Слушајте Sputnik
    НАТО војници

    Балтичке земље више нису потребне НАТО-у

    © AFP 2018 / ARMEND NIMANI
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    21011

    Запад није сентименталан, правила игре мења по потреби, а мисао да је даље чланство балтичких земаља у НАТО-у бесмислено, па чак и опасно за Северноатлантску алијансу чује се све чешће, наводи коментатор РИА Новости Ростислав Ишченко.

    Војник НАТО-а
    © AP Photo / Дарко Војиновић

    Аналитичка структура „Ренд корпорејшен“, позната на Западу, објавила је извештај под називом „Пораст претњи источном крилу НАТО-а“, у којем се, пре свега, констатује да НАТО није способан да заштити балтичке државе. 

    Наводећи конкретне претње, стручњаци „Ренд корпорејшена“ тврде да руска армија може да освоји Талин за најмање 36 сати, највише за 60. 

    „Верујем да руска армија у естонску престоницу може да стигне и брже. Проблем, међутим, није у броју сати, него у самој чињеници да аналитичка структура повезана с америчком владом признаје да САД нису способне да заштите своје балтичке савезнике“, наводи Ишченко.

    Аналитичар сматра да само на први поглед делује да је циљ овог извештаја да се западно јавно мњење убеди да је неопходно да се у балтичким земљама распореде додатни контингенти Северноатлантске алијансе.

    „Извештаје ’Ренд корпорејшена‘ не читају обични грађани, односно, они на јавно мњење немају никаквог утицаја и никада не служе као повод за широку дискусију у медијима“, објашњава Ишченко. 

    Према његовом мишљењу, прави циљ документа јесте да се „западне и прозападне елите другог и трећег ешалона информишу о преовлађујућем мишљењу, о политичким трендовима и одлукама елите првог ешалона које се припремају за званично објављивање“.

    „Реч је о усаглашавању ставова руководства САД и водећих држава Европске уније (Француске, Немачке, Велике Британије), који се износе током незваничних саветовања и имају подршку крупног европског и америчког бизниса“, тврди Ишченко.

    Паралелно с овим извештајем, у западној штампи почели су да се појављују озбиљни чланци који читаоце убеђују да су земље Источне Европе од мале користи НАТО-у. Конкретно, балтичке земље.

    „Овај став је мотивисан тиме што беспомоћне армије ових држава не јачају одбрамбени потенцијал НАТО-а. Истовремено, политичка позиција балтичких држава, усмерена на оштар сукоб с Русијом, наводно доводи НАТО на ивицу рата с нуклеарном државом. Западног грађанина плаше нуклеарним ратом због балтичких амбиција. И намећу жељу да се НАТО спаси балтичког баласта“, сматра Ишченко.

    Он, међутим, истиче да НАТО никакав рат с Русијом неће почети због Естоније или Летоније, те да системска припрема јавности Запада за игнорисање обавеза заштите балтичких земаља има веома практичан разлог.

    „Стручњаци не греше када тврде да се балтичке земље не могу заштити у случају сукоба с Русијом. Руска армија је показала у Сирији високу ефикасност. Чак и ако групација НАТО-а на Балтику буде размештена раније — осуђена је на уништење, независно од бројности, јер је Русија способна да моментално одсече целокупно њено снабдевање. Копнених операција практично нема, а морске пролазе кроз Балтичко море“, објашњава аналитичар. 

    У међувремену, представници водећих структура САД и НАТО-а су већ много пута констатовали да могућности руске авијације и флоте приказане током сиријске кампање сведоче да је Москва у стању да у сваком моменту спречи приступ војним флотама НАТО-а водама Балтичког мора. 

    „Проблем је у томе што, с једне стране, САД не могу тек тако да врате назад контингент који су разместили у балтичким земљама. Испало би да су се уплашиле Русије. С друге стране, локални политичари су се потрудили да америчке војнике искористе као живи штит, озбиљно повећавши број политичких провокација против Русије, као и притисак на грађане сопствених земаља који говоре руски језик“, закључује Ишченко.

    Москва је, наводи аутор, заузела оштар став. У Вашингтону, Берлину, Паризу и Лондону забринуто су констатовали да балтички народи хрле ка војном сукобу. 

    „Америчка војска размештена у балтичком региону постала је талац безумне политике локалних елита“, наводи Ишченко.

    Балтик је САД, НАТО-у и Европској унији био потребан ради побољшања стратешког положаја на границама с Русијом, као и (у случају ЕУ) ради уништавања конкурентне индустрије и освајања додатног тржишта, макар и невеликог.

    „Нове могућности руских оружаних снага потпуно су елиминисале војно-стратешку вредност Балтика. На економском плану, све што је било могуће ЕУ је од тог региона већ добила: локалне економије су уништене, а куповна моћ становништва је изузетно мала. Запад више нема никакве користи од Балтика. Али Запад се добротворним радом не бави. Он мирно избацује у политичко блато политичаре, режиме и земље чија је улога одиграна“, закључује Ишченко.

    Тагови:
    руска војска, страх, НАТО, Балтичке земље, Европска унија, Балтичко море
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога