Француска, и не само она, жели укидање санкција Русији. То је у Москви поручио и француски министар економије Емануел Макрон. Он је наговестио да би до укидања санкција могло да дође „следећег лета“. Ово се слаже са проценом коју је претходно изнео шеф комитета Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков, који је рекао да би ЕУ могла да укине санкције Русији већ на лето.
Макрон је у свом обраћању употребио формулацију која није без дипломатских финеса. Он је позвао „све стране“ да поштују споразум из Минска, који је потписан у фебруару као резултат преговора „Нормандијске четворке“ (Русија, Француска, Немачка и Украјина).
Све стране, дакле и Украјина, али Макрон није хтео да директно упери прстом на Кијев јер би то одмах изазвало реакцију Пољске и балтичких земаља које су за то да се санкције задрже.
Ово је још једна тема која дели Европску унију. Број оних који су за укидање санкција Русији расте, али блок источноевропских земаља, бивших совјетских република, не попушта, упркос томе што су санкције које су уведене у јулу 2014. године као одговор на одвајање Крима од Украјине, нанеле су велику штету европским привредама.
Знак да се нешто мења је и порука америчког државног секретара Џона Керија прошлог петка да је „могуће да санкције буду укинуте уколико буде воље са обе стране“. Порука Вашингтона и Париза је, дакле, иста. Идеја о увођењу санкција Русији је потекла из САД, без којих не може да прође ниједна крупна одлука на европском континенту.
Међународна ситуација се у међувремену променила и спољнополитички приоритети Запада су се преместили са европског континента и из Украјине на Блиски исток. Русија је постала незаобилазни партнер у Сирији, где се њена помоћ у проналажењу мировног решења сматра неопходном.
Порука Американаца и Европљана да санкције нису вечне упућена је, дакле, Кијеву. Запад жели да изврши притисак на Петра Порошенка који одбија да дâ аутономију житељима Доњецке и Луганске области, иако је то предвиђено Споразумом у Минску.
Остаје питање како ће Европска унија подићи санкције када се унутар ње све одлуке доносе консензусом. Одлучујућу улогу у подизању санкција ће поново имати САД, чију одлуку ће следити земље Централне и Источне Европе, које се у питањима безбедности и спољне политике одређују према Вашингтону.
