Београд-4°C
Ниш-5°C
Слушајте Sputnik
    Заставе Украјине и ЕУ

    Источно партнерство — савез неравноправних

    © AFP 2018/ Virginia Mayo
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    0 42

    У Риги се сутра и прекосутра одржава четврти самит Источног партнерства, на ком ће се челници Европске уније састати са представницима земаља-партнера како би потврдили значај повезаности ових двеју организација, наводи се на сајту Савета Европе.

    Како се наводи у саопштењу, самит ће, такође, бити и прилика да ЕУ демонстрира одлучност да тражи ближе, диференциране односе са својим независним и сувереним савезницима из Источног партнерства.

    Самитом ће председавати председник Савета Европе Доналд Туск, који ће, заједно са председником Европске комисије Жан-Клодом Јункером представљати ЕУ, а домаћин самита биће премијерка Летоније Лајмдота Страујума.

    Високо на листи тема дневног реда самита биће и, како стоји, решавање конфликта у региону. Прецизирано је да ће челници Европске уније уложити напоре како би дошло до деескалације и политичког решавања украјинске кризе и мирног решавања других нерешених конфликата у региону.

    Москва очекује поштовање легитимних интереса Русије

    Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је пре неколико дана у Бриселу, коментаришући своја очекивања од самита, да је једина ствар коју Москва очекује од ЕУ поштовање легитимних интереса Русије.

    Лавров је додао да шефица дипломатије Европске уније Федерика Могерини уверава Москву да сарадња ЕУ са државама Источног партнерства неће нашкодити интересима Русије.

    Медведев: Украјина као „сиромашна Лиза

    Руски премијер Дмитриј Медведев изјавио је крајем прошле године да ЕУ не третира Украјину као равноправног партнера алудирајући на велики број економских и политичких захтева које морају испунити да би сувише мало тога конкретног добили заузврат.

    „Споразум о придруживању ЕУ не садржи никакве обавезе, нити помиње чак ни изгледе Украјине да се прикључи ЕУ“, додао је Медведев.

    „Такође, не постоји расправа о могућности Украјине да буде заступљена у Европском парламенту или у другим органима Уније. Не постоји ни дискусија о пружању здравствене и социјалне заштите украјинским грађанима у складу са европским стандардима, нити је било приче о безвизном режиму“, рекао је Медведев.

    Медведев је истакао да ЕУ не жели да позове Украјину за сто као равноправног партнера.

    „ЕУ није спремна да понуди Украјини ни дечије седиште, већ је држи у позицији ’сиромашне Лизе‘“, објаснио је Медведев, алудирајући на Карамзинову причу о сиромашној сељанчици коју је злоупотребио богати аристократа.

    „Требало би се, једноставно, присетити случаја Турске“, истакао је Медведев. „Земља је потписала споразум о придруживању са Европом пре 51 годину, а још увек није чланица ЕУ. Питање придруживања Турске постало је предмет шала. У своје време, кад је тадашњи руски премијер Виктор Черномирдин питао кад ће Украјина постати чланица ЕУ одговорили су му: ’После Турске‘. Кад је питао кад би то могло бити, одговорили су му — никад“, додао је Медведев.

    Украјина у ЕУ неће бити скорашња тема

    Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер управо је изјавио да улазак Украјине у Европску унију није на дневном реду у овом тренутку.

    „Питање уласка Украјине у Европску унију неће бити на дневном реду у скорије време“, рекао је он.

    У прилог овој изјави говори и став немачког новинара и активисте Кристофа Хорстела који каже да би Европска унија требало да направи корак назад и „олабави“ у намери да „вуче Украјину у ЕУ“ ако је озбиљна у својим настојањима да се успостави мир у региону.

    Нереална очекивања Порошенка

    Коментаришући самит ЕУ-Украјина одржан крајем прошлог месеца, члан одбора Бундестага за спољне послове Гарнот Ерлер изјавио је да су украјински лидери дошли у Унију „са пуном кесом идеја, захтева и очекивања“ али да су понудили само неколико детаља о плановима за развој и реформама.

    „Проблем је кад дође до очекивања. Украјинска очекивања узимају нереалистични правац“, рекао је Ерлер.

    „Проблем на самиту је био то што је украјински председник Порошенко имао кесу пуну идеја, захтева и очекивања, укључујући питање јасније перспективе украјинског чланства у ЕУ, укидање визног режима, формирање мировних снага које би биле смештене у Источној Украјини. Међутим, у његовој торби било је свега неколико детаља о развоју Украјине и напретку реформи. И то је проблем“, додао је Ерлер.

    Објашњавајући одлуку ЕУ да одбије захтев Кијева за европским мировним снагама на истоку Украјине, Ерлер је рекао да је то опасна идеја, наглашавајући да би могла увући ЕУ у сукоб. Он је додао да је разговор с Порошенком о тој теми био „компликован“.

    И НАТО на дугом штапу

    Ни перспектива приступања Украјине НАТО-у није баш најсветлија.

    Крајем прошле године, немачки шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер изјавио је да улазак Украјине у НАТО није известан у догледној будућности.

    „Мислим да је партнерство Украјине са НАТО-ом могуће, али не и чланство“, рекао је Штанмајер.

    Немачки министар је такође рекао да је нереално очекивање да би се Украјина могла прикључити ЕУ у догледно време, јер је побољшање економске и политичке ситуације у земљи „пројект за наредних неколико генерација“.

    „То је разлог зашто данас нема сврхе разговарати о чланству Украјине у ЕУ“, рекао је Штајнмајер.

    Источно партнерство је иницијатива ЕУ са циљем јачања односа са државама у Источној Европи и јужном Кавказу — Јерменијом, Азербејџаном, Белорусијом, Грузијом, Молдавијом и Украјином.

    Тагови:
    ЕУ, Источно партнерство, Сергеј Лавров, Гарнот Ерлер, Доналд Туск, Жан-Клод Јункер, Дмитриј Медведев, Рига, Летонија, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога