Београд-3°C
Ниш-3°C
Слушајте Sputnik
    Жене Курди у националним ношњама

    Кол’ко има до Курдистана?

    © REUTERS/ Sertac Kayar
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 561

    Током грађанског рата у Сирији, сиријски Курди су од потлачене мањине постали моћна сила и прва копнена снага у борби против ДАЕШ-а, а недавно су објавили стварање федералног региона у зонама које су под њиховом контролом на северу Сирије, у близини турске границе. Тај потез највеће сиријске мањине отворио је многа питања и изазвао бројне полемике.

    Има оних који оцењују да је одлука сиријских Курда да прогласе федерални регион у Сирији јако важна јер тиме добијају историјску шансу да остваре вишевековну жељу да формирају сопствену државу и да тиме прекрајају мапу Блиског истока. Према другима, они само бране своја права и слободе, која су им у Сирији ускраћена. 

    Према изјавама курдских лидера, то је учињено ради уједињења различитих етничких заједница, због заједничке борбе против терористичких организација — ДАЕШ-а и Нусра фронта и добијања већих права и слобода. Власти Дамаска су федерализацију региона назвале незаконитом, а сиријски лидер Башар ел Асад је рекао да је „Сирија премала за федерализацију“.

    Сиријска опозиција такође није подржала ту иницијативу и позвала је становништво земље на јединство. Турска и САД су говориле о неприхватљивости таквих корака. Москва подржава тесне контакте са сиријским Курдима, који су постали озбиљна војно-политичка снага, али се обазриво односи према питању (само)проглашења курдске аутономије.

    У Москви сматрају да би о судбини Сирије требало да одлучују њени грађани, а да би ова питања требало да буду решена консензусом у оквиру новог устава Сирије, а не једнострано.

    Русија такође инсистира на томе да Курди треба да учествују не само у преговорима о Сирији у Женеви, већ и у сваком другом међународном формату који се тиче решавања ситуације у Сирији.

    Питања се множе

    Шта је заправо натерало сиријске Курде на стварање федералног региона? Да ли је овај потез можда корак ка тражењу веће аутономије? Који степен независности и у којим питањима траже сиријски Курди? Да ли је федерализација нека врста одговора на то што сиријски Курди нису позвани да заједно са сиријским властима и опозицијом учествују у међусиријским преговорима у Женеви? Који степен независности и у којим питањима добијају сиријски Курди? Какав утицај ће њихова одлука имати на ток мировних преговора у Женеви и на развој ситуације у Сирији и региону? Да ли ће сиријски Курди бити у стању да издрже притиске Турске?

    На ова и многа друга питања одговоре су дали арапски, курдски и руски експерти на конференцији на тему „Сиријски Курдистан: федерализација и политичке последице“, која је одржана на „неутралној територији“, у МИА „Росија севодња“ у Москви.

    Шта желе и зашто се буне сиријски Курди?

    Мишљења експерата о положају сиријских Курда и стварању федералног региона се драстично разликују. Руски стручњаци се слажу у оцени да они не стреме томе да изађу из састава Сирије, већ су принуђени да у тој земљи бране своја права. Према њиховом мишљењу, они ће се задовољити једнаким правима и слободама као што их има већинска арапска популација у Сирији, пропорционалним представљањем у послератним институцијама и тзв. културном аутономијом.

    Према другима, арапским и сиријским стручњацима, права Курда у Сирији уопште нису угрожена.

    Неки експерти су констатовали да су сиријски Курди, којих има више од два и по милиона у тој земљи, били „маргинализовани од стране званичног Дамаска“.

    „Наравно, они су првом приликом устали против својих тлачитеља“, сматра Радван Бадни, председник Института за медије и политичку анализу из Ербила, Ирачког Курдистана.

    Према његовом мишљењу, одлука о федерализацији је веома важна и судбоносна.

    „Нажалост, три покушаја председника Ирачког Курдистана Масуда Барзанија да обједини Курде нису дала озбиљније резултате“, додао је Бадни.

    Руски аналитичар, специјалиста за Курдистан, Станислав Иванов сматра да је „ирачке Курде од геноцида спасило само то што су на време објавили аутономију“.

    „Курди говоре о томе да су они спремни да сарађују са свим представницима властима у Дамаску, уколико они узму у обзир њихова права. Али до сада, ни Асад ни опозиција нису показали вољу за то. То је и подстакло Курде на овакве потезе“, оценио је Иванов.

    Он је упозорио да се курдски проблем мора хитно решити, јер би у супротном то могао бити „главни фактор нестабилности на целом Блиском истоку“.

    „Курди су објавили о својој федерализацији, али не због доброг живота… Овде постоје проблеми раздвојених породица, племена и нација. Када су колонисти делили границе Сирије и околних земаља, они су у потпуности игнорисали интересе курдског народа. Делови земље у којима су живели Курди били су најнеразвијенији… Нису им дозвољавали да се развијају, забрањивали су њихов језик. Курде су претворили у грађане другог реда“, рекао је Иванов.

    Излагање руског експерта изазвало је веома оштру реакцију сиријских и арапских стручњака. Са њихове тачке гледишта, Дамаск никада није угњетавао Курде.“

    „Курди су имали своје депутате и министре. О каквом се овде угњетавању може говорити?!“, бурно су негодовали Арапи.

    Председник Руског друштва солидарности и сарадње са курдским народом Јуриј Набијев је показао Декларацију о проглашењу федерације сиријских Курда, истичући да се у њој ниједном речју не спомиње „Курдистан“, нити „Курди“. 

    Судбина Сирије

    Стварањем новог региона могао би да започне процес разбијања Сирије, сматрају неки експерти. По другима, то ће спасити Сирију.

    „Ако говоримо о сиријским Курдима, где они могу да иду? С једне стране је непријатељска Турска, а с друге непријатељски ДАЕШ. Они физички немају где да оду“, истакао је Иванов.

    Набијев је подсетио да „апсолутна већина држава у свету живи у оквиру федералног уређења“. 

    Фактички, према речима Иванова, Сирија је већ подељена у неколико енклава. Експерт је указао на очигледну чињеницу: унутар садашње Сирија постоји територија ДАЕШ-а, исламске опозиције и других.

    Експерти су се ипак, слажу у једноме — да би питање будућности Сирије требало решавати дипломатским путем и заједничком борбом против ДАЕШ-а.

    „Нажалост, подршка цивилизованог света се показала недовољном. Под притиском Турске, многе земље света ослабиле су подршку сиријским Курдима. Управо под притиском Турске Курди су остали ван игре на важној конференцији Женева — 3. Можемо са сигурношћу рећи да курдска федерација у Сирији не би требало да ствара проблеме за Арапе“, закључио је Бадни.

    Нова рунда међусиријских преговора почеће у Женеви највероватније 9. априла. Русија, САД и специјални изасланик Уједињених нација за Сирију Стафан де Мистура залажу се за то да на њима учествују и представници сиријских Курда.

    Шта кажу сиријски Курди

    Оснивачки Савет самопроглашеног демократског федеративног система Рожаве на северу Сирије после заседања одржаног 16. и 17. марта објавио је своје главне одлуке.

    „Будућа Сирија ће бити за све Сиријце, а то ће бити остварено кроз федеративни демократски систем“, изјавио је представник тог савета Мансур ел Салум.

    Он је посебно нагласио да се сви комитети и документи које буде формирао савет ослањају на Декларацију о људским правима Уједињених нација.

    Савет је као основу „федеративног демократског система“ навео право жена на слободу.

    Према замисли оснивача, „федерација“ треба да уједини општине и њихове војне формације ради супротстављања терористима ДАЕШ-а и Нусра фронта.

    Представник сиријског Курдистана у Москви Роди Осман раније је изјавио да „сиријски Курди не теже ка формирању сопствене државе“, као и да је циљ формирања федералног региона у Сирији заштита права Курда и других народа.

    Он је додао да ће сиријски Курди наставити да управљају федералним регионом иако сиријске власти и светска заједница то не признају.

    Тагови:
    Спутњик интервју, држава, Нусра фронт, ДАЕШ, Курдистан, Ирак, Сирија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога