосежне импликације, зато што је за ликвидност грчких банака, од којих практично зависи стабилност економије, неопходно да оне могу да понуде грчке обвезнице као колатерал, као гаранцију, да би се задужиле код Европске централне банке. Сада то неће моћи, од 11. фебруара, и онда ће морати да се обрате својој Централној банци, код које ће то бити много скупље“, објашњава он.

    Европска централна банка осујетила стратегију грчког министра финансија Варуфакиса
    Европска централна банка осујетила стратегију грчког министра финансија Варуфакиса
    Иако је можда постојало и неко друго решење, сада је јасно да је Европска централна банка осујетила стратегију грчког министра финансија Варуфакиса да, уз подршку Француске, добије на времену, сматра Николић.

    „Принос на двогодишње обвезнице је 18,2 одсто, на петогодишње 14,9, на десетогодишње 10,7. Дакле, тренутно  је Србија прави рај за задуживање у односу на Грчку“, додаје он.

    Иако је на ову одлуку Брисела финансијско тржиште реаговало падом евра у односу на долар, а грчка берза јутрос пала за 9 одсто, професор Грубишић верује да ова одлука дугорочно може имати позитивне ефекте на економију читаве Еврозоне.

    „Што се тиче реакције тржишта у првом тренутку, она су спекулативна, плаховита и ту постоји пуно различитих интереса. Сматрам да ће се тржиште брзо умирити, јер је ово јасна и одговорна политика. А тржиште у првом тренутку увек показује неке своје сигнале, најпре спекулативног карактера“, оцењује он.

    Саговорници Спутњика се слажу да, и поред овакве одлуке Европске централне банке, грчка Влада има још адута у рукаву – пре свега чињеницу да је у току ангажовање Лазара, велике француско-америчке инвестиционе банке, која треба да уради реструктурирање грчког јавног дуга.

    Своју европску турнеју, током које је настојао да добије подршку за преговоре о новим условима отплате дуга, грчки министар финансија Јанис Варуфакис завршио је у Берлину, сусретом са Волфгангом Шојблеом, министром финансија Немачке, са којим, такође није нашао заједнички језик.

    Слично:

    Грчка и Немачка се не слажу ни да се не слажу
    Тагови:
    ЕУ, ЕЦБ, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога