Београд+ 19°C
Ниш+ 20°C
Слушајте Sputnik
    ЕУ

    ЕУ затвара очи на проблем мањина

    © Flickr/
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    0 16260

    Европска унија навелико затвара очи када су у питању људска права мањина, попут Срба у Хрватској али и Руса у балтичким земљама. Стиче се утисак да, када је реч о та два народа, мањинска права уопште нису тема за разговор у ЕУ.

    Председник Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију из Новог Сада Ратко Бубало каже за Спутњик да је у односу Европске уније према државама западног Балкана видљиво постојање двоструких стандарда. С једне стране се, према његовим речима, на сваки проблем диже већа бука него што би требало, а са друге стране, као што је то случај у Хрватској, зна се прећутати и изоставити реакција.

    Бубало сматра да у проблем највећој мери представља инерција погледа на узрок кризе на подручју бивше Југославије, где ЕУ и даље сматра Србе главним узрочницима свих проблема, а све остале жртвама, иако се у суштини ради о сукобу различитих националистичких пројеката који су довели до разбијања заједничке државе.

    Професор Филозофског факулета у Загребу Жарко Пуховски за Спутњик каже да је чињеница да је положај српске мањине у Хрватској драстично побољшан док је та земља била кандидат за улазак у ЕУ и да је након уласка тај тренд прекинут.

    То се, према његовим речима, десило делом зато што су националисти сматрали да се више не треба бојати „великог брата“, имајући у виду да је Хрватска сада ушла у ЕУ, али и делом зато што ЕУ нема посебну политику према мањинама.

    Штавише, каже Пуховски, читава позиција мањина унутар ЕУ је можда и лошија него позиција Срба у Хрватској.

    „Од ЕУ не треба очекивати неку помоћ око мањинске политике, довољно је сетити се како се ЕУ понаша спрам Рома. Ја сам пре 15 година, када се први пут о томе говорило, говорио да ће Хрватска бити зрела за ЕУ кад буде научила да Срби не смеју да буду дискриминисани, али смеју Роми. То је, укратко, политика ЕУ“, поручује Пуховски.

    Према његовим речима, ствари у том погледу временом нису напредовале, већ су уласком у ЕУ назадовале, што је резултирало експлозијом у Вуковару, када су на српску мањину вршени притисци који су били у вези са употребом ћириличног писма.

    Слична ситуација је и са Русима у балтичким земљама.

    Министар спољних послова Сергеј Лавров је у недавном обраћању у Савету Федерације (Горњи дом руског парламента) указао на то да се Русија у више наврата обраћала Европској унији да се позабави правима Руса у Естонији и Летонији и омогући им бољи правни статус, на исти начин на који је Европска унија доделила правни статус Албанцима у Македонији потписивањем Охридског споразума.

    Подсећања ради, Споразумом је договорено да албански језик постане званични језик у држави, где језик говори више од 20 одсто популације, заједно са македонским језиком на општинском нивоу. Према речима Лаврова, из ЕУ на ту тему никаквог одговора није било.

    Посланица Европског парламента из Летоније Татјана Жданок, која се бави заштитом људских права, за Спутњик каже да је мањина којој је руски језик матерњи веома мало заступљена у престижним професијама и у органима власти на свим нивоима у Летонији.

    Према њеним речима, то нема везе са стручношћу рускојезичног становништва, већ има везе са етничком припадношћу, тим пре што је етничка припадност још увек јасно назначена у летонским документима. Жданокова додаје да су власти Летоније 2014. године усвојиле преамбулу устава земље, где је јасно речено да је летонска држава формирана како би гарантовала постојање летонске нације. Онима који нису Летонци, рекло би се, постојање није гарантовано.

    Мирослав Митрофанов, члан летонског Комитета за људска права, сматра да до оваквих појава долази, између осталог, јер Брисел не жели да се бави летонским проблемима.

    „Без обзира на оно шта се сада дешава у Летонској Републици, они сматрају да је то унутрашња ствар земље. Односно, све што се тиче становника који немају држављанство, што се тиче руског језика, руске мањине, то се све не сме критиковати, јер је Летонија наводно ’супердемократска‘ држава, као што су, уосталом, и остале државе Европске уније. Сада се налазимо у тренутку промена, када људским правима у Летонији може бити задат удар. Преамбула подразумева одређене предности за једну етничку групу у односу на друге. Односно, предност за Летонце наспрам Руса“, поручује Митрофанов.

    И професор Пуховски је рекао сличну ствар. Наиме, Европска унија, сматра Пуховски, „не види мањине као неки посебни проблем, она се тиме не бави“.

    „Она се, напротив, бави у овом тренутку негирањем тога да мањине постоје у државама као што су Немачка, Француска, негирањем да би имигранти могли бити мањине, али и страхом од тога да неке мањине, попут оних у Каталонији и Шкотској, формирају државе. Дакле, никакве атмосфере у ЕУ нема која би значајно помагала мањинама било где, па ни у Хрватској“, закључује Пуховски.

    Тагови:
    мањине, Руси, Роми, Срби, ЕУ, Татјана Жданок, Мирослав Митрофанов, Жарко Пуховски, Србија, Русија, Летонија, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога