Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2234
    Пратите нас

    За Србе јужно од Ибра, заштита међународне заједнице је једина нада да ће живети у миру. Међутим, ни то није добро решење, јер гура преостале Србе у енклаве из којих неће моћи да изађу.

    После напада на Србе у Гораждевцу, осуде стижу са свих страна — од званичника Србије и тзв. Косова до представника „међународне заједнице“, у коју се Срби и највише уздају. Јер немају никога другог ко би их заштитио.

    Бивша министарка у влади Србије и посланица у скупштини Косова Рада Трајковић каже да у косовским институцијама влада анархија и да очекивања представника Српске листе да ће у разговору са косовским премијером Исом Мустафом наћи одговор за безбедност Срба јесте илузија, пошто косовски премијер нема могућности да примени договоре постигнуте са Београдом.

    „Унутар косовског безбедносног система имамо потпуни распад. Срби се, унутар те анархије налазе у тешкој ситуацији. На Кфору је да одговори да ли жели етнички чисто Косово или да очува Србе, у смислу безбедности“.

    Према њеним речима, без подршке Кфора, Срби неће моћи да опстану на КиМ. Неки кругови међународне заједнице покушавају да смире делове албанске опозиције корупцијом, односно визном либерализацијом и убрзаним напретком ка ЕУ, али, сматра Трајковићева, све је то узалуд.

    Свесна да су косовске институције нефункционалне и да је једино решење расписивање нових избора, што може да доведе до унутаралбанског сукоба, међународна заједница прећутно гура Албанце у конфликт са Србима. Међутим, према мишљењу госпође Трајковић, међусобни сукоб Албанаца је неминован, само је питање времена када ће се десити.

    Одлука да Кфор штити Србе на КиМ може бити донета уколико међународна заједница процени да су Срби угрожени, сматра председник Одбора за КиМ у Скупштини Србије Милован Дрецун. Међутим, каже он, извештаји представника међународне заједнице не говоре у прилог ангажовања Кфора у заштити Срба.

    „Имајући у виду извештаје који се презентују у Савету безбедности, затим ставове НАТО-а, мислим да није реално очекивати да ће бити донета таква одлука, зато што сви ти извештаји говоре о наводном напретку  косовских институција у повећању безбедности“, каже Дрецун.

    У неким извештајима види се и извесна доза сарказма. Тако у извештају известиоца Европског парламента Урлике Луначек, наводи Дрецун, пише да има напада на припаднике ЛГБТ популације на КиМ, а и на неке мањинске заједнице.

    „Питање је, дакле, има ли политичке воље да се појача присуство међународних снага у српским срединама и од тога ће зависити да ли ће Кфор бити ангажован у наредном периоду“, закључује Дрецун.

    Ипак, ангажовање Кфора не би било добро решење, јер би, према Дрецуновим речима, било привремено, а Срби би опет били стављени у неку врсту забрана.

    „Срби, посебно у Метохији, требало би да буду укључени и у Косовску полицијску службу, и у све органе локалне самоуправе. Треба извршити притисак на албанско политичко вођство, посебно на оне политичаре попут Рамуша Харадинаја који контролишу те делове територије, да они утичу на смиривање ситуације и обуздају екстремисте. Јер они то несумњиво могу“, каже Дрецун.

    Кфор је и даље гарант мира на КиМ, сматра председник Српског покрета обнове на КиМ Ранђел Нојкић, а угрожавање Срба у Метохији је аларм међународној заједници да поразмисли на који ће начин да их заштити.

    Запаљени аутомобил у Гораждевцу
    © Tanjug / MINISTARSTVO ZA POVRATAK I ZAJEDNICE U VLADI KOSOVA

    „С обзиром да је Кфор још увек најбројнија међународна снага на КиМ, то је велики разлог да се врати. Сигуран сам да у том случају можемо да очекујемо смиривање ситуације“, наводи Нојкић.

    Поред заштите Кфора, треба предузети и неке додатне акције да би се видело да ли ове нападе прикривају и званичници Приштине, закључује Нојкић.

    Пропуштене шансе

    Србија је имала неколико шанси да се активно укључи у заштиту својих сународника на КиМ, али ниједна од њих није у потпуности искоришћена, или је пропуштена.

    „Повратак српских снага безбедности на КиМ после 1999. била је шанса коју смо пропустили при старту. Да су Срби са КиМ одмах тражили да се безбедносне снаге Србије врате у покрајину, па макар било само на север, где је то било могуће, ситуација би била потпуно другачија“, мишљења је Нојкић.    

    Регионални шеф полиције на северу КиМ је Србин, а није било реално да се наше снаге безбедности, макар и у симболичном броју, како је то било дефинисано Резолуцијом УН 1244, врате на у јужну покрајину, каже Милован Дрецун.

    „Србија треба да, у веома оштрој форми, инсистира да међународна заједница изврши притисак на Приштину да обузда екстремисте, да активира и Косовску полицијску службу, да се напади превентивно спрече“, каже Дрецун.

    Он додаје да би требало интегрисати још више Срба у Косовску полицијску службу, да се настави процес нормализације односа Београда и Приштине и да се крене са формирањем ЗСО.

    Према његовом мишљењу, инцидент у Гораждевцу мотивисан је жељом да се редефинише договор о формирању ЗСО и да се смање њене надлежности.  

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Кфор, Милован Дрецун, Ранђел Нојкић, Рада Трајковић, Гораждевац, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога