Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Алексис Ципрас и Жан Клод Јункер

    Грчки плес на ивици eврозоне

    © AFP 2019 / EMMANUEL DUNAND
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 81
    Пратите нас

    Напуштање (или избацивање) Грчке из еврозоне би „подгрејало страхове“ да би иста судбина могла снаћи још неку чланицу, тако да би инвеститори напуштали евро, који би значајно губио на вредности.

    Иако је грчка Влада уверавала међународне кредиторе да ће 5. јуна исплатити рату кредита од 300 милиона евра, ММФ није добио новац. Званична Атина је тражила одлагање, уз обећање да ће ову и три преостале рате, у укупном износу од 1,6 милијарди евра, исплатити 30. јуна.

    На неочекивани маневар Атине међународни кредитори су и поред оштре реторике која је пратила „натезање канапа“ у досадашњим преговорима са Грчком — пристали. Зашто? Саговорници Спутњика кажу — јер је цена изласка Грчке из еврозоне превисока — и за земљу чија је економија на коленима и за велике играче.

    Куповина времена

    Др Зоран Грубишић, економиста и професор Београдске банкарске академије каже за Спутњик да је Грчка опет прибегла тактици куповине времена, не би ли премијер Алексис Ципрас добио простор да смањи притисак и припреми чланове своје партије да прихвате будући споразум.

    „Овим потезом продужава се неизвесност, али диже и улог по питању потенцијалног изласка Грчке из еврозоне и цене коју би у том случају платиле и Атина и ЕУ“, сматра Грубишић.

    Према његовом мишљењу, криза у еврозони расте, као и ризик изласка Грчке, што би се одразило на све стране, јер, како наводи, није важан само финансијски већ и психолошки ефекат изласка неке земље из еврозоне на инвеститоре.

    Да су грчка Влада и међународни кредитори урадили једино што су у овом тренутку могли — дали преговорима још једну шансу не би ли пронашли решење за грчку кризу — сматра и професор Економског факултета у Београду и вицегувернер црногорске Централне банке, др Никола Фабрис. Јер, како наводи, опција изласка Грчке из еврозоне не би одговарала никоме.

    Сценарио банкрота Грчке

    Напуштањем еврозоне и увођењем драхме у Грчкој би врло брзо настао хаос, сматра др Фабрис и објашњава да би то довело до масовног повлачења депозита из банака (депоненти би настојали да избегну сценарио да им се депозити који су тренутно у еврима претворе у драхме) и слома већине финансијских институција, јер оне не би могле да издрже масовно повлачење депозита.

    „Са друге стране, држава би наследила дугове у еврима и доларима, а пореске приходе би наплаћивала у драхмама, валути која би брзо девалвирала у односу на долар и евро, што би само отежало отплату дуга Грчкој. Овакав сценарио довео би до бекства и капитала и инвеститора из Грчке, и још дубље кризе од садашње“, истиче др Фабрис.

    Према његовом мишљењу, овакав сценарио не би одговарао ни остатку Европе, јер напуштање (или избацивање) Грчке из еврозоне би „подгрејало страхове“ да би иста судбина могла снаћи још неку чланицу, тако да би инвеститори напуштали евро, који би значајно губио на вредности.

    „Еврозона није замишљена као монетарна унија коју би неко напустио и не постоје уређени механизми изласка било које чланице из ње. Тешко би било и натерати Грчку да врати евре Европској централној банци. То би све могло водити 'хаосу' и дубокој рецесији читаве еврозоне. Зато овакав сценарио не одговара ни остатку еврозоне“, поручује др Фабрис.

    Шта до краја јуна?

    Тешко је рећи да ли ће Влада премијера Ципраса испунити обећање и исплатити све до краја јуна, каже др Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије јер, како наводи, само они знају каква је ситуација у државној каси.

    „С обзиром на досадашња одлагања, мало је вероватно да ће обезбедити новац. Извесније је да ће, када дође тај тренутак, тражити додатно одлагање или финансијску помоћ и ново покриће“, сматра др Грубишић.

    Др Никола Фабрис као највероватнију опцију види наставак преговора и постизање договора у „минут до дванаест“.

    „Тренутна ситуација је таква да се тражи 'часно' решење, у ком губитник не би била ни нова грчка власт, која је најавила прекид ригорозних мера штедње и која је потпуно оправдано истакла да ригорозне мере штедње нису донеле много тога доброг Грчкој, јер је уз ригорозне мере штедње Атина повећала јавни дуг са 120 одсто на готово 180 одсто БДП-а“, сматра др Фабрис.

    Он, међутим, упозорава да ни Немачка, која је највећи заговорник штедње, не жели да изађе као губитник и попусти Грчкој.

    „Немачки аргументи су такође оправдани када се истиче да се Грчка у појединим сегментима јавне потрошње понаша прилично релаксирано. Немачкој је тешко да објасни како нема пара да се повећају (и минимално) плате, на пример радника 'Луфтхансе', који су у више наврата штрајковали, а издвајају се милијарде за Грчку“, објашњава др Фабрис.

    Наш саговорник сматра да ће зато бити потребни додатни компромиси обе стране и наставак тражења обострано прихватљивог решења, а тој тези у прилог иде и чињеница да је ММФ дозволио Грчкој одлагање плаћања доспеле рате кредита.

    Заслужује ли Грчка Маршалов план?

    Грчки министар финансија Јанис Варуфакис затражио је за своју земљу шансу сличну оној коју је, Маршаловим планом, добила Немачка после Другог светског рата.

    „Шестог септембра 1946. државни секретар САД Џејмс Бирнс отпутовао је у Штутгарт да одржи историјски 'Говор наде'. Бирнсово обраћање означило је послератну промену става према Немачкој, а палој нацији је пружена шанса да замисли опоравак, раст и повратак у нормалу. Седам деценија касније, потребно је да се мојој земљи, Грчкој, укаже таква шанса“, рекао је Варуфакис.

    Да ли Грчка заслужује Маршалов план? Др Зоран Грубишић сматра да је јако тешко правити паралелу између данашње Грчке и европских економија у послератном периоду.

    „Маршалов план је био намењен обнови привреда разрушених током Другог светског рата, док Грчка нема разрушену привреду, већ висок јавни дуг и нереалан буџет. Такође, Маршалов план је био заснован на крупним инвестицијама и мултипликаторском ефекту које ће те инвестиције имати на привреде разрушених земаља. Грчка тражи финансијску инјекцију, али она не би била усмерена на инвестиције, већ на решавање проблема јавног дуга. Дакле, намена средстава би била потпуно другачија, па је тешко правити паралелу“, каже др Грубишић.

    У сваком случају, грчка криза није нешто што ће се, на овај или онај начин, решити преко ноћи и наћи ће се, поред осталих горућих тема, на дневном реду самита Г7 у Немачкој.

    Остаје да се види да ли ће „главобоља“ коју Влада у Атини задаје међународним кредиторима преузети примат над осталим економским темама о којима ће седам светских лидера, у одсуству Русије, расправљати.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    драхма, евро, еврозона, Маршалов план, ЕУ, Луфтханза, ММФ, Никола Фабрис, Зоран Грубишић, Јанис Варуфакис, Ангела Меркел, Немачка, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога