Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Застава НАТО

    Коме се НАТО исплати

    © AFP 2019 / FERENC ISZA
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    7483
    Пратите нас

    НАТО није економски исплатив за друге земље и оне, иако декларативно пристају на издвајање два одсто БДП-а за ту алијансу, то практично не раде, тако да је јасно да невољно следе тај пут.

    Ниједан правни уговор не обавезује Америку да стационира своје трупе у иностранству, али смо сведоци да су америчке трупе толико дуго распрострањене широм Европе да њихово присуство многи доживљавају као нормално.

    НАТО је застарео, потребна му је реорганизација, економски је неодржив за Америку, рекао је републикански кандидат за председника Америке Доналд Трамп. Иако је ова изјава дата током изборне кампање, по речима декана Факултета за безбедност и дипломатију Виолете Таловић, Трамп је свакако њоме направио праву револуцију. Филип Родић, одличан познавалаца војне доктрине, каже да је Трамп само подсетио на оно о чему се одавно говори.

    Изборна реторика или не, стара прича или не, питање је ту — да ли је НАТО економски одржив и потребан свету у оквирима у којима сада функционише? 

    Таловићева подсећа да је НАТО империјални инструмент за остваривање прe свега америчких интереса.

    „Трамп тренутно важи за проруског кандидата, иако то није, али у овој квалификацији се истиче његова потврђена изјава o успостављању чвршће сарадње са Кремљом. Дакле, може се наслутити и отварање низа питања функционисања и преиспитивања даље судбине НАТО-а“, верује она. 

    Родић у исто време подсећа да је спољна политика САД и њихова улога у свету у последње време доведена у питање, јер је њихов положај уздрман успоном других држава и почетком стварања мултиполарног света.

    „То се наравно одражава и на садашњу председничку кампању, у којој је то постало једна од централних тема. Самим тим је и НАТО постао тема дискусије, тако да се водећи кандидати супротстављају по том питању. Ова кампања по први пут у Америци показује два заиста различита света. Један је Хилари Клинтон, док други представља Доналд Трамп“, објашњава он, додајући да је демократски кандидат Хилари Клинтон недавно изјавила да је НАТО једна од најбољих инвестиција Америке, и да би, ако Трампу успе да изолује Америку, то био поклон Кремљу, што би Америку и свет учинило мање безбедним.

    Родић напомиње да Трамп на то гледа из свог америчког изолационистичког угла, при чему он верује да Америка неправедно и непропорцијално доприноси НАТО-у.

    „О томе говоре и подаци. Војни буџет САД представља половину војног буџета свих држава света заједно, негде око 700-800 милијарди долара. Америчко директно финансирање НАТО-а 2010. године износило је око 700 милиона долара. Друге земље не успевају да достигну ни онај минимум од два одсто бруто домаћег производа који им Вашингтон тражи. Тај стандард задовољавају само Велика Британија, Грчка, Пољска и Естонија. С тим што треба издвојити Грчку, јер она свој војни буџет држи релативно високо због претњи које има од Турске. Дакле, Трампов приступ овоме је амерички изолационистички и себичан јер полази од интереса Америке, што је и нормално“, каже Родић.

    Он, међутим, каже да из нашег угла то изгледа свим другачије јер се, како тврди, Америка се наметнула НАТО-у и НАТО завршава америчке послове, па је сасвим нормално да Америка томе највише и доприноси.

    „НАТО је додатна војска Америке, као што је и римска империја имала своје легије и придружене снаге. По том систему ради и НАТО. НАТО није економски исплатив за друге земље и оне, иако декларативно пристају да издвајају два одсто за НАТО, то практично не раде, јер из године у годину све мање успевају да достигну тај проценат. Тако да је јасно да невољно следе тај пут“, објашњава он.

    Према његовим речима, ово би могао да буде знак да ће чланице НАТО-а у једном моменту заиста покренути питање реорганизације алијансе.

    „За то има више назнака. Већ се дуже време говори о еманципацији Европе у односу на Америку, што се дешава на цивилном и политичком плану, и то се осликава у јачању евроскептичних и антиатлантистичких странака. С друге стране, постоји опасност и од формирања снага ЕУ које би биле одвојене од НАТО-а и које би представљале покушај еманципације Европе у односу на Америку и на војном плану. Колико год они улагали новца у НАТО, нису успели да спроведу своје декларисане циљеве. Колико је финансијски исплатив НАТО, може се видети на њиховим интервенцијама. Све њихове операције су биле јако скупе, на њих су се трошиле милијарде долара, а ни у једном случају нису успели да остваре свој декларативни циљ. С друге стране, руска интервенција у Сирији је прва од краја Хладног рата, у њој је употребљено око пет одсто руског ратног ваздухопловства са знатно већим ефектом него што је до сада НАТО урадио. Показало се да ако се реагује на прави начин и са одговарајућим снагама на терену, војна интервенција може да буде знатно јефтинија од онога што ради НАТО“, објашњава Родић. 

    Таловићева додаје да се улога НАТО-а у војно-безбедносној сфери у свету и даље користи да би се оправдало држање америчких трупа у Европи.

    „Ми знамо да ниједан правни уговор не обавезује Америку да стационира своје војне снаге у иностранству, али сведоци смо да су америчке трупе толико дуго широм Европе да њихово присуство многи доживљавају као нормално. Подаци којима располажем упућују да 60 одсто војних издатака Америке одлази на одбрану Европе, од чега 45 процента својих прекоокеанских трупа држе у Европи. У том смислу, ако се добро може разумети ова Трампова изјава, више не постоје услови за даљу доминацију Америке у  безбедносним аранжманима Европе и очито да он као неко ко долази из бизнис лобија у први план износи трошкове и у њима тражи оправдање за учешће у НАТО алијанси“, истиче Таловићева.

    Велика застава ЕУ у Барселони
    © AP Photo / Manu Fernandez

    Наша саговорница такође подсећа да су проширење и легализација НАТО-а на Балкан и на тле Евроазије и Средњег истока, а посебно НАТО агресија над Србијом 1999. године, на неки начин показале тај унилатерални геополитички и војно-стратешки интерес Америке да се НАТО као суперсила глобализује и прихвати као нови и најбоље пронађени систем безбедности за Европу и свет.

    „Наравно, времена су се променила. Он и даље показује претензије једног природног војног присуства и његовог останка, првенствено као заштитника интереса Америке као доминантне светске суперсиле, пре свега у Европи и европским безбедносним пословима. Али не треба занемарити ни чињеницу да је НАТО одувек био инструмент те безбедносне доминације над Европом и инструмент опстанка Америке у свету“, закључује она.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    војни буџет, Републиканци, војни савез, НАТО, Доналд Трамп, Америка, Балкан, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога