Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Потписивање Дејтонског споразума

    Резолуција о Дејтонском споразуму на јесен у УН?

    © AP Photo / Jerome Delay/pool
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 135
    Пратите нас

    За Републику Српску би сада било најгоре да се почне са распакивањем Дејтонског споразума, јер колико год да је лоше примењен, он ипак чува ово што се има. То би значило пут ка распаду Босне и Херцеговине.

    Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да британска администрација и Брисел, уз помоћ званичног Сарајева, користе европски пут БиХ како би покушали да промене Дејтонски споразум на ком почива земља.

    „Босна не би преживела распакивање Дејтона“, поручио је Додик.

    Да ли Додик овим речима најављује догађаје који би могли да уследе у наредним месецима?

    Наиме, руски вето на британску резолуцију о Сребреници у Савету безбедности Уједињених нација изгледа да ће бити тек битка добијена уочи „рата“ који се очекује на јесен, када ће се највероватније у овој институцији разговарати о усвајању резолуције поводом 20 година од Дејтонског споразума.

    Милош Шолаја, професор међународног права на Факултету политичких наука у Бањалуци, за Спутњик каже да је чуо за ту могућност, али да још нико о томе не жели да говори.

    „Дејтонски споразум су донеле велике силе од којих једна чак није ни чланица СБ УН (Немачка). Тај споразум може да се мења само онако како је настао. Другачије не би смело, поготову после неуспеха британске резолуције у СБ“, каже Шолаја.

    Он напомиње да не зна шта би био циљ резолуције о Дејтону у СБ УН, осим да у овом тренутку неко покушава да укине ентитете.

    „Али и то би онда значило пут ка распаду Босне и Херцеговине, јер то тешко да уопште може да прође у Републици Српској… То значи, исто као и ова британска резолуција, ако баш хоћете нови рат на унутрашњем плану, онда ћете то урадити“, сматра он.

    Шолаја каже да је Дејтонски споразум у УН оправдан Резолуцијом 10 31, али подсећа да је Контакт група са Американцима водила преговоре о споразуму, као и да су они ти који су одговорни за Дејтонски споразум. Истовремено, како напомиње, чињеница да Хрвати желе свој ентитет није безопаснa.

    „За Републику Српску би сада било најгоре да се почне са распакивањем Дејтонског споразума, јер колико год да је лоше примењен, он ипак чува ово што се има. Свако дирање данас у Дејтон може да довeде до било чега, зато је боље да се ништа не дира“, сматра он.

    Без Србије и Хрватске и свих страна у БиХ, Шолаја каже да нема мењања Дејтонског споразума, јер су они потписници и кључни фактори.

    „Ако би до тога и дошло, циљ би био централизација БиХ, а мислим да је то немогуће. Геополитички односи су такви да не верујем да би Русија пристала на то, поготову после овог резултата са британском резолуцијом о Сребреници“, наводи он.

    Споразум из Дејтона никада није ратификован у парламенту Босне и Херцеговине и једини је „чувар“ Републике Српске, којим је 1995. године, потписом Слободана Милошевића, Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића, окончан грађански рат у БиХ, а на конто кога су формирана два конститутивна ентитета — Република Српска и Федерација БиХ. У БиХ, Дејтонски споразум никада није службено преведен нити је ратификован у парламенту. Никад није објављен ни у Службеном гласнику БиХ.

    На преговорима у Дејтону није прихваћен ниједан предлог босанских Срба од три кључна захтева Пала — подела Сарајева, излаз на море и коридор од 20 километара код Брчког. Тадашњи председник Србије Слободан Милошевић је, упркос противљењу тројице чланова преговарачког тима са Пала, потписао документ којим је подручје Брчког стављено под међународну арбитражу, а Сарајево остало јединствен град. Излаз на море се у документима из Дејтона не помиње.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    ревизија, резолуција, Дејтонски споразум, СБ УН, Фррањо Туђман, Алија Изетбеговић, Слободан Милошевић, Милорад Додик, Русија, Сребреница, Република Српска, Босна и Херцеговина, Велика Британија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога