Београд+ 33°C
Ниш+ 30°C
Слушајте Sputnik
    Уништен Стари град у Алепу, Сирија

    Сирију хоће да деле као Босну

    © Sputnik/ Michael Alaeddin
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    0 2897367

    Чим је објављено да су се САД и Русија договориле о примирју у Сирији, одмах су почеле дискусије о будућем политичком уређењу ове земље. Највероватнији сценарио јесте децентрализација, односно стварање региона у којима ће се поштовати етничке и конфесионалне разлике учесника у сукобу.

    На овај начин је међународна заједница већ покушавала да реши неке савремене сукобе, попут оног у Босни, пише руски портал „Газета“.

    Сирија ће, највероватније, бити подељена на три дела, односно три субјекта федералне државе, о томе се већ преговара, рекла је о интервјуу за Хавар (информативну агенцију сиријских Курда) Алхам Ехмед, из врха прокурдске сиријске партије Демократски савез.

    Према мишљењу Ехмедове, децентрализација земље је нужна за прекид рата, макар онај део рата у којем учествују снаге председника Сирије Башара ел Асада, његови савезници и опозиционе групе. 

    „Примедбе изречене током разматрања будућности Сирије, укључујући и оне које су изрекли страни представници, подразумевају стварање три федерална региона у Сирији. То је оно што желе грађани Сирије, партије, организације и друге државе које теже политичком решавању сукоба у Сирији. САД и Русија такође заступају овакав став“, изјавила је Ехмедова.

    Она је одбила да говори о детаљима предстојеће федерализације, пошто нема пуне сагласности преговарачких страна у вези с конкретним детаљима. 

    Ипак, Ехмедова је саопштила да ће променом уређења Сирија бити подељена на јужни, централни и северни део (у којем ће доминирати Курди). У сваком региону на политичком нивоу ће се водити рачуна о етничким и конфесионалним особеностима локалног становништва. Сваки регион имаће сопствени парламент.

    У преговарачком процесу о будућем уређењу Сирије највише примедби имају представници такозване умерене опозиције. Представници владе Башара ел Асада понашају се „далеко умереније“, додала је Алхам Ехмед. 

    Највероватнији резултат сиријских промена биће увођење независног бирачког система у сваком од три субјекта сиријске федерације. 

    Ако у једном од региона изаберу, на пример, Асада, то се никако неће одразити на политички процес у два суседна региона. Ту на власт могу да дођу они који су се од 2011. године борили против армије лојалне званичном Дамаску. 

    Данас се федерализација чини као најразумнији излаз из сиријског сукоба, каже Алхам Ехмед.

    У овом процесу могле би да се издвоје три стране: Курди, који су у јануару прогласили сопствену аутономију Рожава; влада Башара ел Асада, која има апсолутну подршку шиитске, алавитске, хришћанске и других мањина, и сунити, који су чинили око 80 одсто становништва Сирије пре рата, а сада су главни у опозиционим борбеним групацијама. 

    Ова ситуација, пише „Газета“, веома подсећа на Босну у време грађанског рата 1992-1995. године. 

    У овом тренутку у Сирији постоји непријатељ који је заједнички Курдима, присталицама Асада и опозиционим групама, а то су терористичке организације ДАЕШ и Нусра фронт. Њих се не тичу споразуми о предстојећем примирју.

    Ако примирје буде сачувано у садашњим условима, федерација ће бити створена у најближој будућности, а рат против ДАЕШ-а ће трајати годину-две, пише лист.

    Велика је разлика између Сирије и БиХ пре 20 година

    Виши научни сарадник Института са славистику Руске академије наука Георгиј Енгелгард каже за Спутњик да постоји велика разлика између Сирије и БиХ пре 20 година.

    Сукобљене стране у Босни пред потписивање Дејтонског споразума биле су потпуно исцрпљене и уморне од рата. Зато се за ових 20 година босанска криза није поново разбуктала, мада су услови за то постојали. Наравно да је Сирија такође исцрпљена, али за разлику од босанске, сиријска криза је пре свега рат у који су се уплитали спољни играчи. И док су САД, ЕУ и Русија спремне да помогну да се оконча ова криза, одређене земље, пре свега Турска и Саудијска Арабија, залажу се за наставак ратних дејстава. Управо зато биће изузетно тешко имплементирати босански модел у Сирији.

    „Једноставно, тешко је прекинути рат и започети преговоре о, на пример, надлежностима владе у Дамаску, ако спољни играчи и даље доливају уље на ватру. Што се тиче такозване ’умерене опозиције‘ и њене спремности (или неспремности) на децентрализацију, ове групе нису самосталне, оне функционишу захваљујући подршци споља. Уколико Турска и Саудијска Арабија буду ’заврнуле славину‘ овим милитантима, умерена опозиција ће за неколико месеци или пристати на мировни дијалог или ће променити ’професију‘“, сматра Енгелгард.

    Како каже, са економске и политичке тачке гледишта, БиХ је још у нокдауну, али ово је релативно мирна земља.

    „Што се тиче Дејтонског споразума, захваљујући њему, рецимо, Република Српска мање-више нормално функционише, чак и без обзира на то што јој је Сарајево одузело одређене надлежности. Мислим да је засад ниво Босне недостижан за Сирију, зато што је штета од рата у овој земљи много већа него у Босни“, закључује Енгелгард.

    Тагови:
    Газета.ру, подела Сирије, сиријски Курди, федерализација, ДАЕШ, Демократски савез (ПЈД), Башар Асад, Федерација БиХ, Сирија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога