Слушајте Sputnik
    Статуа Била Клинтона у Приштини

    Европа и Вашингтон — страх од косовских Албанаца

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    5585

    И Америка и Европа желе да изађу из пројекта Косово јер не желе да уђу у сукоб са Албанцима и њиховом разорном етничком силом. Европа је бацила новац на Косово, али много тог новца јој се и вратило, јер ово је црна рупа кроз коју може да прође огроман новац, а да не остане трага.

    Од потписивања Бриселског споразума па све до данас све је мање јасно коме је тај споразум потребан. Приштини, која би да заокружи своју државност, или Београду, који на Косову и Метохији хоће да сачува своју државност? Аналитичари кажу — и Приштини и Београду, али највише Европској унији. Зашто?

    Политички аналитичар са Косова Живојин Ракочевић наводи три разлога због којих је Европи, али и Вашингтону, потребан Бриселски споразум.

    Ракочевић каже да су сви од почетка били уверени да може да постоји споразум од кога ће сви имати користи. Сви споразуми који су на Косову направљени у последњих 15 година срочени су тако да свака страна може да стекне осећај да је добила 100 одсто, а што су, уверен је наш саговорник, досад добијали само Албанци.

    „Европа хоће да изађе из пројекта који се зове Косово. И Америка и Европа имају развијену стратегију процеса, што значи — ушле су у процес, имају развојну фазу, средишњу и завршну фазу. Одлучили су да у овом периоду изађу из пројекта и да направе успешну причу са лажним закључком да је овде процес завршен“, наводи Ракочевић.

    Друга можда и важнија ствар, према Ракочевићу, јесте да се са Косова и Америка и Европа повуку „без огреботина“. То би значило да ни једни ни други не дођу у сукоб са Албанцима и њиховом разорном етничком силом, јер су имали више прилика да им се то догоди. До тога није дошло, верује наш саговорник, само зато што ни Европа ни Америка нису биле спремне да прибегну било каквим демократским нормама.

    „Зато желе да оду одавде и да зло оставе и Албанцима и Србима. Економски момент такође постоји, али је он тек на трећем месту у овој слагалици. Европа је бацила новац на Косово, али много тог новца јој се и вратило, јер ово је црна рупа кроз коју може да прође огроман новац, а да не остане трага и зато је једноставније и јефтиније да се црта подвуче и да се одавде побегне“, оцењује Ракочевић.

    Он додаје да је Београд по ко зна који пут мислио да ће кооперативност по питању Косова дати резултате на европском путу Србије, али се то сурвало у воду и пропало је.

    „Београд је можда први пут у својој историји помислио да на рачун Косова може имати неке спољнополитичке поене, што се показало готово као потпуна пропаст“, каже Ракочевић.

    Аналитичар Неџмедин Спахиу сматра да је споразум потребан свима — и Србији, јер ако хоће у Европу, мора да се помири са свима у окружењу, и Европској заједници, која је заинтересована за проширење, у интересу је да њени будући чланови буду у миру, и Косову, јер су добри односи са свима у региону једина перспектива коју има.

    Гласачка кутија
    © AFP 2018 / LOUISA GOULIAMAKI

    „Циљ ЕУ је и едукациони. Њени званичници желе да Косово преобразе из једног примитивног друштва у цивилизовано друштво са западним вредностима. У то је доста уложено, али је било и грешака, пре свега због корупцијских афера међу европским функционерима“, наводи Спахиу.

    Према његовим речима, за ЕУ успех Бриселског споразума има и спољнополитичку тежину.

    „Питање Балкана је питање између односа Београда и Приштине и то јесте суштинска ствар европске заједнице у смислу доказивања своје спољне, али и унутрашње политике. Тако да је то ипак изазов за европску заједницу, можда и највећи до сада“, закључује Спахиу. 

    Ипак, није само политика у питању. Европа од 1999. године у Косово улаже силне паре, а посебно од једностраног проглашења независности 2008. године. У резолуцији коју је усвојио Европски парламент 2014. године забележено је да је само мисија Еулекса, која је на Косову почела са радом 2008. године, чланице ЕУ коштала милијарду евра.

    Тагови:
    државност, излазна стратегија, признавање, Бриселски споразум, ЕУЛЕКС, ЕУ, Косово и Метохија, САД, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога