Слушајте Sputnik
    Сиријиске избеглице  испред кордона полиције

    Да ли се немачка граница брани на Хоргошу и Батровцима

    © REUTERS / LEONHARD FOEGER
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    1191

    „Ако кажемо да сви можете доћи, па и они из Африке, то једноставно није оствариво. Једино чему се можемо надати јесте да се неће дуго чекати на решење, али неки ће морати да се врате“, рекла је ономад немачка канцеларка уплаканој девојчици из Палестине.

    Меркелова је направила хаос који сада треба решавати, рекла је јуче хрватска председница Колинда Грабар Китаровић истичући да је немачка канцеларка прво позивала избеглице у Немачку а онда је, како рече Китаровићева, повукла кочницу и рекла да „Немачка не може примити све те економске мигранте“.

    Да ли се онда може рећи да овај део изјаве хрватске председнице који се односи на „хаос који треба решавати“ значи да је одбрана немачке границе померена на Товарник и границу Србије са Хрватском? Или је, према сумњама дела политичке чаршије, та границе померена чак доста раније на границу Мађарске са Србијом, што би могло да значи да је Хоргош кота одбране Немачке?

    Зашто им Србија није узор?

    Ово подвлачимо јер питање зашто Мађарска већ месецима подиже зидове, бодљикаве жице, па чак примењује и физичку силу према избеглицама из Сирије и Ирака, упркос чињеници да сваки тај човек који прође мађарску међу понавља да му је дестинација Немачка или Скандинавија, просто вапи за одговором.

    И стварно, зашто — прво се Грчка у почетку насилно односила према избеглима, па онда једно време Македонија, Бугарска је, ако говоримо о зидовима, прва подигла исти према Турској, онда Мађарска и најзад (делом) Хрватска и Словенија — чине то што чине, троше силну енергију, људство, новац… а све како би спречили избеглице да само прођу?

    Зашто ове поменуте државе не поступе као Србија која је мигрантима транзитна земља до крајње дестинације?

    Страх од немачке резе

    „То је јако компликовано питање, али мислим да је главни одговор да се можда боје, што није ирационалан страх, да ће у једном тренутку Немачка можда затворити границу и да ће стотине људи остати код њих“, каже за Спутњик новинар Зоран Ћирјаковић.

    „Немам утисак да је Немачка то сугерисала овим државама, мада не бих то искључио“, додаје Ћирјаковић.

    Ивица Дачић у име ОЕБС-а примио награду Цар Ото Велики у Магдебургу
    © Tanjug / Министарство спољних послова Србије

    Сличног става је и Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду, који каже да ове земље не поступају као Србија (и Италија) јер избеглице, илегално прелазећи границу, бацају документа која су добили у претходној земљи, ако су их уопште добили, па онда не желе више да их региструју.

    „Према споразумима о реадмисији, оног момента кад се за појединачног мигранта који затражи азил установи да нема право на азил, враћају га у земљу где се регистровао. Мађарска просто не жели да региструје те људе да не би дошла у проблем према интерним споразумима о реадмисији и морала да их према тим споразумима прими“, прецизира Јанковић за Спутњик.

    Мађарски фалсификат

    Међутим, Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права тврди за Спутњик да Мађарска ради противправну ствар јер људе који су избеглице третира као илегалне мигранте.

    „Кад неком узмете статус избеглице и доделите му статус илегалног мигранта по тој логици, спречавате га да настави путовање даље и вратите га у земљу из које, како они сматрају, незаконито ушао. Највећи проблем са Мађарском јесте што она фалсификује реалност тиме што је Србију ставила на листу сигурних земаља, иако она то није“, јасан је Ковачевић.

    Он истиче да нема рационално објашњење за однос Мађарске према избеглицама и поступање у избегличкој кризи. Што се тиче Србије, појашњава Ковачевић, у њу могу бити враћени само они који нису избеглице, на пример неки људи који илегално уђу из афричких земаља где није критична ситуација, али да их Србија исто тако може према споразумима о реадмисији вратити у земље из којих су дошли.

    Која је кључна реч

    Ако се поново вратимо Ангели Меркел, сетићемо се да је изјављивала како је Немачка спремна да прими 800.000 избеглица, што је био позив тим људима да дођу. Али се сетимо и изјаве из „Дајмлер“ корпорације како ће 600.000 нових радних места на које ће упослити избеглице бити замајац немачке индустрије.

    Ако се свега овога сећамо, сетимо се и јула ове године кад је девојчица из Палестине рекла немачкој канцеларки да јој је тешко да гледа како други људи могу уживати у животу, а она не може уживати са њима и уплакана пробала да јој објасни да ће моћи да студира у Немачкој и да ће бити сломљена ако буде морала да буде депортована.

    Ангела Маркел јој је тада рекла како је разуме, али да у палестинским избегличким камповима има стотине и стотине других попут ње и „ако кажемо да сви можете доћи, па и они из Африке, то једноставно није оствариво. Једино што се можемо надати јесте да се неће дуго чекати на решење, али неки ће морати да се врате“.

    Кључне речи су — „није оствариво сви“ и „неки ће морати да се врате“. А зашто Орбан тера на плач људе и децу попут ове Палестинке питање је за високу политику, коју је, ту високу политику, помињала и Меркелова малој Палестинки.

    Тагови:
    избеглице, мигранти, ЕУ, Зоран Милановић, Колинда Грабар-Китаровић, Виктор Орбан, Србија, Мађарска, Немачка, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога