Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2969
    Пратите нас

    Сила је једнако маса пута убрзање. То знају и они који нису дипломирани физичари. Маса би у овом случају била управо кандидатура од стране Србије, а убрзање би дале Русија и Кина. И ето урагана који се појављује и решава ствари.

    Србија је (коначно) уплатила тикет. Вук Јеремић, бивши шеф српске дипломатије, бивши председавајући Генералне скупштине УН и тренутни председник Центра за међународне односе и одрживи развој — данашњом званичном кандидатуром има велике шансе да постане генерални секретар Уједињених нација. У ходницима УН почела је (наједанпут) да дува промаја.

    Србин на челу УН више је него добитак на лотоу. Тада у ходницима централе ове организације у Њујорку неће бити промаја, већ константни ураган који носи све. Доиста, дипломатски ураган. Јачи и од оне „дипломатије на стероидима“, како су за време његовог мандата називали српску спољну политику.

    Геополитичке коцкице

    Јеремић ће нападати проблем, јер је то главна одлика његове политике. А УН имају превише проблема. За то време ће Сергеј Лавров мирно пушити, јер и Русија жели да УН буду враћене у своје лежиште. Стална представница САД у УН Саманта Пауерс ће пак ћутати.

    На ћутњу Јеремић и рачуна приликом гласања за избор генсека Уједињених нација. Да Запад (читај Америка) остане немушт. Дакле, да не гласа за његов избор, али и да не буде против. А то је онда (готово извесна) победа.

    Очито да на ћутање Запада рачуна и Србија, па је донела овакву одлуку. Досадашње оклевање са подршком Јеремићу било је и због тога што великој светској сили која је против не треба гурати прст у око. То је дипломатија. И умногоме се разликује од превлачења конопца где помаже и инат.

    Александар Вучић, осим љубави према Црвеној звезди, са Јеремићем дели и једнаку преданост послу, посвећеност идеји, страст према успеху и неприхватање пораза. Чини се да га је због овог последњег и предложио. Не воли да његов кандидат изгуби, а Јеремић је сад и његов кандидат. Притом воли да његов кандидат на председничким изборима у Србији наредне године победи, а Јеремић тада неће уопште бити кандидат.

    Сила је једнако маса пута убрзање. То знају и они који нису дипломирани физичари као Јеремић.

    Маса би у овом случају била управо кандидатура од стране Србије, а убрзање би дале Русија и Кина. И ето оног урагана који се појављује и решава ствари.

    Очекујте очекивано

    Према квотама чувене кладионице „Вилијам Хил“, Јеремић је пре званичне кандидатуре био на трећем месту политичара који имају највише шансе да седну на чело Уједињених нација. Испред су биле једино даме, Хелен Кларк са Новог Зеланда и Ирина Бокова из Бугарске. Иза њега је, према квотама кладионице, Ангела Меркел, Тони Блер, Барак Обама и Дејвид Камерон.

    Буде ли стварно изабран, Јеремић ће бити све само не фикус.

    То је показао и док је председавао ГС УН. Отварао је расправе о безбедности, миру, економији, наоружању… а велику буру је изазвала расправа о раду Хашког трибунала, коју је покренуо на отвореној седници УН.

    Није сагињао главу. Знао је да „покаже зубе“ западним дипломатским представницима. Тражио је равноправан третман. Па је реално очекивање да ће пробати свим силама да прекине досадашњу праксу према којој су кључне светске одлуке доношене ван зидина зграде УН.

    Својевремено је његов офанзивни приступ у дипломатији довео Србију у положај некога ко је партнер и ко инсистира на партнерском третману, за разлику од дотадашње навике да је Србија та која се брани. Знао је да буде и дрчан, како би постигао адекватан третман.

    Био је у исто време физичар — дакле, реалан; политиколог међународних односа — дакле, интелигентни преговарач; али и сличан ветру —дакле, неко ко се не може везати. Ако Америка буде ћутала приликом његовог избора, питање је колико ће доцније моћи да ћути кад схвати да је на тако важном месту човек кога нико никад није до краја могао да контролише. Ако пак одустану од контроле, биће на добитку.

    На добитку ће бити и сви остали. Прво Јеремић. Потом Србија. А буде или успео да иоле помери неке устаљене токове у Уједињеним нацијама, на добитку ће бити и многи на геополитичкој карти света.

    Ко се сећа оног Јеремићевог спуштања низ салу Генералне скупштине УН, ноћ после повлачења (на Тадићев наговор) чувене резолуције Србије о Космету и предлагања резолуције усаглашене са ЕУ — зна да је Вук ћутао, али су његово лице и тело слали јасну поруку да је реч о човеку који не воли да се спушта.

    Очекујте исто.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Слично:

    Трка за генсека УН — да ли ће изабрати снажног и независног
    Ко је уљез у УН?
    Путинов интегрални говор у УН
    #SvetSaSputnjikom — Батаковић: Вратити преговоре о Косову у Уједињене нације (аудио)
    БРИКС као Уједињене нације
    Тагови:
    Космет, Запад, промаја, Саманта Пауерс, Вук Јеремић, ураган, Црвена звезда, Америка, дипломатија, Њујорк, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога