Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 32
    Пратите нас

    Одлука Европске комисије да се у земље Европске уније пропуштају само избеглице из ратом захваћених простора отвориће простор да „економски мигранти“ до жељене дестинације крену алтернативним путевима и потраже помоћ кријумчара људима, упозоравају саговорници Спутњика.

    Најпре Словенија, потом Македонија, а онда и Србија и Хрватска прошле седмице одлучиле су да не пропуштају економске мигранте, дајући предност онима са ратом захваћених подручја, односно избеглицама из Ирака, Сирије и Авганистана. Ситуација на грчко–македонској граници је врло озбиљна, а тензије расту, каже за Спутњик Сашо Клековски, аналитичар из Македоније.

    „Проблем је у томе што Грчка не примењује правило непропуштања економских миграната и шаље све избеглице на границу са Македонијом. Већ четврту ноћ је тамо више од хиљаду људи углавном из Ирана, они су блокирали и железничку пругу и ситуација је јако напета. Питање је докле ће Македонија моћи да проводи ту политику“, каже Клековски.

    Према његовом мишљењу, пропушта се да се на територији Грчке уради права процедура и да се обави безбедносна и свака друга провера избеглица, како би се раздвојило ко треба да се врати, а ко може да добије статус мигранта. Такође, упозорава Клековски, уколико су затворени легални путеви за „економске мигранте“, поставља се питање шта ће бити њихов следећи потез, с обзиром на то да је јасно да неће лако пристати да се врате у земље порекла.

    „Да ли ће опет прорадити токови кријумчарења људи? Знамо да је то функционисало у прошлости, када није било могуће да избеглице из Сирије легално пређу преко територије Македоније и само је питање да ли ће мафија која кријумчари људе прорадити и заменити легалне путеве, што свакако неће бити решење“, истиче Клековски.

    Македонски аналитичар каже да Македонија има могућност да прихвати две хиљаде избеглица и верује да Влада у Скопљу убрзано ради на проналажењу локације. То међутим, каже Клековски, није решење, јер мигранти не желе да остану у Македонији.

    „Претпостављам да ће бити притисака да се као могуће решење успоставе тријажни кампови на територији Македоније, где би се обезбедио пријем свих избеглица и где би се вршила провера, уместо да се то дешава на прузи или на ничијој земљи између Грчке и Македоније. Дакле, да се прихват избеглица и тријажа дешавају у мало пристојнијим условима у неком прихватном кампу“, објашњава Клековски.

    И Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, каже за Спутњик да се не може очекивати да ће неко, разочаран тиме што је Македонија подигла ограде и што га третира као економског мигранта, одустати од свог циља.

    „Сви ти људи који буду заустављени на граници са Македонијом, покушаће алтернативно да пређу границу. Тада ће само да порасту цене кријумчара, трговаца људима, а мигранти ће ризиковати животе у неким још опаснијим подухватима како би дошли до Запада“, истиче Ђуровић.

    Он објашњава да ће се избеглице наћи на српској граници, оног тренутка када Македонија буде пала у заштити своје границе и када више не буде могла да их зауставља. Ако их Србија пропусти, а Хрвати нам их пак врате са своје границе, поставља се питање шта са тим људима који не желе да остану овде, каже Ђуровић.

    „То је велика дилема и то положај Србије чини посебно осетљивим. Једини покушај да се са тим проблемом изађе на крај јесте да те људе укључимо у систем, да их региструјемо, да им дамо прилику да траже азил, па да се о том захтеву одлучује. Да се види колико их има и чиме располажемо и да уредимо тај ток миграције колико год можемо“, сматра Ђуровић.

    Ти људи, верује саговорник Спутњика, пре или касније ће наставити пут даље.

    „Важно је да, док су овде, постоји систем у који су укључени, у којем су видљиви, а не да воде паралелни живот са постојећим друштвом и системом. То би оставило далекосежне последице по цело друштво“, упозорава Ђуровић.

    Иван Мишковић из Комесаријата са избеглице и миграције Републике Србије за Спутњик каже да се број људи из Пакистана, Бангладеша и Марока смањио од када су у нашој земљи и земљама у окружењу на снагу ступиле нове мере, то јест од када се такозвани економски мигранти не пуштају, тако да од понедељка ујутру није било миграната из тих земаља. У Прешеву је приметно повећан број Авганистанаца, каже Мишковић, а у понедељак до 14 часова регистровано је око 3.000 миграната.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    кријумчарење, мигранти, избеглице, Србија, Македонија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога