Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    1402
    Пратите нас

    Серија терористичких напада у Паризу отворила је питање безбедности у многим земаља, а у Србији и да ли нам је потребан повратак такозване Општенародне одбране. Стручњаци и просветни радници кажу да је тај предмет непотребно исмеван и да нам је безбедносна култура потребнија него икад.

    Са СФРЈ у историју је отишао и ОНО и ДСЗ, предмет који је најмлађе учио о стављању гас маске, третману рањеника, евакуацији, па и употреби оружја. Нажалост, гесло „Непријатељ никад не спава“ актуелније је него икад. Од терористичког напада у Зворнику у априлу ове године, а посебно после трагедије у Паризу, стручњаци за безбедност упозоравају на неопходност обучавања грађана у случају ванредних ситуација.

    Проф. др Милан Пашански из Форума за изучавање тероризма сматра да је систем општенародне одбране неправедно исмеван и подсећа да постоји у најразвијенијим земљама света. О скарадном предмету, који мирише на Маркса и Енгелса, други не мисле тако, каже Пашански.

    „Британци га и даље имају и нико их не исмева због тога, већ се велича, сматра похвалним. У школама се на томе ради. Ја бих се томе вратио, немогуће да све што је било раније не ваља. Ту има добрих ствари на којима треба инсистирати, које треба вратити, али им треба удахнути дух новог времена“, каже Пашански.

    Он сматра да је тероризам у нашој земљи реална претња због тзв. спавача који нису у фокусу безбедносног система и који могу да самоиницијативно изврше терористички напад.

    ОЕБС променио распоред

    У Основној школи „Лаза Костић“ у Београду, целе протекле недеље деца су упозоравана на промене које ће у њихову рутину унети Министарски савет ОЕБС-а, који ће се одвијати у непосредном комшилуку. Школа ће самоиницијативно повећати будност, јер је свесна ризика које са собом носи такав догађај, каже за Спутњик директор Милорад Јауковић.

    „У зграду до наше, у Арену, долазе разни страни државници, скренули смо деци пажњу на понашање, евентуалне измене у саобраћају, али и на посебне мере обезбеђења. Ово нас је навело на размишљање — било би добро да полиција, као што држи предавања о наркоманији и малолетничкој делинквенцији, разговара са децом и о безбедности од тероризма“, каже Јуковић.

    Математичка гимназија већ на удару терориста

    И у Математичкој гимназији поздрављају повремена гостовања полиције и разговоре о безбедности у саобраћају и дрогама, али се слажу да је крајње време да се деца упозоре на нове опасности, јер је школа већ на удару тероризма, електронског. Непрекидно је нападају хакери. Напади најчешће долазе из Албаније.

    „Интересантно је да не нападају сајтове других школа. Ми смо томе изложени баш зато што су наши ђаци успешни, то се зна широм света. Помало се прибојавам, не дај боже, када би се негде у Београду десио напад на школу, сасвим би лако могло да се деси да ми будемо прва мета. Терористи ударају само тамо где ће да одјекне“, каже директор школе Срђан Огњановић за Спутњик.

    Тренутно је сајт најуспешније школе у земљи заштићен веома компликованим шифрама. Хакери су два пута успели да оборе и тај систем заштите, за шта је потребно велико знање и огромна упорност. Иначе, Математичка гимназија нема полицијско, већ приватно обезбеђење.

    Прва помоћ неопходна свима

    Професор Факултета за безбедност Зоран Драгишић слаже се да се Србија сувише лако одрекла Одбране и заштите, предмета за чије је формирање путоказ био земљотрес у Скопљу 1963. године. У ситуацији у којој тероризам вреба, сваки човек мора да познаје основе безбедносне културе, а знање пружања прве помоћи морају да имају сви, појашњава Драгишић.

    „Сваки лекар са Ургентне медицине ће вам рећи да, када су у питању несреће, од тога на који је начин указана лаичка прва помоћ зависи опоравак пацијента. Ако су пролазници умели да зауставе крварење, дају вештачко дисање, то најчешће значи — живот. Деца морају да науче како да укажу прву помоћ“, категоричан је Драгишић.

    Министарство без одговора

    Питања Спутњика да ли се у Министарству просвете и науке разматра увођење предмета Безбедносна култура, предавања стручњака за безбедност по школама или обука наставника, остало је без одговора.

    Међутим, како сазнајемо у Министарству унутрашњих послова, у последњих десет година, посебно од доласка Предрага Марића на место начелника Сектора за ванредне ситуације, размишља се о едукацији најмлађих, за почетак кроз предмет „Природа и друштво“. Идеја је да деца науче како да се понашају у случају пожара, поплаве, било које ванредне ситуације, па и тероризма, експлозије или талачке кризе.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    настава, безбедност, школа, ОНО и ДСЗ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога