Какофонија унутар ЕУ око политике према мигрантима се наставља. Немогућност да се сложе око тога шта да раде са стотинама хиљада избеглица које су прешле Медитеран, бежећи од ратова и беде, подстакла је ксенофобични национализам својствен крајње десничарским идеологијама и продубила пукотине у њеној политичкој конструкцији. Јача суверенизам, земље се затварају у националне границе, а Европска унија је све даље од сна о хармоничној заједници.
Након одбијања конзервативних влада Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске да приме избеглице, што су Мађари илустровали подизањем бодљикаве жице са Србијом, дошле су на ред скандинавске земље.
Последњи пример дала је Данска, са предлогом закона мањинске конзервативне владе који су поред крајњих десничарских снага подржале и социјал-демократе, да се избеглицама по доласку у ову земљу одузму вредности које носе са собом. Дански посланици су озбиљно расправљали о томе да ли им треба скинути венчани прстен са руке или не (један се залагао да се одузима прстење са дијамантом).
Врло прагматична данска влада је објаснила да ће тако да плате трошкове боравка избеглица у избегличким центрима. Ова мера је подсетила на време нацизма и третман којем су били подвргнути Јевреји.
„Желим да смањим број захтева за азил у Данској (21.000 прошле године, уместо 15.000 претходне)“, рекла је једноставно Ингер Стејберг, министарка за миграције. „Говорим о ситуацији у којој дође човек са кофером пуним дијаманата и затражи азил у Данској“, рекла је без шале.
Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице приметио је да ће пример Данске подстаћи страх и ксенофобију и смањити простор тражиоцима азила.
Шведска је 17. децембра са Данском увела контролу на границама, након шездесет година слободног кретања међу ове две нордијске земље. Данска је реаговала тако што је 4. јануара увела контролу границе са Немачком.
Министар спољних послова Финске, из партије „Правих Финаца“, чини све да смањи број избеглица. Нордијске земље сматрају да су урадиле довољно. У Шведску, која има десет милиона становника, прошле године је стигло око 160.000 избеглица из Ирака, Сирије и Авганистана. У Француској је, поређења ради, тај број незнатан — земља од 60 милиона становника прихватила је досад неколико стотина избеглица, много мање од квоте која је договорена у Бриселу. Париз је дискретан када је реч о избеглицама, у сусрет председничким изборима на којима главне поене у кампањи стиче крајња десница Марин ле Пен управо на теми опасности која Французима прети од миграната.
Крајња десница се све комотније осећа и у Немачкој, где су на удару Ангела Меркел и њена политика отворених врата. Критике су нарочито жестоке након напада у Келну, где је у новогодишњој ноћи око 500 жена било жртва сексуалне агресије и силовања од стране гомиле. Ухапшени су мигранти који живе у Немачкој без докумената, махом из северне Африке, из Марока, неколицина из Алжира, као и четири Сиријца.
Ова агресија је снажно утицала на јавно мњење, а крајња десница је сада користи као изговор за изливе нетрпељивости према избеглицама. Један ресторан са аустријске стране границе истакао је натпис „Забрањено за азиланте“, попут оних у којима је за време нацизма био забрањен приступ Јеврејима.
Кроз конзервативне медије се провлаче статистике о нападима које су починили мигранти. Тако се немачки недељник „Фокус“ бави статистикама о кривичним нападима који се приписују мигрантима, наводећи на закључак да су мигранти опасност, упркос подацима који говоре да су сексуални напади за које су осумњичени веома ретки. Према подацима „Фокуса“ на врху листе преступника међу мигрантима су „Срби, Албанци и Косовари“.
Једини одговор који нуде европски конзервативци на избегличку кризу је снажење контроле на унутрашњим и спољним границама Уније и држање миграната ван националних граница.
Главни губитници овакве политике биће такозване „сигурне треће земље“, попут Србије. Мађарске власти су већ најавиле да ће мигранте које им врати Аустрија, на основу Даблинског споразума, испоручити Србији. Мера која би, упозорава комесар за људска права Савета Европе Нилс Муижниекс, довела до озбиљног кршења људских права.
