Слушајте Sputnik
    Александар Вучић

    Вучићева контраофанзива на ЕУ због Косова

    © Фото : TANJUG/ RADE PRELIC
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    0 1536

    Засићеност грађана (само) причама о ЕУ, пад њихове подршке интеграцијама Србије и одрицање од ЕУ ако је услов признање Косова — главни су разлози зашто српски премијер помиње промену политике СНС-а.

    Подршка грађана Србије евроинтеграцијама пада, а евентуална промена политике СНС-а драматично би угрозила усмерење Србије ка Европској унији, истакао је премијер Србије Александар Вучић. Шта заправо Вучић поручује помињањем, евентуалне, промене политике СНС-а? Коме је она намењена?

    И до 70 одсто гласача СНС за ЕУ

    Подршка гласача СНС-а европским интеграцијама, према речима Срђана Богосављевића из „Стратеџик маркетинга“, варира на месечном нивоу — око 60 одсто, али достиже и до 70 одсто. Када би сви они одустали од те идеје — а имајући у виду да је СНС убедљиво најпопуларнија странка — то би, тврди Богосављевић, драматично спустило проевропско расположење у Србији.

    Међутим, његов утисак је да је важнији утицај онога шта премијер Вучић говори.

    „Ако би Вучић кренуо у одустајање, то би угрозило европске интеграције. Ако би кренуо у пропаганду против, то би драматично пореметило европске интеграције“, прецизира Богосављевић за Спутњик, додајући како говори о спекулативној варијанти, али да тренутно ово нису реалне опције.

    Порука ЕУ да престану са притисцима

    Аналитичар Драгомир Анђелковић подсећа за Спутњик да је премијер Вучић сличну поруку послао још током посете Берлину, а да је сада то само појачао.

    Према њему, Вучић је кренуо у контраофанзиву, упозоравајући ЕУ да ако настави да притиска Србију, може се десити да се Србија окрене леђа евроинтеграцијама.

    И грађани Србије на помен европских интеграција првенствено помисле на бољи живот
    © AFP 2018 / ALEXA STANKOVIC

    „А СНС је тај језичак на ваги. Бирачи СНС-а су формално опредељени за ЕУ — јер је та партија прихватила такав програм, али дубинска истраживања показују да бирачи СНС-а углавном имају врло критичан, резервисан однос према ЕУ“, тврди Анђелковић истичући како би се промена става врха те партије свакако одразила на промену расположења бирача, а самим тим и већег дела српског јавног мњења.

    Грађани нису за ЕУ ако је услов признање Косова

    С друге стране, маркетиншки стручњак Цвијетин Миливојевић, сматра да се озбиљан политичар на функцији председника владе једне земље не сме играти са стварима које се тичу стратешког опредељења те земље.

    Миливојевић поставља питање ко је Вучића овластио да каже да је Србија изабрала пут као ЕУ, јер то ни на једном референдуму није било питање.

    „Друго, на изборима на којима је његова странка постигла успех — 2012. и 2014. — ни први, ни други пут се није изјаснила шта мисли о нашем путу у ЕУ, уколико је услов за улазак одрицање од Косова“, категоричан је Миловојевић. Он даље каже да су можда резултати последњег истраживања делагације Комисије ЕУ у Србији натерали премијера Вучића на овакав став. „Приметили сте да је прво кроз медије пласирана информација да је 59 одсто грађана за улазак Србије у ЕУ, а онда је после једно седам дана закашњења пласиран и други део истраживања. У њему пише да се на питање: ‘Да ли сте за признање Косова уколико је то у циљу уласка у ЕУ‘, не 59 него 66 одсто грађана Србије изјаснило против признања Косова“, истиче Миливојевић. 

    Антиевровско расположење као муниција за преговоре

    Међутим, став Драгомира Анђелковића је да су ова истраживања послужила Вучићу да види да његова политика мора да буде коригована, јер је грађанима доста претераних прича о европским интеграцијама, а да је с друге стране добио муницију за преговоре са ЕУ.

    „Док год је Европа сигурна да већина у Србији безрезервно подржава евроинтеграције, понаша се према нама врло агресивно. Када схвати да се такво стање променило и да би промена позиције актуелне власти довела до потпуног урушавања европског концепта у Србији, можда коначно почне и да нам даје неке уступке, односно да добијамо шаргарепе“, закључује Анђелковић.

    Оваква изјава Вучића може, према мишљењу Цвијетина Миливојевића, да буде и део тактичког упозорења, али с обзиром на маневарски простор који Вучић има, он не верује да је то упозорење озбиљно.

    „Као и ова прича са Николићевом платформом којом Вучић маше: ево видите шта ће бити ако победи Николићева политика, и тако даље. То су приче за малу децу. Пре свега мислим да ако морам да тражим разлоге, да то управо могу бити ови резултати истраживања који говоре да је драматично опала подршка уласку у ЕУ, а поготову уласку у ЕУ под специфичним условима које ниједна земља која је улазила у ЕУ није имала — а то је да се одрекнеш претходно дела своје територије“, закључује Миливојевић.  

    Гласачи се не опредељују само због ЕУ, али се опредељују због Вучића

    И социолог Владимир Вулетић види у поруци премијера Вучића покушај да се умањи притисак ЕУ.

    На питање шта би се стварно десило са оних 60 одсто чланова СНС који подржавају евроинтеграције ако би СНС променио политику, Вулетић каже да би око 20 одсто сигурно аутоматски променило своју позицију, пратећи оно што је став странке.

    „То такође не значи да би они који би и даље остали расположени према ЕУ, престали да гласају за СНС, јер је људима однос према ЕУ само једна од одредница и разлог да се опредељеју за неку странку“, истиче Вулетић за Спутњик.

    Најзад, знајући специфичност српских гласача, да ли се може рећи да гласачи СНС-а (наравно не сви) нису за ЕУ, већ за оно што прича Вучић?

    ”То је сигурно. Он је једноставно веома јак лидер и људи су се определили зато што верују њему, а не зато што знају тачно да рашчлане шта је у овом тренутку корист, а шта мана ЕУ интеграција. С тим да то не важи за све, јер постоји један број бирача СНС-а који нису били стари симпатизери Вучића, али сигурно да јако много зависи од тога како се ствари буду презентирале“, закључује Срђан Богосављевић.

    Тагови:
    бирачи, политика, ЕУ, Српска напредна странка, Александар Вучић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога