Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    0 391
    Пратите нас

    Ситуација с руским војним авионом Су-24 који је оборила турска авијација није била неочекивана, с обзиром на пређашње односе двеју земаља, сматра новинар листа „Ехос“ Адријан Левјер.

    Владимир Путин
    © Sputnik / Aleksey Nikolskyi

    Новинар подсећа да су још 1. децембра 2014. године председници држава имали састанак (пета седница руско-турског Савета за сарадњу највишег степена). Тада су постављена питања о постизању трговинске размене двеју земаља у обиму од сто милијарди долара, изградњи руске нуклеарне електране „Акују“ у области Мерсил на југу Турске и о енергетској сарадњи.

    „Овај састанак Реџепа Тајипа Ердогана и Владимира Путина протекао је веома добро у делу разговора који се тицао бизниса, али је био нешто мање добар у сфери питања у вези с регионалном политиком“, наводи стручњак за Турску, предавач Института за политичка истраживања из Гренобла Жан Марку.

    Ипак, потом се догодио инцидент с авионом Су-24 који је променио њихове односе. Новинар сматра да се ова ситуација не може посматрати као „гром из ведра неба“. 

    Левјер наводи да се напетост између Анкаре и Москве појачавала сразмерно повећању присуства Русије у Сирији. 

    Турска захтева одлазак председника Сирије Башара ел Асада с власти од 2011. године, иако су, како наводи сарадник Института за политичка истраживања из Париза Бејрам Балси, турски и сиријски лидер раније били у веома добрим односима. 

    „На почетку ’арапског пролећа‘ Реџеп Тајип Ердоган је мислио да ће успети да уразуми Башара ел Асада“, сматра Балси. То се, међутим, није догодило. 

    „Инцидент с војним авионом догодио се после покушаја помирења Француске с Русијом ради стварања међународне јединствене коалиције против ДАЕШ-а (такозване Исламске државе)“, указује стручњак. 

    Будућност ове коалиције и даље није одређена, али Турску брине могућност њеног стварања, јер би то изоловало Анкару у њеном „максималистичком ставу“ према Асаду, сматра Игор Деланое, заменик директора аналитичког центра „Обсерво“. Истовремено, ова коалиција би Русију поставила у центар сиријске игре. 

    Према мишљењу новинара, Турска највише губи у овом сукобу, јер њена економија зависи од енергетских испорука Русије. 

    Поред тога, Анкара је у првим редовима сиријског сукоба, с обзиром на то да је њена граница са Сиријом дугачка 800 километара. 

    Отуда се последњих дана може уочити помирљивији тон, у покушају да се смањи напетост с Москвом. 

    Турска је примила више од два милиона избеглица, а имала је терористичке нападе у Суручу и Анакари које је организовао ДАЕШ, наводи Балси. 

    „Све док тешко сиријско питање не буде разрешено, дипломатски односи Турске и Русије ће у сваком случају ’пливати у мутној води‘. Ипак, сарадња Москве и Анкаре никада није била толико важна да би окончала грађански рат у којем је од 2011. године погинуло 250.000 људи“, закључио је Левјер.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    инцидент са Су-24, обарање руског војног авиона, решавање сиријске кризе, борба против тероризма, трговина, енергетика, Реџеп Тајип Ердоган, Владимир Путин, Башар Асад, Сирија, Русија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога